Samo jedan šav bio je dovoljan da se Barbara zagleda, ni manje, ni više već u doktora. Ne, to nije bio bilo kakav doktor. Ne onakav kakvog bi svatko očekivao u ordinaciji. Ne onaj sa sijedom kosom, brkovima i naočalama koje samo što ne ispadnu s vrh...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Srce mi nenormalno lupa. Suze teku same od sebe. Nemam snage za ništa. Klonem u njegovom zagrljaju dok me grli. Mislila sam da mi ovaj dan ne može nitko pokvariti, ali onda se pojavila moja majka i naravno pokvarila ga. Bassi je postao moj oslonac, a istovremeno i razlog zbog čega se ovo sve događa. Ne krivim ga. Nismo mi krivi zbog ove situacije. Možda sam ja sama kriva za ovo. Možda sam se zaljubila u krivu osobu. Ne! Bassi je sve samo ne kriva osoba. Stalo mi je do njega. Uz njega se osjećam bolje. ˝Barbi? Jesi li dobro?˝ upita me. Kimnem glavom i obrišem suze s lica. Moram se pribrati. Ovakvo stanje me neće nikamo dovesti. Kad će ovo prestati? Kad ćemo biti sretni? Želim da ovo ludilo prestane. ˝Barbara, dođi.˝ izgovori tiho i uhvati me za ruku te vodi do trosjeda. Sjednem i dalje se ne usudim pogledati ga u oči. K vragu. Zašto mora sve biti ovako komplicirano. ˝Dušo pogledaj me.˝ kaže mi. Skupim hrabrosti i pogledam ga u oči. Čvrsto me drži za ruku. Imam osjećaj kao da me nikada ne želi ispustiti. ˝Moramo razgovarati.˝ šapne mi. Lice mu je potpuno ozbiljno i to me zabrinjava. ˝Od kada znaš da se naši roditelji vuku po sudu?˝ upitam. Ne želim više zavlačiti s tim. Ovo moramo riješiti odmah i sada. ˝Od jučer. Otišao sam kod svojih i otac mi je to ispričao. Bio sam šokiran, ali ni u jednom trenutku nisam pomislio na to da ću zbog njihovih problema odustati od nas.˝ izgovori i pomiluje me po licu te nastavi. ˝Barbara dušo vidi. Ja protiv svojih osjećaja ne mogu. Ne mogu tek tako odustati od tebe. Briga me što naši roditelji rade. Mi nismo krivi za to. Mi imamo svoj život i želim da ga živimo onako kako mi želimo, a ne kako oni žele. Razumiješ?˝ završi i dlanovima mi obujmi lice. Gleda me onim svojim tamnim očima kao da čita što u mojima piše. Toliko mi je drago što sam ovo čula od njega. Toliko sam sada lakša i bezbrižna. Mislila sam da će ova situacija utjecati na nas. Mislila sam da ćemo se udaljiti jedno od drugoga. ˝Jakove ono što sam maloprije rekla je istina. Ti si jedini muškarac kojeg sam ja iskreno zavoljela. Nikada se nisam ovako osjećala. Nikad nisam nikome rekla da ga volim, ali tebi to mogu bez problema reći jer to i osjećam.˝ završim i približim se njegovim usnama. Utisnem mu nježan poljubac i zagrlim ga. ˝Budi tu. Budi zauvijek tu.˝ prošapćem mu na uho i dalje ga grleći. Ne želim ga ispuštati iz svojih ruku. ˝Bit ću tu. Uvijek.˝ doda i poljubi me u vrat. Čini mi se da smo čitavu vječnost bili tako zagrljeni kad nas je prekinulo kucanje na vratima. Ispustila sam ga iz zagrljaja i par puta duboko udahnula. ˝Slobodno!˝ viknula sam. Vrata se lagano otvore i ugledam Ivu. Moja najbolja prijateljica sa zbunjenim izrazom na licu. ˝Barbi? Je l' vas prekidam?˝ upita. Nasmijem joj se, ali ne zbog toga što sam jedva čekala da dođe već zbog toga što me zazvala nadimkom koji mi je Bassi nadjenuo. ˝Ne, samo uđi.˝ kažem tiho sa smiješkom na licu. Iva uđe i zagleda se u mene. Jakova ni ne doživljava. Je l' ona još ljuta na njega? ˝Jesi li dobro?˝ upita me zabrinuto. Sigurno je čula svađu između mene i majke. Pitam se tko je nije čuo. ˝Kad je Jakov pored mene dobro sam.˝ odgovorim joj kroz smiješak. Tad je prvi puta otkako je ušla pogledala u Jakova koji je samo mirno sjedio kraj mene držeći me za ruku. ˝Bassi ako imaš još nešto u glavi, a do sada se pokazalo da nemaš, pazit ćeš mi na nju jer vidim da je sretna kad je kraj tebe.˝ obrati se Iva Jakovu i gleda ga ozbiljnim pogledom. Prijateljica mi je i naravno da mi hoće sve najbolje. ˝Ja nemam u glavi? Čekaj, a moj brat ima?˝ upita ta je Jakov kroz smijeh. Nisam mogla izdržati a da se i ja ne nasmijem na to. ˝Jako smiješno Bassi!˝ vikne Iva i tad se i ona počne smijati. ˝Dobro moje dame iskupit ću vam se večeras za to što nemam u glavi. Vodim vas u izlazak. Želim da mi večeras budete lijepe i pametne kao i uvijek.˝ kaže nam Jakov i naglasi riječ pametne. Znam da je to naglasio zbog Ive koja mu je maloprije rekla kako nema ništa u glavi. ˝Misliš da ćeš se izvući s jednim izlaskom?˝ upita ga Iva uzdignutih obrva. Moja mala provokatorica. Znam je jako dobro i znam da se njoj ne možeš samo tako iskupiti. ˝Hm, dobro pozvat ću i svog brata da ide s nama.˝ doda Jakov i izvije lice u predivan osmijeh. Moram reagirati jer će se njih dvoje potući ako ovom provociranju ne dođe kraj. ˝Dobro! Dogovorili smo se. Večeras izlazak.˝ kažem i namignem Ivi. ˝U redu nek vam bude, ali još se nisi iskupio.˝ kaže Iva i počne se smijati. Sve se svodilo na šalu i barem malo sam se opustila nakon one drame koja se maloprije odvijala u mom uredu. Mislim da su Jakov i Iva namjerno izbijali šale samo da bi vidjeli mene nasmijanu i opuštenu. Nakon što smo se dogovorili oko večerašnjeg izlaska, Iva je otišla svojim poslom, a Jakov i ja ostali smo i dalje sjediti držeći se za ruke. ˝Mislim da je ona prava djevojka za mog brata. Sviđa mi se. Mislim možda malo previše drami oko nekih stvari, ali sviđa mi se.˝ kaže Jakov čim je Iva izašla iz ureda. ˝Ona je najiskrenija osoba koju ja poznajem i sigurna sam da nikog nikad, ali baš nikad ne bi povrijedila namjerno. Mislim da joj se Filip jako sviđa i da će to prerasti u nešto ozbiljno.˝ kažem Jakovu i prebacim svoje noge preko njegovih. Zagleda mi se u štikle i putuje pogledom preko mojih noga do dekoltea i zastane na usnama. ˝Hm... mislim da trenutno ne želim razmišljati o njima.˝ izgovori svojim grubim glasom i dalje zagledan u moje usne. ˝Nego o čemu želite razmišljati gospodine Bassi?˝ upitam ga kroz smiješak. Pogled usmjeri na moje oči i nasmije mi se. ˝Želim razmišljati o tome ako ću te sada odvesti doma i svuči s tebe svu ovu odjeću.˝ prošapće mi i polako se naginje prema meni te me nježno poljubi. Uzvraćam mu poljubac dok njegove ruke putuju po mom tijelu. Nedostajale su mi njegove usne i njegovi dodiri. Opustila sam se i samo pratila njegov ritam usana. Spušta moje noge sa sebe i polako se nadvija nad mene. Ne prestaje me ljubiti. Odjednom se njegova ruka nađe ispod moje košulje. Nježni prsti putuju do mojih grudi što me odmah uzbudi. Želja mi je sve veća za njim. ˝Mislim da neću moći izdržati do kuće.˝ govori mi u usne. Nasmijem se njegovim riječima jer i ja mislim isto, ali u uredu smo. Ne bi bilo primjereno od mene da radim takve stvari dok mi je otac samo dva vrata dalje od mog ureda. ˝Jakove...˝ zazovem ga između poljupca. Polako odmakne usne od mojih i zagleda se u moje oči. ˝Večeras, sada i ovdje ne.˝ dodam i poklonim mu osmijeh. ˝Dobro, večeras.˝ kaže i poljubi me u čelo te mi popravi košulju i ustane s trosjeda. ˝Hajde mala diži se. Idem dvije minute do tvog oca dok ti pokupiš svoje stvari.˝ kaže i namigne mi. Brzo ustanem i uhvatim ga za ruku. ˝Čekaj idem i ja s tobom.˝ kažem dok skupljam svoje stvari u torbu i uzimam sako. ˝Barbi ne moraš. Ako ćeš biti loše volje nakon razgovora ne želi da ideš.˝ kaže zagledan u mene s rukama u džepu. ˝Ne. Ne možeš ti ovo sam rješavati. Ovo se tiče i mene.˝ kažem mu, a on samo kimne glavom i pruži mi ruku. Isprepletem svoje prste s njim. Izlazimo iz ureda kao da se ništa nije dogodilo. Kao da ova svađa između mene i moje majke nije utjecala na mene. Ubuduće želim da to tako bude. Ne želim da išta utječe na našu vezu.
