Odabrana

Nazad u kući Ferber

Bilo je 15:40 kada su se velika vrata vile Ferberovih otvorila. Bilo je neuobičajeno vreme da Kristal dođe kući. Bila je na vezi sa nekim preko telefona. Nije bila pijana, smeškala se i pričala ljubazno to nije nešto što se svaki dan može videti.
"Šta? Hoćeš da je odvedeš?" Glas joj se malo povisi.
"U redu onda, razgovaraću sa njom i vidimo se večeras." Rekla je Kristal i prekinula vezu.
"Silvija?" Pozva, ali se niko nije odazvao.
"Silvija?!" Pozva malo glasnije, ali se i dalje niko nije odazivao. Došla je Megan, čistačica, ona je nila tu samo nedeljom, a danas je bila nedelja.
"Gospođo Ferber, Silvija nije ovde, Sid joj je dala slobodan vikend" odgovori slabašnim glasićem. Kristal klimnu glavom i pope se na sprat. Pokuca na vrata ćerkine sobe. Ništa. Pokuca ponovo, opet ništa.
"Sid? Mama je...ovaj Kristal je, jel mogu da uđem?" nije se osećala dobro nakon ove izgovorene rečenice. Zašto je tako moralo da bude? Budući da niko nije odgovarao Kristal pokuša da otvori vrata, ali su bila zaključana.
"Sid, molim te otvori mi vrata, imam nešto bitno da te pitam." Reče ona dosta ozbiljnijim glasom. Reč je bila o Sidinom ocu. Dejmonu Ferberu. Zbog posla morao je da živi u Italiji, ali je mnogo voleo Sid i koliko se ona seća volela je i ona njega. Svake godine slao joj je poklone (za rođendan, Božić, Novu godinu), dok je Kristal i zaboravila datum njenog rođendana. Od Gasa je dobio pismo kako Sid već godinama teško živi sa majkom, kako je Kristal uvek pijana ili nikad nije kod kuće. Rekao je da želi da je uzme da živi sa njim u Italiji. Kristal je rekla da će biti u redu jedino ako Sid na to pristane. Znala je da je gubi, ali se nekako prosto nadala da će Sid smognuti snage, ne da joj oprosti, barem da ostane ovde.
"Megan?" Pozva ona glasno
"Da gospođo?" Čuo se Meganin glas iza Kristalinih leđa.
"Je li Sid unutra?" Upita ona pokazujući prstom na Sidinz sobu.
"Pa vi ste joj majka valjda bi trebalo da znate gde je. Nije unutra to je jedino što znam" reče Megan i otpreja dalje čisteći. U pravu je, ja sam joj majka trebalo bi da znam gde je ona, a ne da se oslanjam na poslugu, povrh svega ta posluga je nju odgajala. Ne ja. pomisli Kristal i siđe dole po telefon. Htela je da pozove Sid ali je bila ubeđena da je neće dobiti na telefon pa je pozvala Karli, njenu menadžerku.
"Halo, Karli?" Javi se ona
"Halo, ko je to?"
"Hm, ovde Kristal Ferber, Sidina majka. Da li možda znaš gde je ona"
"Pa, sada bi trebalo da ima probu odeće za večerašnji koncert, ali nije se pojavila. Iskreno, nisam ja njena majka pa da brinem o njoj." Karli drsko odgovori i prekide vezu.
Kako lepo i ova mi nabija na nos to što sam užasna majka pomisli Sid i okrenu Gasov telefon. Gde god da je on je morao da je odveze.
"Halo Gas?" Reče ona
"Da ja sam, treba li Vam nešto gospođo Ferber?"
"Da, da li si negde od jutros vozio Sid?" Upita ona
"Ne, žao mi je nisam, čuli smo se u petak uveče i javila mi je da joj za vikend neću biti potreban, možda je otišla negde sa društvom ili tako nešto" pretpostavi Gas
"Uh, u redu Gas, hvala ti" ni od gasa nije imala neke velike pomoći. Ona ode u kuhinju da potraži Bucu. Buca je volela Sid kao svoju rođenu kćer, uvek je znala gde je ona, šta radi i tome slično.
"Buco?" Pozva ona na vratima od kuhinje.
"Molim?" Nije naročito bila ljubazna prema Kristal zbog svega što je priredila Sid.
"Da li znaš gde je Sid?" Pita Kristal.
"Ti si majka, valjda znaš gde ti je dete" besno odvrati Buca i nastavi da kuva nešto
"Buco, saslušaj me Dejmon me je zvao i hoće da vodi Sid u Italiju, potrebna mi je da razgovramo o tome. On dolazi večeras" Kristal do izdeklemova kao pesmicu.
"Ne znam gde ti je ćerka i iskreno da li misliš da će odbiti oca i ostati sa tobom? Ne bih rekla. Sada me ostavi ako gospodin Ferber dolazi moram da spermim specijalnu večeru" Kristal besno zalupi vratima od kuhinje.
Šta li je sa svima danas? Svi mi nešto prigovaraju. Jadna Sid. Zašto li je moralo da bude ovako zašto sam morala da budem tako loša majka? Zar treba da pustim da Sid proživljava ono što sam i ja? Zapravo to i jesam uradila. Jadna moja Sid, biće bolje ovako, ona neka ide kod Dejmona, a ja ću u najbolji centar za odvikavanje.
Kristal je u glavi pravila planove za u buduće. Biće joj teško, ali to je najbolje za Sid. Ona uze telefon i ukuca broj.
"Halo?"
"Halo gospođo Ferber, je li sve u redu?"
"U redu je Silvija, samo sam htela da proverim znaš li gde je Sid? Znam reći ćeš 'Ti si majka trebalo bi da znaš', ali ne znam. Loša sam majka i eto..."
"Gospođo, u redu je. Znam gde je Sid. Otišla je sa prijatelj..ima negde na vikend, trebalo bi da se vrati večeras"
"Aha, hvala ti, uživaj u slobodnom danu pa se vidimo sutra" odgovori Kristal što ljubaznije je mogla. Trebalo je da pita kod kog prijatelja. Pa ništa. Sačekaće veče i razgovaraće sa Sid dok joj otac bude tu. I tako je vreme prolazilo, Kristal je čekala, i čekala i čekala. Napokon čula se zvonjava. Kristal potrča da otvori srećna što je uspela da vidi Sid pre nego Dejmon stigne, ali na žalost na vratima nije bila Sid, već on, Dejmon.
"Hejj, Dejm" pozdravila ga je Kristal
"Pa koliko je prošlo Kris? Dobro izgledaš" pozdravi je on, iznenađujuće dobri su bili njihovi odnosi. Oni se nisu razveli zbog svađa, već zbog toga što je on morao da ide u Italiju.
"Da, i ti isto... ovaj Sid je sa društvom negde, možda bi trebalo da je pozoveš, ja bih, ali mi se neće javiti." Reče ona i pogleda ka dole.
"U redu, pozvaću je" reče Dejmon