NIGHT ACADEMY

Oh no 22

Lagao me je, zašto? Iskreno jedino što mislim je da me je iskoristio. Ali to nije moguće ili možda ipak jest.
Gledam ga, sretan je.

"Laura idemo do njih" ljuto je rekla Lea.

"Čekaj" tiho sam rekla.

Ništa se nije dešavalo, samo su pričali. Iskreno nemam ništa protiv toga što su u društvu zgodnih cura, jedino mi smeta to što su nas lagali.

"Ja idem tamo" Lea je gorila od ljubomore, dobro nije da ni ja nisam.

Hodale smo prema njima, laganim koracima. Ugledali su nas, face su im se odmah uozbiljile.

"Šta radite ovdje?" upitao je Austin.

"To smo baš mi vas kontale pitati" odbrusila sam.
Lea je se ubacila u razgovor i započela "rat" sa njim, a ja? Ja sam stojala i gledala u svog momka, možda bivšeg.

"Zašto Christian?" upitala sam.

"Nije kako misliš" tiho je rekao.

"Nego kako je?"

"Nismo htjeli ovamo, ali neke cure su bile naporne, pa smo krenuli sa njima" spustio je glavu.

"Da neko pojede govno i ti bi?" upitala sam iznervirano.

"Naravno da ne" odgovorio je.

"Odlazim" reka sam.

"Kuda?" zabrinuto je pitao.

"Na akademiju" viknula sam i krenula, nadala sam se da će me pokušati zaustaviti, ali nije. Više me je razočaralo to što nije pokušao me nagovori da ostanem nego ono što je lagao.
Uzela sam svoj mobitel i utipkala Lein broj.

Vraćam se na akademiju. Ideš sa mnom?

Ubrzo je stigao odgovor:

Idemo svi. Pomirila sam se sa Austinom xoxo.

Ma super, stvarno mi se ne da sa Chrisom biti u jednom prostoru zajedno. Idem po stvari ko ga jebe, iskoristio me je. Osjećam se grozno.

Svi su me čekali ispred autobusa. Christian me je pozvao da sjednem kod njega. On se šali?
Odbila sam ga, naravno i sjela pored nekog čovjeka. Imao je možda oko 40 godina, crnokos i imao je sive oči.

"Gdje ideš djevojko?" upitao je.

"Na akademiju" ljubazno sam odgovorila.

"Night?"

"Da" u čudu sam odgovorila, rijetko ko zna za nju.

"Poznaješ li Lin Moonegro?" upitao je raširenih zjenica.

"Da, majka mi je" zbunjeno sam rekla.
Čovjek je pogeldao u mene i pustio suzu.

"Laura srećo" tiho je rekao. O moj Bože. Da li je to zaista on? Čovjek kojega sam uvijek htjela upoznati sada je ovdje sa mnom.

"Tata?" upitala sam.

"Tako si mi nedostajala" rekao je i zagrlio jako.

"Gdje si bio tolike godine?"

"U Britaniji. Nisam vas smio naći Laura iako sam htio. Banda mi nije dala, prijetili su mi" rekao je jecajući.

"Oh tata, ne plači molim te.. Biti će sve dobro"
Na trenutak sam zaboravila na sve probleme iako sam ih imala sto, od ljubavi pa do škole. Ne može gore.

"Dobar dan gospodine" rekao je Christian, prilazeći.

"Christian" tiho je rekao moj otac i zagrlio ga. Čekaj, oni se znaju?

"Znate se?" ubacila sam se.

"Da, prije me je čuvao." rekao je Chris.
Šta sve danas neću čuti i vidjeti...

Sedmica kasnije:

"Laura" viknula me je mama, ulazeći u moju sobu.

"Da?"

"Imamo sastanak" rekla je i povukla me sa sobom. Ispred je stojala Klara, Christianova bivša. Sigurno se pitate šta je se desilo sa nama? Njega nisam vidjela otkako smo se vratili na akademiju, fali mi mnogo.

Ušle smo u sobu za sastanak, bilo ih je mnogo, neki su čak plakali. Šta se dešava?

"Laura sjedni" rekla mi je neka starija gospođa.
Poslušala sam je, zatim je započeo razgovor.

"Ovdje smo zbog jedne tragedije koja nije sigurna" rekla je direktorica.

"Dobili smo pismo" dobacila je gospođa od maloprije. Plakala je.

"Wearsi" rekla je direktorica.

"Uzeli su mi sina i ubili ga" rekla je opet gospođa. Ko joj je sin jebote pa je ovoliko važno...

"Christian je u opasnosti" dodala je moja majka. Sledila sam se. Suze su krenule, tekle su kao lude. Ne, ne, ne može biti, to je radi mene, zašto mu nisam oprostila, zašto Bože? Otišao je sa akademije na odmor, radi mene i sada ga možda nema. Jebem ti sve. Moram ga naći!

_________________________________
Obećala sam vam posvete, pa evo:
_maleficent_6
Anamarija37
Burekodbanane
DalilaMustafovic
Hvala vam za vašu podršku i iskrene komentare. ❤ Izvinjavam se ako sam koga zaboravila.