NIGHT ACADEMY

He is beautiful 06

       Napokon je došao taj dan, danas napuštam školsku bolnicu i što je najbolje dobro se osjećam barem fizički. Kada se sjetim razgovora sa Cameronom tuga prevlada mojim tijelom. Mislila sam da Christian nešto osjeća prema meni, ali očito sam se prevarila.

"Laura, da li si spremna?" upitala je Lea, koja je čekala da stavim sve svoje stvari u torbu.

"Evo, samo još minut" odgovorila sam.

"To govoriš već 45 minuta"

"Evo, evo" rekla sam.

I tako stavljajući posljednju stvar u torbu, napokon sam završila.

"Idemo Lee"

"Napokon" viknula je veselo.
Išle smo velikim hodnikom gdje sam naišla na Teu, ma super.

"Kako se osjećaš?" pitala je nezainteresovano.
Lea i ja, ignorirale smo je, jednostavno samo prošle kraj nje.

"Planiraš li kakvu osvetu?"

"Oh Lee, planiram, naravno"
Došle smo do sobe, gdje je Lea spustila moju torbu i rekla mi da mora ići.

"Ok Lee, vidimo se poslije"
Šta da radim danas? Hm trenirati ne smijem, mogla bih otići u šetnju. Uzela sam crne hlače, bijelu majicu i svoje najdraže sive starke i krenula.

"Izvinjavam se, da li si ti Laura?" upitala je ljubazno žena srednjih godina.

"Da, jesam, izvolite?"

"Ja sam tvoja nova profesorica, Karla Claford" pružila mi je ruku.
"Drago mi je profesorice"

"Direktorka me je poslala da te nađem i predam ti ovo" pružila mi je neke papire. Jedino što sam stigla pročitati je takmičenje iz Njemačkog jezika.

"Čula sam da ti ide njemački pa sam pomislila da si super za takmičenja" rekla je veselo i dodala: "Nadam se da ćeš doći"
Pozdravila se sa mnom i otišla. Znaći ovo je žena koja mi je ukrala Chrisa. Bila je ljubazna, izgledala je mlado, a osim duga bila je i lijepa. Imala je dugu plavu kosu, plave oči, lijep oblik lica... Laura ne možeš se mjeriti s tom bombom, pomislila sam.
Odlučila sam odnijeti papire u sobu.
U putu sam naišla na nekog novaka. Bio je visok, zgodan. Plave oči isticale su mu se. Imao je lijepu crnu kosu.

"Zdravo Laura" rekao je.

"Poznajemo se?" pitala sam nesigurno.

"Naravno da ne" rekao je sa smiješkom.

"Oh"

"Ja sam Endi" pružio je ruku.

"Endi Hastun?" pitala sam.

"Da, taj sam" rekao je.
Nisam ga znala, ali sam čula dosta u njemu, uglavnom na lošem je glasu.

"Šta želiš od mene?" upitala sam.

"Da se upoznamo?" rekao je.

"Ne družim se s takvim kao što si ti"

"A kakav sam ja to?" upitao je.

"Loš" odgovorila sam.

"To su samo priče" rekao je.
Možda ima pravo, pomislila sam.

"I šta misliš, jedan izlazak?"

"Uredu, kada?"

"Danas u 19h, može?"

"Može" odgovorila sam.

"Čekati ću te na glavnom ulazu škole" rekao je na šta sam ja klimnula glavom i otišla.

"Lee" vikala sam, kucajući na Leina vrata.