Samo jedan šav bio je dovoljan da se Barbara zagleda, ni manje, ni više već u doktora. Ne, to nije bio bilo kakav doktor. Ne onakav kakvog bi svatko očekivao u ordinaciji. Ne onaj sa sijedom kosom, brkovima i naočalama koje samo što ne ispadnu s vrh...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Toliko puta sam ljubila njegove usne, ali još ni jednom nisam osjetila ovakvu struju. Nešto stoji iza tog poljupca. Usne mu drhte, a u isto vrijeme tako su meke i grube. Ne znam jesam li u čemu pogriješila, ali odgovara mi ovakav Bassi. Moj Bassi. Moj doktor puno želje za spašavanjem nesretnih i bolesnih ljudi. Moj čovjek koji ima tako veliko srce. To srce sad ne pripada samo poslu kojeg voli raditi već jedan djelić pripada samo meni. ˝Dali je sve u redu?˝ pitam ga kad je napokon odvojio usne od mojih. Zagleda se u moje oči, a nakon dugog razmišljanja o mom pitanju pokloni mi blag osmijeh. ˝Kad si ti tu sve je u najboljem redu˝ odgovori i čvrsto me zagrli. Ok, sad se odao. Sad tek mislim da ga nešto muči, ali se pretvara da je sve u redu. Možda se predomislio u vezi nas. Možda je shvatio da je pretjerao. ˝Hajde mala obuci se. Nisam valjda uzalud išao u tvoj stan. I samo da znaš izgubio sam se u tvom ormaru.˝ kaže mi uz smiješak. I ja se nasmijem. Nije ni čudo što se izgubio u mom ormaru kad se i ja ponekad izgubim u njemu. ˝Oh u potpunosti te razumijem.˝ kažem mu i poljubim ga u obraz. ˝Brzo se vračam.˝ šapnem mu i odem u kupaonicu. Prije nego što zatvorim vrata pogledam ga još jednom i vidim kako sa smiješkom na licu prati svaki moj korak. Sretan je, a i ja sam sretna. Ne znam dali sam spremna ulaziti u vezu i dali mogu prihvatiti tu obavezu. Jedino što znam da mi je lijepo uz Jakova, ali samo kad se ne svađamo i prepiremo. On je zapravo čovjek kakav mi treba. Jedino on može obuzdati ovo moje ludilo u meni.
Navučem odjeću na sebe i pogledam se u ogledalu. Ono strašilo u njemu nisam ja. Raščupana kosa i podočnjaci napravili su od mene rugobu. Ne prošla noć i onaj alkohol mi definitivno nisu trebali. Srećom pa su tablete bile barem od neke koristi i nisam osjećala nikakav mamurluk osim što mi je u želucu bio težak kamen. Začujem kucanje na vratima, a onda ugledam Jakova kako zaviruje u kupaonicu. ˝Barbi, ne bi te htio ometati u tome kako se diviš sama sebi u ogledalu, ali zove te otac.˝ kaže mi. Oh ne. U potpunosti sam zaboravila na tatu Ranka koji sigurno brine. Brzim korakom dođem do mobitela i javljam se ocu. ˝Tata?˝ izgovorim tiho. ˝Hej dušo! Jesi li dobro?˝ upita me zabrinuto. Nisam mu smjela ovo napraviti. Nikada nisam htjela dovesti svoje roditelje u tu situaciju da brinu zbog mene. ˝Da dobro sam tata. Oprosti što ti se nisam javila.˝ kažem. ˝Sve je u redu. Jakov mi je još sinoć javio da je sve u redu i da je s tobom, ali htio sam od tebe ćuti da si stvarno dobro.˝ kaže mi, a meni pogled poleti prema Bassiju. Naravno da se čuo s mojim ocem. Njih dvoje su sad odjednom postali najbolji prijatelji. Kad malo bolje razmislim sad više nemam jednog zaštitnika već dva. Dva čovjeka koji me vole i paze na mene. ˝Barbara, možemo li izaći na ručak. Htio bi s tobom popričati o nekim stvarima.˝ upita me otac. Znam koje su to stvari. Moja majka je jedna od tema koju ne želim otvarati, ali moram zbog njega. Znam da mu je žao što se majka tako ponijela prema meni i još sad osjećam trnce na licu od njenog šamara. ˝Može. Za sat vremena.˝ kažem mu. Začujem njegov smiješak i odmah mi je lakše. ˝Može dušo. Vidimo se.˝ kaže mi i prekine poziv. ˝Otac se baš brine za tebe.˝ kaže mi Jakov i ovije ruke oko mog struka. ˝Roditelji i jesu tu da se brinu o svojoj djeci.˝ kažem uz smiješak. ˝Da. To je točno i zato ja moram do svojih jer me moj stari nešto treba. Zvao me jutros i samo se nadam da nisu neki problemi u pitanju.˝ zabrinuto izgovori. Shvatim da mi do sad nikad nije ništa pričao o svojoj obitelji. Jedino kog sam poznavala iz njegove obitelji bio je Filip. Ako ću suditi po sinovima, roditelji mu mogu biti samo dobri ljudi. ˝Dobro. Što se mora nije teško.˝ kažem mu uz smiješak. ˝Ne zaboravi da večeras dolazim po tebe.˝ kaže i zagrli me. ˝Moramo razgovarati o svemu što se događalo ovih dana.˝ doda tiho. Znam da moramo raščistiti neke stvari, ali iskreno bih htjela sve zaboraviti. Želim da samo Jakov i ja uživamo jedno u drugom i da ne postoji ništa oko nas, ali to je nemoguće uz ove silne natpise u novinama. ˝U redu. Čut ćemo se.˝ kažem i nježno ga poljubim. Odmaknem svoje usne od njegovih te rukom prođem kroz njegovu kosu koju toliko njeguje. Smiješak mu se pojavi na licu i upija taj trenutak zatvorenih očiju.
