ŠAV

17.

Ovaj film me je definitivno pretvorio u glupo razmaženo derište. Rekla sam stvari koje nisam nikako smjela. Jakov sigurno već razmišlja o tome kako će me se riješiti. Mislim da mu je dosta mene za večeras. Samo šuti i više mi ni ne upućuje pogled. Sigurno su mu moje riječi dale neko značenje. Možda da ja od njega očekujem nešto više, ali ne nisam očekivala. Jakov je bio privlačan muškarac. Imao je sve što meni odgovara. On je tip muškarca s kojim bi ja mogla biti u vezi, ali to ne očekujem baš od njega. Znam da je tek izašao iz veze u kojoj je ispao totalni idiot. Dopuštao je neke stvari koje ja sebi nikad ne bi dopustila. O čemu ja razmišljam? To je njegova stvar i tu se ne želim miješati. Ne znam što smo mi sada trenutno, ali u vezi definitivno nismo. Prijatelji? Ma da, kako da ne. Spavali smo zajedno i sad da budemo prijatelji. Oh totalna zbrka mi je u glavi i ne mogu razmišljati o tome. Jedino što znam je to da se moram hitno pribrati i iz ovog cmizdravog raspoloženja i prijeći u ono ozbiljno. Moram biti jaka kao i do sad. K vragu. Maloprije sam plakala što mi se nije dogodilo zadnje dvije godine. Plačem samo kad me nitko ne vidi i kad sam sama, a malo prije me vidio Jakov kako plačem i to je za mene toliko sramotno. Što je najgore plakala sam zbog gluposti. Film nije nikako razlog da plačem. Sad je i onako gotovo. Šteta je učinjena i ova večer je otišla k vragu.

Film je završio i polako izlazimo iz kino dvorane. Jakov je svoj dlan položio na moja leđa i vodi me prema izlazu ali i dalje šuti. Rekla sam nešto što mu se nije svidjelo. Ma baš me i briga. I onako ovo nema smisla. Dođemo do automobila. Otvori mi vrata,a ja ga pogledam. ˝Bi li ti bio problem da me odvedeš kući?˝ upitam ga. Njegove obrve se odmah podignu. ˝Zašto? Želim da idemo na večeru. Molim te.˝ Na večeru? Pa ja sam mislila da sam mu dosadila. ˝Večeru? Mislila sam da idemo samo u kino.˝ Stvarno sam mislila da više ne želi imati posla sa mnom. ˝Krivo si mislila. Želim da večeramo zajedno.˝ kaže mi. Dobro, to nije ni tako loša ideja. Gladna sa. Sjednem u automobil i zagledam se kroz prozor. Jakov i dalje ne komentira ništa samo polako upravlja automobilom.

Sjeli smo u restoranu i pregledavamo meni. Ovo je glupo. Ova tišina između nas mi ide na živce. Ne misli valjda šutjeti cijelu večer? Naručimo hranu i ja prekidam tu glupu tišinu. ˝Hajde reci mi nešto o sebi.˝ kažem uz smiješak. Pogleda me i razmišlja o onome što sam rekla. ˝Što te zanima?˝ upita. ˝Pa reci nešto o sebi. Na primjer nešto što voliš ili ne voliš?˝ kažem, a on me samo blijedo gleda i misli sigurno da sam luda. ˝Što volim? Hm. Volim medicinu i sve što ima veze s njom. Volim svoj posao. Volim motore ili sam ih barem volio nekad.˝ kaže, a ja ostanem u šoku. Motore? To nisam znala. ˝Motore? Dobro priznajem da si me iznenadio. Zašto kažeš da si ih volio nekad?˝ upitam. ˝Morao sam birati između motora i medicine. I mislim da sam dobro izabrao.˝ kaže i ispije gutljaj mineralne vode. Stvarno me je iznenadio. Ne čini mi se kao tip koji je pun adrenalina ili ga ja nisam dovoljno dobro upoznala. ˝Moram priznati da se nikad nisam vozila na motoru i ne znam uopće kakav je to osjećaj, ali kladim se da je odličan.˝ kažem, a Jakov se počne smijati. Što mu je smiješno sada? ˝Voljela bi se voziti na motoru?˝ upita me. ˝Pa voljela bi probati i nadam se da neću vrištati od straha.˝ kažem i počnem se smijati. Gledam u njegovo nasmijano lice. Malo se opustio. ˝Dobro sad znam što voliš, a sad reci što ne voliš.˝ kažem zainteresirano. On razmisli o tome. ˝Definitivno ne volim osjetiti dim cigarete, ne volim vidjeti suze na ženi i mrzim kad me netko dira po kosi.˝ završi. Ne vjerujem u ono što on govori. Zeza li on to mene. Kako mrzi kad ga netko dira po kosi? Pa meni je dozvolio i koliko se sječam to mu se svidjelo. ˝Daj prestani me zezati. Ozbiljno te pitam.˝ kažem, a njemu osmijeh ne silazi s lica. ˝Ozbiljan sam.˝ kaže. ˝Pa kako mrziš kad te netko dira po kosi kad si meni upravo to dozvolio?˝ upitam ga. Slegne ramenima i na čas razmisli o tome. ˝Tvoje ruke su mi odgovarale u kosi. Moj frizer i ti ste jedine osobe kojima sam to dozvolio.˝ kaže. I dalje mislim da se šali. Konobar nam donese našu večeru i posvetimo se svak svom tanjuru. ˝Dobro, recimo da ti vjerujem.˝ kažem i stavim zalogaj u usta. Uživam u hrani i razmišljam o svemu što je rekao. Znam da mrzi pušače. To je i u redu s obzirom na to da je doktor. ˝Barbi?˝ njegov glas me prekine u razmišljanju. ˝Hmm?˝ podignem pogled s tanjura ka njemu. Njegova ruka doluta do moje na stolu i palcom me pomazi po zglobu. Što to radi? Što je sad ovo? ˝Želio bi ti se ispričati zbog onog glupog nesporazuma. Nisam mislio tako. Ne mislim da si kurva i preuzimam svu krivicu na sebe. Moraš me razumjeti. Kad sam vidio Filipa na tvom pragu poludio sam. Ne bi tako reagirao da mi on nije brat.˝ govori mi i gleda ravno u moje oči. Što da mu ja sada kažem na to? Rekla sam da mu to nikad neću oprostiti, a to sam odavno napravila. Nisam se mogla ljutiti na njega. I ja bi tako reagirala na njegovom mjestu. ˝Jakove, sve je u redu. Znam da je to bio samo nesporazum.˝ izgovorim i odmaknem svoju ruku od njegove. Na javom mjestu smo i ne želim sutra čitati u novinama kako sam u velikoj ljubavnoj vezi ili još gore u ljubavnom trokutu. Mobitel mi zazvoni u torbi. ˝Oprosti˝ kažem i izvadim mobitel iz torbice. Mama? O još je uvijek dosadna sa svojim putovanjem u Dubai. Zakolutam očima i isključim zvuk na mobitelu. ˝Da li je sve u redu?˝ upita me Jakov. ˝Da. Sve je u redu. Moja dosadna mama želi da idem s njom u Dubai i želi mi namjestiti nekog tipa s naslovnice.˝ kažem i nastavim jesti. Jakov samo gleda u mene i ništa ne komentira. Opet ona glupa i neugodna tišina. Vidim da vilicom samo premješta hranu po tanjuru. Što je sada? Do sad je sve bilo u redu. ˝I? Ideš u Dubai?˝ upita me iznenadno nakon duge tišine. Pogled mi se stopi s njegovim. ˝Ne pada mi na pamet. Ne želim da mi ona traži dečka koji usput njoj lijepo stoji na naslovnici Starsa.˝ kažem i vidim da su mu se ramena vidno opustila. Da li bi njemu smetalo da imam nekoga? To je suludo. Jest da se između nas osjeti seksualna napetost, ali to je samo to. On ništa ne komentira. ˝Mogu si ja naći nekog i ovdje. Ne moram ići u Dubai da bi nekog našla, ali navodno je taj tip neka poznata ličnost i mojoj mami je to zapalo za oko. Kladim se da je već izmislila i naslov na naslovnici preko moje i njegove fotografije.˝ kažem i počnem se smijati. Jakovu to ni malo nije smiješno. Spusti vilicu u tanjur i ona glasno odzvoni. Odmah se uozbiljim. ˝Ispričaj me˝ kaže i ustane od našeg stola te se uputi prema toaletu. Što je ovo bilo? Zvonjava mog mobitela opet započinje. Ovaj put zove moja Iva. ˝Iva?˝ javim se. ˝Hej mačko? Gdje si?˝ upita me. ˝Izašla sam u kino i na večeru s Jakovom.˝ kažem joj. ˝Molim? Kako ja ne znam za to?˝ upita me ona i čujem joj ljutnju u glasu. ˝Duga je to priča. Ispričat ću ti je. Gdje si ti?˝ pitam je i vidim Jakova da se vrača iz toaleta. ˝Evo me doma. Ben navaljuje da izađemo. Mislila sam da si za, a ti već imaš dogovor.˝ kaže mi dok ja pratim Jakova kako korača prema meni. Odnekud se stvori neka brineta i priđe mu sa smiješkom na licu. Poljubi ga u obraz i on se nasmije. Razgovaraju uz smijeh. Tko mu je ova? ˝Barbara slušaš li ti mene?˝ čujem Ivin glas. ˝Ha? Da, reci slušam te.˝ kažem i dalje gledajući u Jakova i nepoznatu ženu koja se vrti oko njega. ˝Vraga slušaš. Nema veze. Mi idemo van, pa ako hoćeš pridruži nam se. Bokić!˝ kaže i prekine poziv. Nisam je stigla ni pozdraviti. Ma nije se valjda naljutila na mene. Poslije ću to riješiti s njom. Podignem pogled s mobitela i vidim da se Jakov prilazi. Sjedne na svoje mjesto uz smiješak na licu. Koji vrag mu je smiješno? Sretan je zbog one brinete? Da naravno da je. Kog vraga sam uopće očekivala. ˝Oprosti, ali ja bi morala krenuti.˝ kažem. Odmah mu se lice uozbilji. ˝Već? Nisi ništa pojela, a nismo pojeli ni desert.˝ kaže on zabrinuto. ˝Gle nisam gladna. Sita sam. Možeš li me sad odvesti kući ili da zovem taksi?˝ upitam ga. Zašto sam od jednom tako ljuta na njega? Nekoliko trenutaka me gleda i samo kimne glavom. Mahne konobaru, ali ja sam brža od njega. Ostavljam na stolu novac i ustajem te krećem prema izlazu. ˝Barbi?˝ čujem korake iza sebe. ˝Zovem se Barbara, BAR-BA-RA!˝ slovkam bijesno. Ni sama ne razumijem zašto. Da li je to zbog one brinete? ˝Koji ti je? Što sam sad krivo uradio?˝ upita me zbunjeno. Stvarno? Kog vraga radim? Ne razumijem zašto mi je od jednom ljutnja kolala žilama. Moram se pribrati i ovu glupu večer mirno privesti kraju. ˝Oprosti˝ kažem i krenem prema automobilu. Dok hodam kopam po torbi i tražim cigaretu. Treba mi jedna hitno. Nisam pušila ima par dana, a sad mi treba hitno jedna. Stavljam cigaretu u usta i zapalim je. Uvlačim dim u sebe i to me na kratko smiruje. ˝Hej! Baci to iz usta ili više nikad neću ni riječ progovoriti s tobom.˝ pogledam ga i počnem se glasno sijati. ˝Zar je bitno i ako ne pričaš sa mnom? I onako druge jedva čekaju da dođu na moje mjesto.˝ povučem još jedan dim. Namjerno ga izazivam. Ova večer je tako divno počela, a završit će katastrofa. Samo prije malo više sat vremena bila sm naslonjena na njegovo rame i gledala predivan film, a sad se prepiremo oko ne znam ni ja čega. ˝O čemu ti pričaš?˝ pita me i gleda u cigaretu s gađenjem. ˝Vidi˝ povučem još jedan dim i bacim cigaretu na pod te nastavim ˝bez veze glumimo nešto. I onako ti i ja znamo da od ovoga nema ništa. U vezi ne možemo biti to je očito. Prijatelji također ne možemo biti jer smo spavali zajedno.˝ kažem i stavim žvaku u usta. Ne govori ništa pa ja nastavim. ˝Ne preostaje nam ništa drugo nego svak svojim putem. Zaboravi na kino i one moje glupe želje koje se nikad neće ostvariti. Jednostavno to je to. Možda bi stvarno trebala otići s majkom u Dubai i upoznati tog famoznog tipa. Tko zna možda mi se i svidi.˝ kažem i slegnem ramenima. Jakov naglo napravi dva koraka prema meni i zgrabi me svojim snažnim rukama. Stavi mi ruku preko usta. ˝Ušuti više! Nećeš ići u Dubai. Samo preko mene mrtvog.˝ ispali on. ˝Ne želim da uđeš u vezu s nekim samo zato što to tvojoj majci odgovara.˝ govori mi i naglo me pusti te se rukama ulovi za glavu. Što se s njim događa? On nije čist u glavi. ˝Možeš li me samo odvesti kući?˝ upitam ga tiho i ne čekam odgovor samo sjednem u automobil. Ja ne razumijem zašto se ovoliko prepiremo zbog gluposti. Jedino što znam je to da me strašno živcira. Jakov sjedne za volan vidno iživciran i ni ne pogledavši me pokrene automobil. U tišini se vozimo i naravno kako bi ova večer prošla da ne upadnemo u prometnu gužvu. To me sve skupa čini još nervoznijom. Odjednom Jakov opsuje i izleti iz automobila. Što to on dovraga radi? ˝Barbi ostani u automobilu.˝ vikne i otrči u prometnu gužvu. Ništa mi nije jasno. Okrenem se oko sebe. Dovraga što se događa? Izađem iz automobila i tek tad shvatim da se ispred nekoliko automobila odvija drama. Naletjeli smo na prometnu nesreću. U daljini začujem sirene hitne pomoći. Muka mi je od svega. Približim se i pokušavam očima pronaći Jakova, ali ga ne vidim. K vragu. Zašto je uopće i išao tamo? Glupačo pa on je liječnik. Naravno da će ići pomoći unesrećenima. Konačno ugledam Jakova kako trči prema meni. Na odjeći mu ugledam mrlje od krvi i odmah se prepadnem. Krv mi se sledi u žilama. ˝Barbara! Rekao sam ti da ne izlaziš iz automobila. Sjedi za volan i idi kući. Doći ću kad sredim ovo.˝ kaže mi. ˝Ali Jakove...˝ pokušam nešto reći ali me prekine. ˝Nema ali. Sjedaj u automobil i idi kući. Molim te. Doći ću čim ne budem potreban više ovim ljudima.˝ kaže i poljubi me u čelo. Otrči natrag na mjesto nesreće. U šoku sam. Gledam ga kako izvlači iz automobila djevojčicu koja mu se čvrsto drži oko vrata i plače. Krv je svuda oko njih. Jakov čvrsto drži dijete uza sebe i šapće joj nešto na uho. Želi je smiriti, a jadno dijete vrišti od šoka. Kao kamen stojim tu i ne mogu se pomaknuti. Osjećam trnce po cijelom tijelu. Maloprije sam vikala na ovog čovjeka koji ima veliko srce i pomaže ovim unesrećenim ljudima. Ljutila sam se na čovjeka koji drži u naručju tuđe dijete kao svoje i pokušava ga smiriti. Ne postoji ni jedna osoba koja bi reagirala ovako. Ja bi prva okrenula automobil i pošla svojim putem samo da ne upadnem u još veću gužvu zbog tuđe nesreće. Nikad se ne bi zapitala da li tim ljudima treba pomoć. Uhvatim se sa suzama na obrazima. Ne mogu gledati to. Srce mi se para kad gledam Jakova ovakvog. Ovog čovjeka ne smijem tjerati od sebe. On vrijedi mnogo više nego što sam mislila. Njegove ruke spasile su zasigurno mnoge živote i divim mu se zbog toga. Trgne me nečiji glas. ˝Gospođice? Morate se udaljiti.˝ govori mi policajac i pokazuje mi da se maknem. Kimnem glavom i brzo odem do automobila. Sjednem za volan i pokrenem polako automobil. Jedva se izvučem iz gužve. Nikad još nisam vozila ničiji automobil osim svog i onog u auto školi. K vragu. Jakov mi je dao svoj automobil u ruke. Kad muško da svoj automobil ženi u ruke to znači samo jedno. Da joj vjeruje. Polako parkiram ispred svog stana i brzo uđem u zgradu. Oni trnci još su prisutni po mom tijelu. Uletim u stan i bacam ključeve od automobila na ormarić. Svlačim sve sa sebe. Osjećam se prljavo. Treba mi vrući tuš.

I nakon polusatnog vrućeg tuširanja još sam uvijek uznemirena. U ušima čujem samo one glupe sirene od hitne pomoći, a pred očima mi je još uvijek slika Jakova s djevojčicom u naručju. K vragu. Nisam bila fer prema njemu. Ljutila sam se na njega bez razloga. On je dobro muškarac koji voli pomagati ljudima oko sebe i cijeni ih. Malo je takvih. Navučem na sebe spavaćicu i ušuškam se u krevet. Odjednom osjetim umor i ne mogu vise gledati na oči. Pošaljem Jakovu poruku kako sam otišla spavati i kako su vrata od stana otključana. Također sam mu napisala da mi je žao što sam se onako ponijela prema njemu i da su mu ključevi od automobila u hodniku na ormariću. Jedva sam otipkala kraj poruke od umora i poslala. Umor je bio jači od mene.

---------->FACEBOOK: Miris tvog dodira & Šav

------->INSTAGRAM: danijelakos1

Hvlala Vam dragi moji što čitate moje priče i što me pratite... Vaša Danny