Odabrana

Poziv

Ujutro kada je ustala Sid se prvo odgegala do kuptaila gde se obukla i vezala kosu u konjski rep. Kada je ušla u sobu i pogledala na sat bilo je 7:31.
Pola osam. Zašto li sam ustala ovako rano? Učitelj Šon je je rekao do devet.
Mislila je Sid. Neko je pokucao. Ona viknu da može da uđe. Bio je to Sem.
"Princezo, sportski autfit?" Našalio se.
"Ma bre ne zezaj od rane zore." Sid se pobunila. Mislila je šta može da radi do devet sati.
"Hoćeš da jedeš?" Pitao je i zagledao se u rastureni krevet.
"Da, ej jel mogu da ti kažem nešto a da mi se ne smeješ?" Sid je porumenela.
"Kaži" rekao joj je Sem pa je onda zaključao usta nevidljivim ključem i pružio joj ključ.
"Ja ne znam da spremim krevet" izgovorila je Sid, našta je Sem grizao usnu pokrivao usta rukom, ali nije uspeo da se ne nasmeje.
"Obećao si!" Vrisnula je Sid porumenela od besa.
"Ali princezo, kako daa se ne nasmejem" plakao je od smeha.
"Znaš šta nema veze!" Viknula je Sid i ispružila ruku. Iskrice su sa njenog dlana poletele i krevet se sam od sebe spremio.
"Eto snašla sam se, sada idemo da jedemo" rekla je Sid besno.
"I još nešto princezo, ovde sama spremaš nešto za jelo" rekao je Sem. Ovo je za Sid bilo nešto potpuno neverovatno. Ona nikada nije ni ušla u kuhinju.
"Znaš šta ja neću jesti" rekla je i isterala Sema iz sobe. Nije mogla da podnese da joj se još rugaa. Nabila je slušalice u uši i legla na krevet. Slušala je Be all right Justin Bieber.
Joj što bih volela da sve bude uredu. U pravu je Sem, ja sam nesposobna princeza.
Suze su joj lile niz lice. Stvorila je hranu ispred sebe i jela. Sviđala joj se stvar sa magijom, ali nije želela da gleda Sema više. Zaljubila se u njega, ali nije želela da on bude zaljubljen u nju. Tačka. Kada završi sa obukom pobećiće što dalje od njega može. Sem je ušao u sobu i ona je pokrila lice šakom.
"Znam da plačeš" rekao je i seo na krevet pored nje.
"Bravoo uspeo si u životu!" Brecnula se.
"Sid, ja se samo zajebavam, ne mislim stvarno da si razmažena princeza. Znam da tvoj život nije bajka i da neće biti..." Sid mu nije dozvolila da završi. Rešila je da napravi još jednu iluziju. Pogledala ga je pravo u oči zamislila scenu. Zapravo setila se scene. Imala je sedam godina i sedela je za trpezarijskim stolom i crtala sa svojom omiljenom dadiljom. Jedinom majkom u njenom životu. Bilo im je zabavno, dok njena majka nije ušetala u trpezariju. Naduvana iz čista mira krenula je da je bije. Baš tada, pre nego što je Kristal došla, Sid je pričala svojoj dadilji kako jedva čeka da joj mama dođe jer joj je obećala novu lutku. Tada je idalje verovala u majčine laži. Dadilja je pokušala da skloni Kristal od devojčice, ali nije uspela. Na kraju se Gas morao umešati i odveli su Kristal negde. Sid se više ničega nije sećala samo da je strašno plakala i da je njena dadilja posle toga bila otpuštenja jer je njena majka bila ljubomorna na njihovu bliskost. Sid trepnu i skloni glavu što dovede Sema nazad u stvarnost. Tužno je gledao u devojčicu.
"Sid, jako mi je žao nisam želeo da te rastužim" Sem je nastavio da je posmatra kako plače. Njegov beleg je šljaštao. Stavio joj je ruku preko lica. Suze su nestale, a Sid se od jednom osećala mnogo bolje. Sem se nasmešio i zagrlio ju je. Zazvonio je neki telefon.
"Moj je" rekao je sa osmehom zatim prebledeo kada je video broj. Sid se namršti i pogleda u telefon. Na slici kontakta koji je zvao bila je devojka svetlo plave kose sa istim onim prodornim crnim očima koje je ima Sem. Isto takvo pegavo lice, istim prelepim osmehom. Pisalo je Iris.
Sid je mogla da pretpostavi. Sem se javio.
"Halo?"
"Ne?"
"Odmah dolazimo ne mrdaj te se!" Vikao je, zatim prekinu vezu i uhvati Sid za ruku.
"Sid moramo da idemo, brzo odmah sada!" Sid ga je gledala zbunjeno.
"Kako molim?" Pitala je.
"Moja sestra i mama su u nevolji, nemam vremena da objašnjavam idemo" Sem je nestao istrčao u dvorište i teleportovao se ispred njenih očiju. Ona učini ponovo ono sa iskricama i nestade. Našla se u dvorištu neke lepe kuće sa lepim cvetovima u dvorištu. Stajala je tu jedna žena koja je bacala čini? Iznad obe ruke bile su joj ispružene i iz njih izbijale su crne kugle. Koje su pokrivale kuću.
"Ne, ne!" Zakukao je Sem. Žena stade kugle nestadoše, ali jedna ogromna pokrivala je kuću.
"Sem! Očekivala sam te!" Viknu ona nekim piskavim glasom zlikovca iz crtaća.
"A ko je ovo?" Pitala je žena krećući se ka njima. Uhvatila je Sid za desnu ruku i izvrnula je da bi joj videla dlan. Polumesec zasja i žena trgnu ruku.
"Dakle čuvena Sid Ferber je odabrana? Od vila, bogatsva i koncerata, ti si spala na ovo?" Blagim iritantim glasom provocirala je Sid. Ona se iznervirala ispružila ruke i mlaz iskrica odbaci ovu ženu skroz na drugi kraj dvorišta.
"Ne spominji moj život!" Vriskala je Sid. Sem je uhvatio za rame i ona se smiri. Da se nije smirila ubila bi je.
"Gde mi je sestra?" Rekao je Sem.
"Unutra, hoćeš po nju?" Reče žena podrugljivo dižući se sa zemlje.
"Sem" šapnula je Sid i on se okrenu ka njoj, podiže obrve i Sid krenu brzo da priča dok se žena kretala polako ka njima.
"Ja ću pokušati nešto sa iluzijama, kada se kugla povuče sa kuće uleti brzo po sestru" rekla je Sid. Žena im se sada beše skroz prišla. Sidin beleg zablješta i ona pogleda ženu pravo u oči. Imala je iste one crne oči kao Sem, učitelj Šon i Iris. Sid zamisli kako se svet raspada ispred nje. Zemlja se odvaja pravivši procepe. Zamisli sebe kako upada u jedan od procepa, zatim zamisli Sema kako se drži za ivicu zemlje govoreći
"Ako skineš to sa kuće sve će se popraviti" zatim zemlja i oko nje krete da se raspada. Verujući da je iluzija stvarnost žena se okrete ka kući i krete da skida kuglu sa nje. Baš kao što je Sid i planirala. Ali, zaboravila je jednu stvar. Čim se žena okrenula na drugu stranu Sidina iluzija nestade i žena se trgnu. Oko kuće lopta nestade, ali i žena sa zlobnim osmehom nestade ispred njih.
"Sem sada idi u kuću brzo!" Viknu Sid, i njih dvoje utrčaše u kuću koja beše pusta. Sve je bilo rastureno, i nikoga nije bilo. Sem otrča do neke prostorije u uglu sobe. Vrata su bila vidno obijena. "Ne, ne, ne!" Vriskao je Sem.
"Šta, šta je bilo?" Promumla Sid.
"Iris, Iris je bila ovde zaključana, uzela ju je" prošaptao je kroz suze. Videli su da je pokušala sa se opire.
"A tvoja majka, gde je ona?" Pitala je Sid šaptom.
"Ovo je bila ona" jedva izgovor Sem. Sid se stresla.
Šta bre? To mu je majka? Mislila je Sid.
"Gde je odvela Iris? Znaš li? Zapravo možeš li da pretpostaviš?" Pitala je Sid tiho. Morali su da ih nađu.
"Znam. Ali nas tata nikada ne bi pustio da odemo tamo" govorio je kroz suze. Sid ga uhvati za ruku.
"Onda nećemo ni tražiti dozvolu." Ubedljivo reče Sid. Sem je pogleda, a ona se osmehnu.
Iris, stižemo! Pomisli Sid