NIGHT ACADEMY

Miss him 27

"Tata je jako zabrinut Laura" rekla mi je majka, pri izlaženju iz aviona. Samo sam klimnula glavom i gledajući naprijed koračala niz uske stepenice aviona. Ovaj avion nije bio kao ostali, bio je dosta manji, ali i brži. Služio je samo za hitne slučajeve.

"Lauraa.." vikala je moja prijateljica, koju sam prepustila sudbini. Trčala je ka meni i jako me zagrlila. Plakala je, a i ja isto. Nju sam također iznevjerila, iako znam da ona to nikada ne bi priznala.

"Oh curo, šta ti sve neće na taj blesavi um past" rekao je Cam, pokušavajući svoje usne raširiti u maleni osmijeh. Potrčala sam mu u zagrljaj, a zatim i Endiju, koji je stojao odmah do njega. Nedostajali su mi, iako ovdje nisam bila prisutna samo par dana.

"Šta je sa mnom?" upitao je moj heroj. Heroj koji me je spasio, odnosno pomogao mi par puta. Austin.

"Kretenu, falio si mi" rekla sam i jako ga zagrlila. Prije ga i nisam baš podnosila, no to je sada gotovo.

"Kratko pitanje" uzdahnula sam.

"Da?" rekla je Lea.

"Tea, fina je?" upitala sam, još uvijek ne baš vjerujući da je se zaista promijenila. Prije par dana htjela me je ubiti, ne vjerujem da je moguće da me je kao poželjela ili da je se barem malo promijenila.

"Kada si ti nestala, došla mi je na vrata plačući i saopštila da si nestala. Odvalila sam joj se smijati u facu, mislila sam da opet nešto izmišlja. No zatim je došla i tvoja majka i uvjerila me" rekla je Lea.

"Meni je dolazila par puta na vrata i tražila oproštaj" rekao je Cameron.
Gledala sam u njih zbunjeno, očito ni oni nisu znali šta joj je na um palo.

Gledala sam oko sebe, tražila sam samo jedne oči, ali njih nije bilo. Zapravo i htjela sam da ne naiđem na njega, ali moje srce žudi za njim, htjelo ga je vidjeti.
Još uvijek mi znači, ali mislim najbolje je da završimo našu ljubavnu avanturu, dok ga opet nisam razočarala.
Srce i ponos birali su umjesto mene, moj um je bio za blokiran.

Kako sam komplikovana.

"Mama, gdje je tata?" upitala sam.

"Upravo dolazi" rekla je i pokazala mi prstom pravac iz kojeg dolazi. Ni minutu nisam sačekala, odmah sam krenula trčati prema njemu, u njegov sigurni zagrljaj.

"Nedostajala si mi" rekao je tihim i nježnim glasom.

"I ti meni tata" prošaputala sam.
Na duši mi je ležalo da ga upitam za Christiana, ali nešto mi nije to dozvoljavalo.

"Kćeri, šta te mući?"

"Ah tata, sve je uredu" lagala sam, ništa trenutno nije uredu.

"Ajdemo kod mene" rekao je. Pozdravila sam se sa svima koji su me dočekali i krenula za tatom.

Tišina je vladala. Tata me je ponudio raznim čokoladama i sokovima, ali moj apetit bio je potpuno zatvoren.

"Vrijeme je da progovoriš" rekao je. Znao je šta me mući, ali htio je čuti to iz mojih vlastitih usta.

"Ne znam šta da ti kažem" pravila sam se glupa.

"Oh Laura" tiho je progovorio.

"Uredu, želim znati gdje je Christian" rekla sam, predajući se.

"U sobi je"

"Kako je?" dodala sam još jedno pitanje.

"Loše" rekao je, iskreno.

"Oh" izustila sam.

"Zašto si ga napustila Laura? Nikada boljeg momka naći nećeš" rekao je. Već sam imala spreman odgovor.

"Upravo zbog toga. Radi mene je mogao umrijeti, okrivljujući sebe, izustila sam.

"Nije Laura. Ne pričaj gluposti. Ne možeš sve sebe kriviti, znam da ti je teško...ali zamisli kako je tek njemu"
Bio je upravu, možda sam ipak pretjerala.

"Još jedno pitanje i idem. Šta je se zapravo desilo u pećini? Da li ti je šta pričao, Christian?" upitala sam.

"Kada ste vi izašle, Christian je čuo vrisak i vratio se, valjda se bio probudio jedan momak iz bande. Zatim je uhvatio Roya i davio ga. Chris mu je htio pomoći, ali ga je taj nepoznati momak zalijepio za zid i veliki kamen mu je spao na glavu, dok još uvijek ne znamo šta je bilo sa Royem" odgovorio mi je tata. Zahvalno sam klimnula glavom i zagrlila ga.

Kucam na Leina vrata već 10 minuta, ali uzalud.

"Očito je nema" ironično mi je rekla moja podsvijest, eto nisam znala.
Zaista ne znam što da radim. Da odem do Camerona i nije neka loša ideja.
Uputila sam se prema dobro poznatim vratima i pokucala.

"Da?" rekla je neka plavušica dok je otvarala vrata. Izgledala je umaženo, što možda i jest.

"Trebala bih Camerona" rekla sam pokušavajući biti ljubazna.

"Trenutno se kupa, ako želiš uđi i pričekaj ga" rekla je sa smiješkom na licu. Ipak sam je pogrešno protumačila.

"Hvala, ali nema veze i nije toliko bitno" rekla sam i krenula u svoju sobu.

Prolazila sam poznatim hodnicima i došla do svojih vrata, napokon. No ni otvorila ih nisam, sjetila sam se nečega.
Ponos je nestao, srce je počelo vladati mojim tijelom. Christian, dužna sam mu izviniti se. Moje noge vodile su me prema njegovim vratima, srce je jače kucalo, adrenalin rastao. Toliko me je strah, užasno drhtim. To me nije spriječilo da moja ruka poleti ka vratima.

"Laura?" upitno i iznenađeno upitao je hrapavi glas. Glas koji mi je užasno falio.

______________________________________

Dragi moji, nastavak je tu, pa nadam se da će vam se svidjeti.

No napokon Laura prelazi preko ponosa i dolazi Christianu.
Šta li će se desiti? Da li da budu zajedno ili ne? Da li će Laura oprostiti sama sebi jer vjerujem da joj je Christian već oprostio... Pa sve ćete saznati uskoro.

Nadam se da će biti više votea nego inače.

Hvala svima koji čitaju ovu priču. Primijetila sam da nove osobe počinju čitati moju priču, pa ovim putem želim vam se zahvaliti kao i moji starim čitaocim, koji me podržavaju od samog početka.

Volim vas puno... Hvala vam što mi uljepšate svaki dan, pa čak i što me rasplačete, svojim divnim komentarima.