NIGHT ACADEMY

I don't know 24

        Mislila sam da smo svoju misiju odradili, ali pogrešno sam ipak mislila. Moja ekipa i ja stojimo u sredini, između ljudi i wearsa. Ovi ljudi su bili Britanska banda, koja me je često lovila dok sam bila u bijegu sa akademije.

"Što sada?" pitao je jedan čuvar.

"Imam ideju" samouvjereno sam rekla. Stala sam pred wearse.
"Predajemo se" Gledali su me čudno i poprilično su bili iznenađeni.

"Šta radiš Laura?" derala je se moja majka. Nisam je slušala.

"Uhvatite nas, slobodno" rekla sam strogo. Svi su gledali u mene razočarano, a pogotovo Christian.

"Nisam se nadao da ću čuti to od neke čuvarke, a pogotovo od tebe ne" tiho i razočarano je izustio.

Wearsi i ljudi su nam prišli.

"Ima nas previše, ostali idite, ne trebate nam više" rekao je valjda njihov vođa.

Oni koji su ostali, krenuli su nas vezati.

"Napadnite" viknula sam i krenula udarati wearsa. Svako je imao po jednog, a ostali su nestali kao i manja četa ljudi iz Britanske bande.
Išlo nam je svima od ruke. Svi smo ubili po jednog wearsa i trčali van iz pećine.

"Laura tako si hrabra, ponosna sam na tebe" izustila je moja majka.

"Da li smo svi tu?" upitao je jedan čuvar.

"Neko fali" rekla je moja majka.

"Christian i Roy" rekao je visoki čuvar. Christian? Oh ne. Roya nisam poznavala, ma nije ni bitno.. Bez opiranja ušla sam u pećinu, opet.

"Christian?" derala sam se. Nema odgovora... Gdje bi mogao biti?

"Roy" povikala sam opet.

"Oo-vdj-e" netko je rekao sa prekidima, jedva dišući. Trčala sam u pravcu, gdje sam začula taj glas.

Sranje!

"Upomoć" viknula sam, kada sam ugledala lokvu krvi oko nekog momka, valjda Roya. Pogledala sam desno. Srce mi je stalo, Christian, mrtav?

"Mamaaa" vikala sam i pala na koljena. Suze su lile iz mojih umornih očiju.
Ugledala sam majku, moje oči su je zamaglile, nisam vidjela njen izraz lica.

"Laura skloni se" netko je rekao. Nisam slušala, uhvatila sam Christiana za ruku, pokušavajući naći mu puls. Bio je slab.

"Ne napuštaj me" izustila sam, a zatim pala.

Nakon dvije sedmice:

"Laura uzalud sjediš tu" rekla je tiho Lea.

"Ne" odgovorila sam. Nakon borbe sa wearsima, upala sam u komu. Brzo sam se probudila, ali zato Christian nije, a Roy on je izgubio život. Još uvijek ne znamo šta se zapravo desilo u pećini.

"Laura, trebaš sna. Molim te idi u sobu i spavaj"

"Ne Lee, ne želim" odbrusila sam. Jedino što želim je da se on probudi.

"Uredu" tiho je rekla i krenula izaći. Priznajem bila sam odvratna prema njoj, ali pod pritiskom sam, mora shvatiti to. Nisam spavala dvije noći. Ona je ipak sretna s Austinom i niko nije od njih u životnoj opasnosti.

Neko je kucao na vrata i prekinuo moje razmišljanje...

"Mama, tata" izustila sam i potrčala im u zagrljaj.

"Laura kćeri" progovorila je mama, ostavljajući topao poljubac na moje čelo.

"Ne budi se" rekavši to, suze su opet počele liti. Tata mi je prišao i jako me zagrlio.

"Biti će on dobro" rekli su oboje u isto vrijeme. Nadam se da hoće.

_____________________________________
Žao mi je što nije bilo nastavka. Imala sam previše obaveza. Ovaj je malo kraći, izvinjavam se.

No bliži se kraj priče. Nisam željela da bude baš duga, pa sam mislila oko 30 dijelova napisati, a već je 24. dio.
Možda ću napisati još jednu sezonu Night Academy-a, ali prije toga imam nešto drugo u planu.

Nadam se da vam se sviđa nastavak, ne zaboravite vote i kom.
Hvala svima na podršci. Volim vas!