Odabrana

Nezgoda

Duboko u noći Sid i Džasper sedeli su u njenoj sobi i smejali se kada su začuli lupnjavu. Sid se cimnula i pokazala mu, prstom na ustima, da se malo stiša. Koraci su polako odzvanjali kući. Sid je proteglila glavu da bi videla sat. Bilo je 3:25 ujutro.
"Neko je tu." Prošaptala je, zatim na vrhovima prstiju ustala i hodala do vrata. Džasper ju je u stopu pratio. Kada je otvorila vrata našminkana Kristal sa lepim frizurom i obučena poput Sidine vršnjakinje pela se uz stepenice.
"Huhhh" Sid je izdahnula kada je videla majku na stepenicama.
"Ne spavaš?" Upitala je ona kroz smeh.
"Ne, uplašila si nas. Ako već dolaziš u kuću u pola četiri ujutro budi tiha. Ima ljudi koji spavaju." Okrenula se i krenula nazad ka sobi dok je Džasper samo stajao naslonjen na okvir vrata.
"Sidi haha, pa ja sam htela da s-s-spavam" ponovo je govorila Kristal kroz smeh. Sid prevrnu očima.
"Pijana si" rekla je Sid dolazivši do nje. Na te njene reči Kristal se samo nagnu napred i krete da povraća.
"E super, sad treba i Silviju da budim, Džaspere daj odvuci pijanu stoku u kupatilo i umij je, pa je posle vuci u njenu sobu. Treća vrata levo." Rekla je Sid i uputila se u pravcu Silvijine sobe, sa žaljenjem jer mora da je probudi. Džasper prebaci Kristalinu ruku preko ramena i krete da je vuče do kupatila dok se ona kikotala.
"Jel možete da stojite tu da otvorim vrata kupatila?" Upitao je Džasper za svaki slučaj naslanjajući je na šipke koje su graničile kraj sprata. Ta ideja mu nije bila jedna od najboljih jer se ova pijandura skroz nagla preko šipki.
"Gospođo Ferber.." nije stigao ni da završi kada se Kristal isklizala i pala uz veliku lupnjavu. U tom momentu su se u predsoblju pojavila Sid i Silvija.
"Mama!!" Vrisnula je Sid i sjurila se niz stepenice dok su za njom jurcali Džasper i Silvija. Kristal je ležala dole bez svesti sa ogromnom ranom na čelu koja je krvarila.
"Šta se dešava" Dejmon je silazio niz stepenica.
"Tata zovi hitnu pomoć, hajde požuri" vikala je Sid. Kristal je pala na glavu i najverovatnije slomila vrat. Silvija je to pirimetila, Džasper je slutio, ali niko nije smeo ni da pisne histeričnoj Sid. Pogotovo ne Džasper koji je imao udeo krivice u ovome.
"Dolaze ovamo za dva minuta, kako se ovo dogodilo?" prilazio je Dejmon svojoj bivšoj ženi i ćerki koja se toliko tresla da nije mogla da gleda ispred sebe.
"Bila je pijana i pala je" prepričao je Džasper. Nisu imali vremena za dalja objašnjavanja jer su se na tremu začule sirene hitne pomoći...
Tri sata kasnije
Na stolicama u čekaonici gradske bolnice sede Sem i Džasper dok Sid nervozno šeta gore dole po dugačkom hodniku dom slabašni zračci sunca polako ulaze kroz prozore. Kristal je u veoma lošem stanju. Silvija i Dejmon su sa njom unutra, a deci nije dopušteno. Po običaju kada joj je bio potreban Sem se stvorio. Iako joj ništa nije pričao samo njegovo prisustvo joj je bilo dovoljno. Vrata se otvaraju, a na njima se pojavljuje Dejmon, a za njim Silvija. Ni jedno ni drugo nisu obećavali neke dobre vesti.
"Kako je?" Doletela je do njih Sid.
"Ljubavi, nije dobro. Nije životno ugrožena, ali lečenje može trajati godinama, a može i večno ostati u kolicima" izgovorio je Dejmon. Bio je tužan zbog svega što se dešavalo Kristal, ali i zbog jedne veće stvari. Sid se sada ni u ludilu ne bi odvojila od majke. Ma koliko toga joj ona za ovih petnaest godina učinila nažao.
"Tata, ja ne mogu u Italiju, moram da budem ovde sa njom!" Rekla je Sid potvrdivši sve očeve strepnje.
"Znam ljubavi, verovao sam da ćeš to reći, ali te ne mogu ostaviti samu" rekao je. Svi ostali su bili samo nemi posmatrači željni da saznaju ishod ove rasprave.
"Nisam sama. Imam Silviju i Gasa. Kao i svih ovih godina bez tebe, a možeš da me zoveš bilo kada ili posetiš. Plus možeš da unajmiš neku dadilju." Rekla je Sid.
"Ne. Nema šanse, ako se ti ne seliš mi se selimo ovamo!"
Rekao je Dejmon. Džasper se samo osmehnuo na stolici i promumlao nešto kao
"'De si sekice", na šta je Sid samo blesnula. Lice joj se ozarila. Dobila je sve što je ikada mogla da poželi. Zagrlila je sve redom zatim kada su svi krenuli zadržala Sema za ruku.
"Molim?" Šapnuo je i pomazio je po licu.
"Budi u centru grada, kod one fontane za sat vremena, imam nešto bitno da ti kažem" nasmešila se i pustila mu ruku zatim otrčala do Dejmona i ostalih.
Sem se iskrao na zadnji izlaz i seo na stepenik. Ovaj Džasper će mu je uzeti, samo je pitanje vremena, a on tu ne može ništa. Ipak je taj mladić bio onaj koji je sa Sid proveo tolike godine. Suze su mu se skupljale u očima. Možda je to ono što Sid želi da mu kaže. Raskida sa njim. Da li je moguće? Skuplja šake u pesnice i udara u beton ispred sebe. Toliko udara da mu se šaka raskrvarila. Sada opušta šaku i smiruje se. Polako, idalje nije siguran šta Sid želi da mu kaže. Ne shvata da Sid zapravo u svojoj kući uvija u ukrasni papir jedan poklon. Za njega. Da mu se zahvali za sve ovo vreme provedeno uz nju.
"Sid? Jel mogu da uđem?" Neko je pokucao na vrata.
"Ahaa" viknula je i bacila uvijenu kutiju ispod kreveta.
"Ja sam" rekao je Dejmon na ulazu u sobu.
"To vidim" rekla je Sid pretvarajući se da kucka nešto po telefonu.
"Samo da ti kažem da ja idem na nekoliko dana, znaš da se Vanesa i ja pripremimo za selidbu i dolazimo. O tebi i Džezu će brinuti Silvija. Budite dobri, jel jasno?" Upitao je Dejmon ćerku sa tragom strogoće u glasu. Sid je klimnula glavom i pustila ga da ode iz sobe. Zatim je ustala i obukla se. Uzela je poklon i gleda se u ogledalo.
"Spremna sam" promumla sebi u bradu zatim izađe iz sobe