Odabrana

1. deo puta

Čim su izašli iz gradića vreme je krenulo da se menja. Bele pahulje stuštile su se iz oblaka.
"Sneg, kaži mi da ovo nije sneg!" Vrisnula je Sid, onako piskavo kao i uvek.
"Mi da ovo nije sneg" našali se Sem. Sid baci pogled na svoj kratak šorc i majcu na bratele.
"Pa draga moja ovo više nije holivud" Ketrin krete da je izaziva.
"Više si mi se sviđala kao ona mala devojčica" progunđa Sid pustivši Semovu ruku.
"I ti meni na posterima" Ketrin nastavi da provocira. Sva iznervirana Sid je povuče za konjski rep koji je imala. Ketrin je gurnu i ona svom težinom pade na pod. Sid se sada sve smučilo i ispruži ruku
Želim da ovaa lepotica ne bude više tako lepa. Sva besna baci čini na Ketrin. Ketrinin nos odjednom postade veći kosa joj postade sva raščupana, dobi ogrobne podočnjake i izborano lice i postade grbava.
"Hah, ko se smeje sada!" Nakezi se zatim ustade i pokaza rukom da krenu.
"Znaš ko će da se smeje? Ja. Znaš što? Zato što nećeš znati kako da dođeš na vrh te planine bez mene, a ja ti ovakva neću pomoći." Rekla je Ketrin i prekrstila ruke oko grudi. Sem je samo stajao i posmatrao svađu ove dve devojke.
"Ako mi do sada u životu niko nije trebao ne trebaš mi ni ti sada." Rekla je Sid i ponovo ispružila ruku.
"Dobro, dobro izvini. Samo me ne teraj da se vratim tamo u grad." Rekla je Ketrin.
"Zar ti ne živiš tamo?" Upita Sid dok joj je pružala ruku da ustane sa zemlje na kojoj se već napravio snežni pokrivač.
"Ne, ja sam vila starosti. Ja sam svuda gde me zovu. Sada sam tamo zatočena jer su me tamo poslednje zvali, a ne mogu da se pomeram iz nekog mesta dok ne dobijem poziv." Rekla je tužno jedva se krećući na svojim kratkim nožicama koje joj je Sid stvorila. Sem prebaci jednu ruku oko Sidinog ramena i reče:
"Hm Sid, a da je vratiš u normalu?"
"Ahh valjda bi trebalo" reče Sid i jednim pokretom ruke uz malo iskrica vrati Ketrin onako kako je bila. Zgodna plavuša zelenih očiju. Nastavili su da hodaju, smtznuti. Sid pipnu svoju majcu na kojoj se uhvatilo neko kao inje. Stresla se od hladnoće, Sem je to primetio i skinuo svoj gornji deo trenerke.
"Evo" nasmešio se. Sid se osmehnu i uze njegov duks. Bio joj je dugačak, ali bio je topao. Mirisao je na njega.
"Hvala, ali da li si siguran, biće ti hladno." Reče Sid.
"Nema frke" namignuo joj je. Od jednom se ču lupnjava. Ogromni zid rastao je isped njih. Od šoka Ketrin se srušila na pod. Čuo se jezivi prodoran glas
SUDBINA REČE DA SAMO ODABRANA OVUDA MOŽE PROĆI
I DA ĆE ONA SA DVOJE LUDI DOĆI
MOGU PROĆI OVAMO,
AKO ZAGONETKU REŠE SAMO!!
Sid se stresla. Na zidu kretoše da se urezuju slova.
Oštrije od noža,
Nežnije od latice
Šta je?
Ketrin uzdahnu, Sid se namršti, a Sem stavi šake u lice. Sid je u sebi ponavljala reči zagonetke ali joj ništa nije padalo napamet.
"Na znam, odustajem!" Viknu Ketrin. Na te njene reči dva zida se stvoriše oko nje i zaklopiše je. I tu se urezaše slova
Odustati nije smela,
Sudbina ovo nije htela,
Osloboditi se neće
Dok se zadatak ne izvrši.
"E lepo!" Brecnu se Sid.
"Stani mislim da znam!" Viknu Sem.
"Jezik! Odgovor je jezik!" Povika glasnije. Zid se uz ogromnu muku razdvoji na dva dela, a zidovi oko Ketrin padoše. Ona sva prebledela baci se Semu u zagrljaj. Tamo iza zida bilo je toplo. Zapravo bilo je vrućina. Sunce je tako jako peklo da su se svi kroz dva minuta već oznojili.
"Huh" reče Sid skidajući Semov duks i pružajući mu. Ispred njih se našla jedna reka. Iako je izgledala jako lepo preko nje nije bilo prolaza. Kako su se oni pojavili stvori se most od iskrica, a na njemu stajao je jedan dečko. Izgledao je kao da nije prešao 25-u. Osmehnuo se i rekao.
"Budući da ste stigli dovde, verujem da je ovo odabrana" pokaza prstom u Sid. Kako je znao.
"Aha, i odabrana bi volela da prođe, ako je moguće." Nasmešila se Sid i krenula ka mostu.
"Ne tako brzo" namignu joj on.
"Nemoj reći da treba da rešimo zagonetku" zakuka Ketrin.
"Neee, odavno nisam čuo nekoga kako peva" nasmeši se on. Sem i Ketrin se osmehnuše i pogledaše ka Sid. Ona prevrnu očima.
"Pa gospodine čuvaru mosta imaš li muzičku želju?" Sid reče sa podignutim obrvama.
"Sviraš li nešto?" Reče on za podrugljuvim osmehom.
"Gitaru" odgovori ona. On joj pruži gitaru iznenada stvorenu u njegovom rukama i ona je okači oko vrata.
"On a scale from 1 to 10 I am perfect like I am, and don't need you're number when I'm taking my power.... " i tako mu Sid otpeva pesmu. Dečko zatim nestade na mostu
"Sem ja dalje ne mogu" reče Ketrin. Već je počela da nestaje.
"Nije teško samo nastavite pravo, naići ćete na laviri..." nije stigla ni da završi Ketrin je nestala. Dalje nije bilo za nju. Sid veselo doskakuta na most i pređe ga. Sem je malo oklevao pre nego što je prešao most. Na licu mu je bila vidna zabrinutost.
"Sem šta je bilo?" Nežno upita Sid i sede na pod.
"Ne znam, neće biti lako" rekao je.
"Neće, ali šta je u životu lako?" Reče Sid sa osmehom.
"Ti se ne plašiš?" Upita je začuđeno. Ipak je on bio taj koji je ceo život spreman za ovo, a ona odgajana uz poslugu u ogromnoj kući.
"Ne, ja imam tebe" reče i ispreplita njihove prste. On je pogleda sa sjajem u očima a ona namesti glavu na njegovim grudima.
"Tata mi je jednom pričao da se najveća magija odabrane još nije probudila. Kaže da se budi samo pravom ljubavlju, jer prava ljubav je najjača magija leči sve, samo jednim poljubcem." Progovorio je Sem. I tako su sedeli. Spremajući se da krenu.