I'm not an Angel

Part 30. - Show must go on

Iz prošlog dijela:

  "Hvala" iznenada me je zagrlio i poljubio u obraz. Eksplozija osjećaja se dogodila samo zbog poljupca u obraz, jedva sam ušla u kuću. Iz boravka sam čula Kendallin glas. Što se ona utaborila, preselila kod nas ili tako nešto?! Baš mi još ona treba. Bilo je već deset sati navečer, nije mi se spavalo. Ostavila sam bilješke u sobi te se spustila u kuhinju da nešto prigrizem, nisam htjela dugo ostati i slušati tepanje iz dnevnog boravka. Ponovno sam se na brzinu istuširala i presvukla u pidžamu. Čak sam i prepisala Marcelove bilješke u svoje. Nisam htjela zadržati njegove bilješke, bilo bi nepristojno. Usput sam ponovila gradivo. Baš sam bila zadovoljna sa sobom. Ušuškala sam se u svoj krevet koji je sada imao svjetloplavu posteljinu jer ju je Harry presvukao kada je čistio sobu. Malo sam si razmišljala. Usprkos svemu, Kendall drami i svim glupostima, zadovoljna sam, ako ne i sretna ovdje. Imam svoju predivnu sobu, svoj mir, idem na faks, upoznala sam čak i neke 'prijatelje'. Iako je Harry kreten i kravar i nikako mu ne mogu oprostiti, ipak mu moram biti na neki način zahvalna.  

Part 30. 

Iz ugodna sna me budi neko kucanje. Ne obazirem se te se okrećem na drugu stranu ali kucanje ne prestaje. Naglo otvaram oči i gledam na sat koji se nalazi na noćnom ormariću. 07:33!!! Pa ja kasnim!! Izjurila sam iz kreveta kao munja te se strovalila niz stepenice. Otključala sam Marcelu ulazna vrata, očito ih je gospodin Styles radi svoje sigurnosti zaključao, cigan! 

"Pa dobro zašto si ti još u pidžami?!" iznenađeno vikne Marcel kada mu otvorim vrata. Stop! Dajte mi minutu. Doslovno ulovila sam sebe kako stojim na vratima skenirajući Marcela od glave do pete a slina mi curi iz usta. Kao u uvijek, izgleda i miriše savršeno, božanstveno! Moj Gremlin pleše pačji ples. Ja stvarno ne razumijem što je s njim i tim patkama u zadnje vrijeme! 

"Lunaaaa" vraća me Marcel u stvarnost. Stresem se u nadi da ništa nije skužio te ga puštam u kuću. 

"Zakasnit ćemo!" govori mi u hodniku.

"Znammm. Nisam si navila budilicu a Harry me očito nije probudio" kad smo već kod Harrya. Vodim Marcela u dnevni boravak ali stanem na vratima kada ugledam Kendall i Harrya kako hrču na kauču. Oko njih je puno praznih limenki piva i iz meni nepoznatog razloga, sve je puno balona. Pokušam zaustaviti Marcela da ne uđe u dnevni je ali već prekasno. Preko mog ramena vidio je što se nalazi u dnevnom boravku. Uputim ga u kuhinju te mu kažem da se posluži s čime kod želi a ja jurim u kupaonicu. Umivam se, perem zube, oblačim prvo što mi dođe pod ruku, uzimam knjige te jurim u prizemlje. Čak se nisam ni našminkala. Gledam na mobitel. 07:50 je, nema šanse da stignemo! Ulazim u kuhinju te ugledam Marcela kako bulji u mene. Nešto je bilo u njegovom pogledu, nešto od čega me je prožela ugoda, trnci su švrljali mojim tijelom. Morala sam zaustaviti uzdah ugode. Brzo se sabrao te mi dobacio sendvič. Napravio mi je sendvič, kakva micicaaaaa! 

"Hvala ti!" poklanjam mu najveći osmijeh koji je Luna ikada dala te grizem sendvič. Marcel svojim Mercedesom juri po ulici, kao da je na utrkama. Oblije me hladan znoj, mislim da sam dobila nešto kao napad panike. Brzo hvatam rukama pojas koji sam minutu prije totalno izignorirala. Marcel se ne obazire, on juri ulicom. Kao da smo u nekom filmu, Fast and furious, možda. Ljudi nam trube okolo i vjerojatno nam skidaju sve svece s neba. Ja sam se počela u sebi moliti: "Molim te Bože da preživim ovo! Molim te Bože da preživim ovo!"

Nisam mogla vjerovati da se ovo događa, ja sam se usrala od straha.

"Marcel, uspori!!" na kraju se izderem sa zadnjim atomima snage. Brzo me pogleda a zatim počne usporavati. Ispustim tako glasan izdah olakšanja da ga je vjerojatno čuo cijeli London.