Odabrana

Džasper

Sid je sada sedela u mraku iza kontejnera kod sporednog izlaza iz ogromne hale u kojoj je bio koncert. Plakala je tako da joj se sva šminka razmazala i ličila je na vešticu, skupljena u klupče sa glavom na kolenima slušala je razne glasove kako je dozivaju. Nije se odazivala, gledala je u svoje bele Converse starke, zamagljeno kroz suze sećajući se scene na koncertu. Ona pleše i peva i kada u jednom momentu savija ruku ka publici da bi je za nju uhvatili ugleda jednog dečka. Sedamnaestogodišnjaka, lepog lica, sa tamnijom kosom, i sivkastim očima. Primetivš njen pogled na sebi on joj se osmehnu. Tada se sve tako brzo izdešavalo, gotovo je zanemela buljivši u njega. Čula je kako publika kliče, ali ona nije imala glasa da nastavi da peva, pokušala je da ustane iz polučučnja što se loše završilo jer se samo izklizala i pala u publiku. Pogledala je ka gore i videla narod kako se komeša zabrinute glasove, ali i njega kako se gura kroz gužvu da dođe do nje. Ona se otima i beži kroz ljude dok su joj suze maglile pogled. Sakrila se iza kontejnera, i tako sada sedi sama slušajući kako je dozivaju. Slušala je sve dok nije čula njegov, pomalo grub glas kako viče njeno ime. Savila se još više da je ne vide, što u ovom mraku i nije tako teško.
"Sid! Sid! Sid!" Vriskao je Sem. Njemu je htela da se javi ali se plašila da ako je on vidi svi će. Pa, okušaće sreću.
"Pssst, Sem ovde sam" prošaputala je toliko da je Sem jedva čuo, zapravo ne bi je čuo da nije mahnula rukom iza kontejnera.
"Sid jebo te, šta radiš ovde? Pihh kako smrdi, ajde dođi ovamo" rekao je Sem takođe šapatom. Ništa mu nije odgovorila već ga je samo povukla nazad da sedne pored nje.
"Samo ćuti" šapnula je i naslonila glavu na njegovo rame.
"Sid šta ti je bilo, zašto plačeš?" Pitao je mazeći je po kosi.
"Ništa, objasniću ti posle kada prođe ova gužva" šaputala je. Ništa joj nije odgovarao samo ju je uhvatio za bradu i poljubio. Njegove nežne usne lagano su klizila po njenim.
"Sid!" Vrisnu onaj hrapavi glas na šta se Sid trgnu. Bio jee veoma blizu, zapravo sa druge strane kontejnera. Sid se vidno uzbudila tako da je Sem morao da ustane i ode.
"Nije ovde upravo sam gledao" rekao je Sem pokušavajući da odgurne dečka od kontejnera.
"Ma jes, koga vi farbate! Lepo ti stoji roze karmin!" Pobunio se dečko.
"Sid daj koliko godina imaš! Izlazi odatle!" zakoračio je iza kontejnera i povukao je za ruku.
"Hejjjjj Džaspere" rekla je ona rukom sakrivajući razmazanu šminku na očima.
"Pa jesi li ti normalna?! Znaš li koliko sam brinuo ti debilko! Šta ti je bilo pa da tako pobegneš" grdio ju je. Sid ga je ignorisala, samo je izvrnula njegov zglob da bi mogla da vidi koliko je sati 01:35.
"Sem, volela bih da popričam sa Džasperom" rekla je pokazujući mu rukom da ode. Sem je samo klimnuo glavom i otišao.
"Ovo ti je dečko?" Rekao je dok su oboje pratili Semovu priliku koja nestaje u noći.
"Moglo bi se reći" Sid se okrenula i krenula da hoda ostavljajući Džaspera u jednom mestu.
"Ideš li?" Upitala ga je ni ne okrećući se.
"Aha" potrčao je da bi je stigao.
"A gde ćemo?" Upitao ju je.
"Pa pre svega da se umijem ličim na vešticu, a onda da te zaključam u sobu i ne puštam odatle." Rekla je sa zlobnim osmehom na licu.
"Pa onda ne treba da skidaš šminku, veštice" našalio se, ali onda se uozbiljio "a ako me zaključaš šta bih jeo?" Upitao je neprikladno ozbiljnim tonom za ovu situaciju.
"Dostavljala bih ti hranu kroz rupicu" nasmešila se i namignula mu.
"Zašto si ovde?" Prešla je sa šale na ozbiljnost. 
"Kakvo je to pitanje?" Nasmešio se on i munuo ga rukom, neko ko ga ne poznaje tako dobro kao Sid ne bi provalio da pokušava da izbegne odgovor na postavljeno pitanje.
"Eto takvo, pevaj ptico, otkud sad ti ovde?" Sid se uozbiljila dok su se peli uz stepenice ka njenoj svlačionici.
"Daj bre, nisi me videla koliko dugo i umesto da me zagrliš pitaš me 'otkud ti'" rekao je Džasper sa istim onim osmehom na licu. Sid ovog puta prećuta i sede na stolicu ispred ogledala. Uzela je vatu i na nju sipala kremu za skidanje šminke, zatim time krenula da se briše.
"Opaaa, koliko ti hrane ovde imaš!" Reče Džasper i zviznu, navalivši na hranu. Sid sada potpuno bez šminke okrete se u stolici sa točkićima ka njemu koji je stajao sa ustima punim hrane.
"Samo se posluži" pogleda ga ona i preko lica prevali mali osmeh, ali ne dugo jer joj se usne ponovo skupiše u usku crtu.
"Okej, evo, došao sam da te sprečim" i on se uozbilji i proguta i poslednju čokoladicu.
"Da me sprečiš?" Sid je podigla obrve.
"Da! Da te sprečim da se odrekneš svog života iz bajke i prihvatiš život..... OVAJ!" Vrisnuo je i izvrnuo joj dlan sa belegom.
"Molim?" Upitala je ona začuđeno krenuvši da besni.
"Kako ti znaš?! I odakle ti pravo da se posle svega TI mešaš u moj život!" Brecnula se Sid.
"Imam jednako pravo kao i pre dve godine.." on odmahnu glavom i stegnu šake u pesnice zatim nastavi ljutito.
"Hoću samo da kažem koliko pogrešno biraš!" Vikao je, na šta se samo namrštila i zinula da kaže nešto, ali ju je prekinuo.
"Da, znam! Kako ne bih znao, ti misliš da odabrana padne sa neba? Ne, Sid, mislim da ne znaš šta znači reč odabrana znači, neko te je odabrao" rekao je gledajući je pravo u njen zelene oči.
"Ahaha, dajj molim te, ti si me odabrao" Sid gotovo podrugljivo, nije ga više ni gledala u oči.
"Ja ne, ali neko nama drag jeste. Kada ti se pojavio ožiljak Sid?" Sid se na ovu Džasperovu rečenicu trže, zatim skupi obrve i nasloni nazad na naslon kauča.
"U trinaestoj godini, baš nakon naše svađe" izgovorila je sleđeno. "Sidi, sećaš se Ejmi?" Upitao je on dok su mu se u uglu očiju skupljale suze. Ona se uspravi, sećala se jako dobro. Devojka tamnije kose, sva preplanula kao i Džasper, sličnog lica i sivkastih očiju kao i kod njega. Sećala se njenog biserno belog osmeha, koji je otapao i najtvrđe srce, sećala se i njene neverovatne moći da te natera da je slušaš bez obzira na okolnosti. I njoj se skupiše suze na prisećanje na Ejmi.
"Da, šta sa njom?" Drhtavo izgovori.
"Sada je vreme da ti sve ispričam tako kako je zapravo bilo, znaš, iza laži koje sam tebi postavio." Pogledao je pravo u oči i ona ga je uplašeno gledala ali je samo klimnula glavom nesposobna da izgovoti bilo šta. Džasper i Ejmi su njeni prijatelji iz detinjstva, pa barem bili. Prve komšije i oni sa kojima je Sid porasla. Ta svađa koju su spomenuli desila se nakon Ejmine smrti. Nekako prosto medicinski ne moguće desilo se da ih Ejmi, Džasperova sestra, napusti. Posle toga Džasper joj je rekao da on više ne želi da bude prijatelj sa njom, da ga više boli uvo.
"U tom vašem Stofomu, Ejmi je dobila dar da odabere znaš dvoje, onog lika kako beše Sem? I tebe. U glavnom, ti nisi bila u planu, a on jeste, od rođenja. Ti si se razbolela i bilo je sigurno da ćeš da umreš, Ejmi to nije mogla da dozvoli, ali jedino kako je mogla da ti pomogne jeste da prebaci moći sa neke bebe, na tebe. To nikako nije smela da uradi. Da, mislim ona jeste imala pravo da bira, ali kada jednom odabere, nema načina da se predomisli. Sud je u Stofomu izglasao za njenu smrt, zato niko nije smeo da vidi njeno telo. Otišao sam jer više nisam mogao da te gledam, kako živiš život odabrane, sa moćima toliko jakim da uništiš celu planetu zemlju samo jednim pokretom ruke" dovršio je svoje izlaganje Džasper. Sid nije bila u stanju da izgovori bilo šta, samo ga je posmatrala dok su joj suze lile niz lice. Želela je da mu pomogne, ali nije znala kako, ona se svojih moći neće odreći, nije bilo šanse, ali na pamet joj je pala druga stvar....