Odabrana

Sam početak

"Gospođice Sid, stvarno bi trebalo da ustanete" glas očajne sluškinje Silvije odzvanjao je u sobi Sid Ferber, čuvene tinejdž zvezde. Sid se promeškolji u krevetu.
"Ustajem Silvija, hvala ti" promumlala je Sid sa glavom nabijenom u jastuk. Sluškinja se blago osmehnu što je uspela da izvrši svoj zadatak i neće dobiti grdnju od gospođe Ferber. Majke ove razmažene tinejdžeke kako je mislila Silvija.
"I ovaj Silvija, još nešto" pozva je Sid
"Molim" što ljubaznije je mogla odgovori Silvija.
"Možeš da mi doneseš da jedem ovde, danas sam stvarno zauzeta." Govorila je Sid ustajući iz kreveta i oblačeći badelmantil. Zauzeta, jeste zauzeta, ne zna ta mala šta znači ta reč, niti šta znači novčić, pa njoj sve prinose ma tacni mislila je Silvija.
"Naravno gospođice" klimnula je glavom, jer nije imala izbora i otišla iz sobe. Sid je pogledala u svoj najnoviji model Iphona da bi videla koliko je sati.
"Jaoj meni!" Ciknula je. Već je bilo 10:45, za 10 minuta vozač bi trebalo da je čeka ispred kuće. Ili da kažemo zamka. Otrčala je u kupatilo gde se na brzinu umila i navukla prvo što joj je palo pod ruku. Očešljala se i sa nogu pojela ono što joj je kuvarica zvana Buca, spremila za doručak.
Zar opet da kasniš Sid, više stvarno. Da nemaš novca koliko imaš svi bi te već otkačili. Sid je kritikovala samu sebe dok je u predsoblju ispred ulaznih vrata oblačila kaput i navlačila šešir. Bilo joj je muka od svih tih skrivanja od novinara ili dosadnih fanova. Gas, vozač, već je uveliko čekao sa žutim poršeom ispred njenog travnjaka. Svi su insistirali na limuzini, ali Sid je govorila da tako isuviše privlači pažnju i da je porše sasvim dovoljan. Ali uglavnom to je ono što je Sid najviše odbijala. Pažnja.
"Izvini Gas, upspavala sam se, ponovo, jako mi je žao" promumlala je dok je sedala na suvozačko sedište. Nabila je šešir na glavu. I molećivo se okrenula prema Gasu. Pozamašan čovek u zakasnelim četrdesetim godinama, bio je jedini koji je izistinski bio ljubazan prema njoj.
"Nema problema Sid, koncert ti je sinoć trajao do pola četiri ujutru, razumem" nasmešio se osmehom koji je Sid toliko nedostajao u životu. Osmehom punim očinske ljubavi. Gospodin Ferber, nikada nije bio kod kuće. Njegova rođena ćerka kaže da ga jedva poznaje, jer ga je videla svega dva puta za svojih 15 godina. A gospođa Ferber se sa posla vraćala samo noću. Često je i odlazila u izlaske te ni noću nije bila kod kuće. Svi su govorili kako se drogira ili diluje drogu, a onaj ko nije govorio da ima posla sa drogom, govorio je da pije, ili se švaleriše noću. Sid te priče nikada nisu pogađale jer je i sama verovala u njih.

 Stigli su ispred ogromne zgrade E! televizije. Tu je Sid trebala da ima svoj interviju. Dok su je šminkali Sid je ponovo pogledala u svoj dlan. Od malena je mislila 'Bože kako čudan' beleg. U obliku polu meseca. Kada je bila mala nadala se da će jednog dana sova poslati pismo u njenu kuću i da će ona kao i Hari Poter otići u neku daleku školu magije daleko od majke, posluge, šou-biznisa i steći prave prijatelje koji je ne cene samo zbog novca, već zbog onoga ko je i šta je. Kada su je napokon obukli i našminkali Sid je trebalo da u šminkernici da sačeka još pola sata. Gledajući u tako prazno. Ruka ju je odjednom zapekla. Baš ona ruka sa belegom. Odjednom se trgla. Polumesec postajao je užaren na njenoj ruci.

Šta se dešava?! Mislila je Sid, dom je beleg postao crveniji i crvenije.
Želim da znam šta je ovo! Mislila je u sebi. Da može vrištala bi. Ali na ovu njenu pomisao nad njenom rukom nadvi se pregršt rozih iskrica uvijajući se i formirajući neku spiralu nad njenom rukom. Gledala je čudnu spiralu
Ovo nije objašnjenje, šta ovo treba da znači, zahtevam da znam shvatala je da ako zahteva u mislima da će dobiti ono što traži. Iskre se formiraše u oblik zvezde padice i poleteše prema polici punoj odeće iza sebe ostavivši svetlucav trag.
"Do đavola" nečiji slabašan glas začu se iza police
"Ko je tamo?" Vrisnula je Sid pomalo piskavim glasom.
"Ko je tamo, čula sam glas?!" Vrisnula je ponovo
"Uh ovaj ja sam" slabašna muška prilika pojavila se iza police, pa nestala iz šminkernice.

 Sid istrča za njim i uhvati ga kako sedi na stepenicama ispred zgrade sa glavom u šakama. Kažiprstom ga je takla po ramenu. On odvoji lice od šaka, polako je odmeri.

"Kada su mi rekli da nađem odabranu nisam ni sanjao da ćeš to biti ti" gunđao je više sam sebi u bradu.
"Izvini, 'da nađeš odabranu'? Dečko malo si čudan." Odgovorila mu je Sid sa zvukom podsmeha. Potom se pokajala. Nije htela to da mu kaže, ali nije imala mnogo iskustva u razgovoru sa ljudima tako da joj je ovo bilo opravdano.
"Ja čudan? Šta misliš da je bilo ono iznad tvoje ruke, specijalni efekat kao na tvojin koncertima?" Upitao je je dečko namičući kačket što više je mogao.
"Izvini, ne znam, ja, ovaj, pa nisam imala mnogo kontakta sa ljudima koji nisu moje sluge ili tako nešto." Prevrnula je očima i sela na stepenice pored njega.
"Ništa nema veze, i onako ću da se vratim sa šakom neuspeha" ponovo je zabio lice u šake, na šta Sid ustuknu.
Ako sam ja 'odabrana' to znači da on mene treba da nađe, kako se onda vraća sa šakom neuspeha mislila je Sid
"Izvini, ali moraćeš da mi pojasniš, jer mi ništa nije jasno." Pokušala je da bude ljubazna, ali ona to nije umela. Nikada nije bilo potrebe da prema strancima bude ljubazna.
"Uh, ovako ti si odabrana. Imaš neverovatne moći kojima možeš da uništiš celu planetu ako budeš htela, ja sam tu da se postaram da to ne uradiš. Ali budući da vidim kako ti živiš verujem da ćeš se pretvarati da nemaš moći i ignorisati me." Dečko je sada gledao Sid pravo u oči.
"Odabrana" promula Sid sama sebi u bradu.
Mislila sam da su to samo puste maštarije. Ali ovaj klinac i ovo što se desilo... mislila je Sid sa oduševljenim osmehom na licu.
Iskre, stvorite se pomislila je i ispružila ruku nad kojom se ponovo nadvila spirala ružičastih iskrica. 

"Nauči me kako ovo da koristim" oduševljeno reče Sid.
"Zaista? Želiš taj život? Život koji više neće biti bajka" dečko je razrogačio oči ka Sid.
"Hej! Kakav god da je život bolji je od mog sada! Možda živim u kući koja liči na zamak, ali moj život nije bajka." Izgovorila je Sid. Glas joj je na kraju postao očajan.
"Da li znaš koliko tinejdžerki bi želelo ovo" dečko rukom obuhvati sve oko Sid.
"Želelo šta? Da ne može da izađe na ulicu, a da je novinari ne pokopaju? Da ni ne zna kako joj izgleda otac, a da majku nikada ni ne vidi." iznervirano viknu Sid, i lice joj obložiše suze.
"Jako mi je žao Sid, nisam mislio da..."
"Nisi mislio da šta? Da živim ovako bedno?" Pita ona. Suze joj samo liju kao iz kabla, a za njima odlazi i sva precizno stavljena šminka na licu.
"Dakle, želiš život odabrane?" Dečko odlučno promeni temu prebacivši jednu ruku oko Sidinog ramena.
"Želim" reče ona i kroz suze izmami se jedan osmeh. Slabašan, ali bio je tu. Ona se nikada nije smejala.
"Onda dobro. Posle intervijua se nađimo ovde" reče on odsečno i krete da silazi niz stepenice.
"Hej stani!" Viknu Sid na šta se on naglo okrete
"Nisam uhvatila tvoje ime" dobacila je sa osmehom.
"Sem" odgovorio je i namignuo joj.
Sem, dakle. Izgleda mi da će sve biti drugačije od sada pomisli Sid