NIGHT ACADEMY

France we come 14

Plakala sam, bile su to suze radosnice. Christian je gledao u mene i čekao odgovor. Samo sam ga povukla u svoje naručje i zagrlila ga, jako.
"Oh Laura" tiho je rekao, zagrlio me je malo jače, pazeći da me ne povrijedi.
Naš romantični trenutak pokvarila je medicinska sestra.

"Gospodine Orland, treba te nam" rekla je.

"Sad ću" tiho je progovorio, a nakon toga ona je izašla.
Svoj pogled usmjerio je prema meni, gledao me je s puno ljubavi, šta mu se desilo odjednom? Prije par dana me nije primjećivao, dobro osim onog kada me je spasio od wearsa i u onoj kućici poljubio.

"Idem ljepotice, vratiti ću se brzo" rekao je i ostavio nježan poljubac na moj obraz. Nasmijala sam se i klimnula glavom u znak pozdrava.

Christian's POV

Izašao sam u čekaonicu, gdje su stojale Lea i gospođa Lin.

"Gdje je medicinska sestra?" pitao sam.

"Ide" rekla je Lea.
Zatim je se i pojavila, šta li je htjela...

"Kao što smo vam obećali, saznali smo nešto. Kao što sam već rekla Laura će morati posjećivati psihijatra neko vrijeme, ali imamo još jedan problem. Kao što znate mlada je i pretrpjela je svašta, njen organizam mora da, hajdemo reći izbaci sve to iz sebe, imati će posljedicu noćnih mora"

"Kako mislite?" pitala je Lin.

"Često će sanjati loše sne, uvijek će netko morati biti sa njom i probuditi je kada počne vrištati i tresti se. Ne znamo do kada će to trajati i da li će ikada prestati, ali tražiti ćemo lijek za to" rekla je tužno.

"Ima li još kakvih posljedica?" upitala je Lea, zabrinuto. Njena briga za Lauru je bila dosta vidljiva, a i nije je skrivala.

"Da, ali jedna manja. Laura neće više moći da ulazi u tvoj um, moći će, ali teško." odgovorila je Lei, na šta je Lea tužno klimnula glavom.

Deset dana kasnije...

Danas moja Laura napokon izlazi iz bolnice, jedva čekam ju vidjeti iako sam je vidio jučer. U ovih deset dana svaki dan sam bio kod nje i što je najbolje napokon smo zajedno.

Flashback

Ušao sam tiho u bolničku sobu, gdje je ležao mali anđeo. Čim me je ugledala nasmijala je se.
Njen osmijeh mi je bio moral da učinim to.
Prišao sam joj i lagano je zagrlio.

"Napokon si došao" rekla je.

"Obećao sam ti da ću doći, a obećanje je dug"

"Nedostajao si mi"

"I ti meni, anđelu" iskreno sam joj rekao. Gledala me je njenim smeđim očima, bila je lijepa, prelijepa i pod svim modricama koje ima opet je bila najljepša.

Uhvatio sam njenu malenu meku rukicu i pogledao je.

"Laura, želiš li mi biti cura?" upitao sam.

"Zar već nisam?" nasmijala je se i poljubila me na blic.

End of flashback

Sjedim u Laurinoj sobi, čekajući da dođe. Njena mama i Lea će joj pomoći iako je dosta bolje, potrebna joj je pomoć. Ja sam htio biti taj koji će joj pomoći, ali tvrdoglave žene mi to nisu dopustile.
Zahvaljujući Austinu neke rane su joj brže zarasle, uspio je izvesti neku čaroliju.
Čuo sam kako se neko približava vratima, odmah sam ustao i vidio Lauru u pratnji Lee i gospođe Lin.

"Uđite" rekao sam. Laura je ušla, a one dvije su se nasmijale.

"Snaći ćete se i bez nas" rekle su obje u isti glas.
Što li su smislile...

Laura's POV

Napokon sam bolje. Drago mi je što će Christian biti sa mnom iako je zabranjeno da zajedno u sobi spavaju dva različita spola, mi imamo odobrenje zbog mojih noćnih mora. U bolnici ih nisam imala, ali ko zna što me čeka sada, u ovoj sobi.

Christian mi je prišao i zagrlio me.

"Za dva sata moram psihijatru" rekla sam.

"Odvesti ću te ja" rekao je.

"Hvala ti" rekla sam ostavljajući mu poljubac na obraz.

Dan smo proveli zajedno, jedino što nas je bilo razdvojilo je psihijatar koji mi je rekao da ne moram dolaziti jer će mi to štetiti samo.
Christian i ja gledali smo neku komediju, a u pola nje meni je došla poruka od mame:

Siđi sa Christianom u školski hol. Ly.

Prenijela sam to Chrisu. Ugasio je film i krenuli smo. Trebalo nam je oko 3 minute da siđemo. Šta želi od nas u 20h?

"Napokon si došla" rekla je i zagrlila me. Oh i Lea je bila tu. Prišla mi je i zagrlila me.

"Veče" rekao je Christian.

"Mislila sam da nećete doći, imam malo iznenađenje za vas" rekla je veselo.

Lea me je uhvatila ra ruku i pokazala mi da sjednem na neku stolicilu, a moja mama je Christiana, sjeo je do mene. Radile su nešto na kompjuteru, a zatim ušle u neku prezentaciju pod nazivom Francuska.
Nekih 20 minuta gledali smo tu prezentaciju.

"Zašto to gledamo?" upitala sam.

"Dragi moji, htjela sam vam pokazati par slika gdje ćete biti za dva dana" rekla je moja mama.

"Kako misliš?" dodala sam još jedno pitanje.

"Škola je organizovala manju ekskurziju u Francusku, u neku šumicu sa vrhovnim hotelima kao što si vidjela u prezentaciji" rekla je, a na to je se Lea nadovezala: "To će ti služiti i za oporavak. Ide nas samo 15 iz ove akademije".

"Ko ide sve?" pitao je Chris.

"Lea, Laura, Austin, Cameron, Tea, ti, pet dobrih čuvara i još četiri čarobnjaka" rekla je mama.
Oh to će biti zabavno, Tea? Sranje otkud ona?

"Tea?" pitala sam.

"Da, i ona treba oporavak. Mama joj je umrla" rekla je Lea. Šta sam sve ja propustila...

"Idite odmah se spremite, sutra rano krećete" rekla je opet moja mama.

"Čeka nas dugo putovanje" rekla je Lea.

Ustala sam poljubila mamu i uputila se u sobu, sa Christianom. Odlučili smo odmah krenuti sa spremanjem i nakon toga spavati. No malo je teže bilo zaspati, samo me je škakiljao, ljubakao, uf šta da radim sa njim?

______________________________________
Izvolite nastavak. Nadam se da će vam se svidjeti.
Odlučila sam malo uljepšati priču...

Hvala svima koji čitaju moju priču!

Ako vam se svidi i ovaj dio ostavite vote ili komentar. Hvala.
Volim vas!