˝Barbara hoćeš li mi reći što se točno dogodilo?˝ upita me Iva dok smo se vozile u mom Bmw -u do restorana. Osjećam se glupo. Istresla sam se na svog oca zbog gluposti. ˝Ništa posebno. Uhvatila sam Jakova kako ljubi svoju djevojku.˝ odgovorim mirno. ˝Molim? Pa kad sam je bila s njima falilo je malo da se ne potuku.˝ kaže ona i zbunjeno gleda u mene. Parkiram automobil ispred restorana i pogledam u oči svoj naivnu Ivu. Pa neće valjda vjerovati u to. Njih dvoje samo glume. Misli da je Jakov najveći glumac. Zapravo bi mu trebali uručiti Oscar za najbolju glumu ikad. ˝Očito lažu. Ne znam što time postižu. Meni i onako nisu bitni. Što dalje od mene to bolje.˝ kažem i nasmijem se. ˝Svašta. Nisu mi jasni nikako. Prvo se piše po novinama da je velikoj ljubavi došao kraj, a onda te iste novine opet demantiraju tu priču i opet pišu o velikoj ljubavi. Ovo je komplicirano za mene. Idemo nešto pojesti.˝ kaže Iva i izađe iz automobila. Hitno mi treba cigareta. Izađem iz automobil i tražim cigarete po torbi. Uf da mi se snaći u vlastitoj torbi spasila bi se. ˝Iva, hajde ti naruči. Ja ću zapaliti jednu.˝ kažem i dalje kopajući po torbi dok Iva odlazi u restoran. Ne da ću zapaliti jednu već tri odjedanput. Trebam smiriti ove svoje lude živce. Konačno nađem cigarete i stavim jednu u usta, ali nemam čime zapaliti tu prokletu cigaretu. Nema mi druge nego nastaviti kopati po torbi. ˝Uf, k vragu.˝ promrmljam ljuto. Sad bi najrađe istresla sve iz torbe ovdje na pod samo da nađem prokleti upaljač. Odjednom začujem kako netko iza mene pali upaljač. Tko god da je spasio me je. Okrenem se i ugledam zgodnog muškarca ispred sebe. Ne poznajem ga, ali njegov pogled me podsjeća na nekoga. Negdje sam vidjela taj pogled. ˝Znam kako ti je. Slobodno?˝ upita me svojim grubim glasom dali mi može zapaliti cigaretu. Kimnem mu glavom. Nije me briga tko će mi zapaliti cigaretu, glavno je da je zapali. Upali upaljač i ja povučem jedan snažan dim. ˝Hvala˝ kažem uz smiješak dok ispuhujem dim iz sebe. ˝Nema na čemu. Zadrži ga. Ja imam drugi.˝ kaže uz osmjeh. Bez razmišljanja otvorim kutiju i ponudim mu cigaretu. On također bez razmišljanja uzme jednu cigaretu iz kutije i stavi je u usta. ˝Znači netko te dobro naljutio?˝ upita me čim je zapalio cigaretu. ˝Nitko bitan.˝ kažem tiho. Pa rekla sam istinu. ˝Ja sam Barbara.˝ pružim mu ruku. On je prihvati sa smiješkom. ˝A ja sam Filip˝ kaže mi i povuče dim cigarete, a ja učinim isto. Pogledam ga malo bolje. Tako mi liči na Jakova. No krasno od sada pa nadalje će mi svaki muškarac ličiti na njega. Ovaj dečko je bio stvarno lijep, ali naravno ne kao Jakov. Dosta mi je doktora u glavi. ˝I što te dovodi ovdje da mene spasiš u nevolji?˝ upitam ga samo da skrenem misli s Jakova. ˝Iskreno, planirao sam ručati sa svojim bratom, ali je on u zadnji čas odgodio ručak tako da sam sada ostao gladan.˝ kaže i napravi neku tužnu facu iz šale. Nasmijem se njegovoj šali i bacim cigaretu na pod. ˝Pa pošto si ti mene spasio u nevolji mogla bi i ja tebe. Dođi ručati s mojom prijateljicom i sa mnom.˝ kažem mu i tražim ključ od automobila da ga zaključa. ˝Pa nije ti to tako ni loša ideja.˝ kaže on. ˝Naravno ako vam neću smetati.˝ doda. ˝Ne, nećeš smeti. Mi smo na pauzi za ručak. Nije neki posebni ručak da bi smetao.˝ odgovorim mu i pritisnem gumb na ključevima. Moj automobil blicne svjetlima i to je znak da sam ga zaključala. Krenem u restoran, a Filip me prati u stopu. Dođemo do stola gdje me je čekala Iva. Zagledala se u meni. ˝Draga imamo društvo.˝ kažem Ivi, a ona u istom trenu podigne glavu. Ugleda Filipa i širom otvori usta. Filip ispruži ruku i pozdravi je. Iva prihvati njegovu ruku i nasmije mu se. Sjeli smo za stol i naručili ručak. ˝I čime se baviš Filipe.˝ upitam ga dok nestrpljivo čekam svoj ručak. ˝Ja? Profesionalni nogomet.˝ odgovori. ˝Čekaj ti si profesionalni nogometaš i pušiš? Zar to nije općenito zabranjeno u sportu?˝ upitam ga s nevjericom. On se počne smijati. Imao je lijep osmijeh i također me je njegov osmjeh podsjetio na Jakova. ˝Ista si kao i moj brat. Uvijek mi nabija na nos cigarete. Razumijem ga. Doktor je.˝ Izgovori, a meni se čvor napravi u želucu. Pogledam u Ivu, a Iva pogleda u mene. Odmah smo pomislile na isto. ˝Kako si rekao da se prezivaš?˝ upita Iva sekundu prije nego sam ja to isto htjela pitati. ˝Bassi. Filip Bassi˝ kaže on. Majko moja mila. Od svih ja moram naletjeti na brata onog glumca Jakova. ˝Ispričajte me.˝ kažem i brzim korakom pođem u toalet. Pa naravno da mu je to brat. Sad kad malo bolje sve zbrojim bili su veoma slični jedan drugome. Što je još gore Filip mi se čini kao jako drag dečko i nikad ne bi rekla da je brat onome lažljivcu. Vratim se za stol, a tamo je atmosfera bila ista onakva kakvu sam i ostavila. Ručak me je čekao na stolu i posvetim se svom tanjuru. Nakon nekoliko minuta uživanja u hrani odlučim se malo ispitati Filipa. ˝I tako kažeš, brat ti ne da pušiti? Pa možda je u pravu ako se baviš sportom. Dobro ti je rekao.˝ kažem i pokušam ga navući da još nešto kaže o Jakovu. ˝Jedino dobro što je moj brat radio je posao doktora. Ustvari ima još jedna dobra stvar koju je uradio. Ostavio nepodnošljivu djevojku, koja mu je muzla samo lovu i zaljubio se u drugu. Hvala nebesima.˝ kaže i ispije gutljaj vina. Ostavio djevojku? Zašto svi misle da je ostavio svoju djevojku kad sam ih maloprije zatekla kako se ljube. Samo malo. Je l' on to rekao da se Bassi zaljubio u drugu? Znači postoji još neka. Oh zašto se ne čudim tome. Bassi ide s cvijeta na cvijet. Pogledam na sat. ˝Iva morale bi krenuti. Otac je i onako ljut na mene. Mogla bi zbog mene letjeti s posla.˝ nasmijem se svojoj prijateljici. Ona pogleda na sat. ˝O jebote. Kasnim.˝ kaže ona i brzo ustane sa stolice. ˝Imam za petnaest minuta sastanak i ako ne stignem tamo mislim da ću stvarno dobiti nogu od tvog oca.˝ povuče me za ruku. Ustanem sa stolice i pogledam u Filipa. Smije nam se. Sigurno misli da smo lude. ˝Bilo mi je drago i nadam se da ćemo se još koji put sresti.˝ kažem i poklonim mu blagi smiješak. ˝Hej nisi mi dala broj˝ kaže mi. Počnem se glasno smijati. ˝Hajde Barbara!˝ viče Iva na mene. ˝Dođi večeras do kluba Dim. Vidimo se.˝ kažem i brzim korakom izađem iz restorana.
Kucam na vrata tatinog ureda i čujem njegov oštri glas kako viče da uđem. Je li ljut? ˝Tata? Imaš minutu?˝ gledam u oca ali on mi se samo široko nasmije. ˝Dušo tatina. Dođi.˝ uđem u približim mu se. Pogledam ga malo bolje. Nije ljut. Mislila sam da će mi se napiti krvi. Otac raširi ruke i zagrli me. Što je njemu? Previše se lijepo ponaša prema meni, a ja sam cijelo vrijeme mislila da je ljut na mene. ˝Koliko dugo se sakrivate od mene?˝ upita me otac sa smiješkom. Što? O čemu on govori. ˝Ne razumijem.˝ kažem. Zbunjena sam. Ne znam o čemu on govori. ˝Hajde, hajde ne glumi više. Sve znam. Jakov mi je sve priznao.˝ Molim? Što mu je taj lažljivac i prevarant priznao? Pa nije valjda išao govoriti da smo spavali zajedno. ˝Što ti je točno rekao?˝ upitam oca. Ljutnja prostruji kroz mene. ˝Rekao mi je da ste bili zajedno.˝ kaže tata i baci me u trans. Pa je l' taj idiot normalan? On je mom ocu išao govoriti kako me ševio. Pa gdje mu je bila pamet? Polako se smirim i udahnem duboko. ˝Tata moram li o tome s tobom?˝ pitam i sjednem na stolicu ispred tatinog stola. ˝Dobro bilo kako bilo, drago mi je da ste se našli.˝ kaže mi otac. Prostrijelim ga pogledom. On misli da smo Jakov i ja zajedno. ˝Tata dogodilo se i to je to. Više se ne namjeravam ni pozdraviti s njim, čak ni na ulici.˝ kažem ocu, a on šokirano gleda u mene. ˝Zašto?˝ upita. Joj pa je l' mu moram sve crtati. ˝Bassi ima djevojku i ne želim se miješati između njih. Meni je odlično ovako. I sad kad sam vidjela da nisi ljut idem raditi nešto korisno.˝ ustanem i izađem iz tatinog ureda. Jebem mu sve. Koji je vrag Bassi umislio? Kome se još pohvalio?Ulijećem u svoj ured i uhvatim se svog posla.
Nakon dva sata završim sa svime što mi je otac za danas zadao. Pa prvi dan na poslu bio je buran. A kakav će biti ostatak dana to ćemo još vidjeti. Pokupim svoje stvari i izađem iz ureda. Iva je još imala posla pa sam je ostavila da radi i rekla joj da se večeras dobro sredi za izlazak.
Ulazim u stan i sve mi je teže podnositi štikle na nogama. Sjednem na fotelju i lagano izujem štikle. Čujem kako mi je stigla poruka te stanem kopati po torbi da nađem mobitel. I ova torba mi ide na živce. Konačno ga pronađem i vidim da mi je Bassi poslao poruku.
-Moramo razgovarati.- pisalo je u poruci. Koji vrag sad hoće? Nije mu dosta pa želi još? Ne razumijem ga nikako. Brzim prstima otipkam mu odgovor. –Moj stan.- i pošaljem. Ovo sad izgleda kao da ja njega pozivam na jednu rundu divljeg seksa. Pa kad malo bolje razmislim zašto ne? Iskoristit ću ga i poslije zalupiti vrata pred nosom. Nije li on radio isto? Da tako ću napraviti. Zavesti ga i odbaciti. Igrat ću se i ja s njim. Pojurim u kupaonicu i svlačim sve sa sebe. Brzo se otuširam i omotam ručnikom. Otvorim ladicu s donjim rubljem i zagledam se u nju. Treba mi nešto što će ga izluditi. Želim da me zapamti jednom za svagda. Ugledam iste one tange koje sam nosila one noći kad sam bila kod njega u bolnici na šivanju. Sigurna sam da ih je zapamtio. Navučem ih na sebe, a tad se oglasi zvono na vratima. U pravo vrijeme. Pogledam se u ogledalu. Ručnik mi jedva pokriva stražnjicu, a s kose mi se slijevaju kapi vode. Polako se približim vratima i otvorim ih. Na vratima me dočeka poznato lice. Bassi, ali ne onaj Bassi kojeg sam ja očekivala. Na vratima je bio Filip Bassi.
YOU ARE READING
ŠAV
RomanceSamo jedan šav bio je dovoljan da se Barbara zagleda, ni manje, ni više već u doktora. Ne, to nije bio bilo kakav doktor. Ne onakav kakvog bi svatko očekivao u ordinaciji. Ne onaj sa sijedom kosom, brkovima i naočalama koje samo što ne ispadnu s vrh...