One in a million

Chapter 31

Paris's P.O.V.

"Justin, poceli su" dobacila sam mu i udobnije se namestila.

Srce mi je odmah pocelo brze kucati. U sledecih pola sata bi trebalo da saznam sve.

Priblizila sam noge grudima te ruke omotala oko njih.

Krajickom oka sam videla da Justin odlaze pistolj na sigurno

"Ako zelis, poslusaj sama" pogledao me je. "Ako je u pitanju nesto licno, ti treba prva da cujes, svakako ce ostati snimljeno."

"Hvala ti" nasmesila sam se blago na sta je klimnuo glavom.

"Zdravo lepotice" Ovo je bio moj Luke.

"Kako si?" Upitao ju je.

"Odlicno" odvratila je ushiceno.

Kao da me je nesto probolo u srce. Kako je samo mrzim.

"Drago mi je zbog toga"

Pokusavam u svojoj glavi da zamisljam sve. Predpostavljam da sede za stolom u mom omiljenom kaficu.

Pricali su sledecih 5 minuta o nekim glupostima i onda su dosli do dela koji se ticao mene.

"Nedostaje mi, Luke" Ellie je progovorila.

Srce mi je brze zakucalo, a telo mi se ukocilo.

"Nedostaje mi sve u vezi nje. Njen smeh, njeno sve" oci su mi se napunile suzama, jer pre svega nisam mogla da verujem da je ovo ona upravo izgovorila.

"Zao mi je" Luke nije bio skroz ravnodusan ali opet kao da je to rekao olako.

"Nisam ni pokusavala da joj se izvinjavam. Jer, nisam imala hrabrosti pogledati je u oci. Ja sam odvratna prijateljica" - Ona, ona place.

Pa i jesi odvratna prijateljica, glupaco.

Nemoj tako, i sama znas da je volis. -javila se moja podsvest.

Prosla sam rukom kroz kosu pokusavajuci se skoncentrisati.

"Moralo je tako biti. Moramo joj otvoriti oci, Ellie" Luke je rekao.

Nikako ne mogu da shvatim da li on mene voli ili mu pak nista ne znacim.

"Ne mozemo Luke. Pogotovo sto je izgubila poverenje u mene"

Pa naravno da jesam, kurvo.

Ne mogu da skontam kako se samo mogla pretvarati. I jos kako se sad Lukeu ulizije.

"Ellie pogledaj me. Zapamti, sve ovo radimo zato sto je volimo, zato sto nam je stalo do nje i zato sto se brinemo za nju"