Odabrana

Prijava i osuda

Sid je ležala na krevetu u sobi i piljila u tavanicu dok nije začula Bucin glas. Bio je to poziv na večeru koju je ona odbila. Zaklopila je oči prepustila se mislima. Sećala se Semove savršene guste kose i prelepih dubokih crnih očiju. Setila se snažnih ruku koje je grle i nežnih usana koje su je ljubile. Želela je da ga pozove i uzela svoj beli ajfon u ruke. Spremala se da ukuca njegov broj kada je neobična svetlost zasjala u njenoj sobi. Prvo blago, a onda sve jače i jače. Odsjaj je bio toliko jak da je mislila da će oslepeti. Kroz njenu sobu krenula se širiti neka vrsta gasa. Odjednom, Sid se osećala takoo umorno. Zatvorila je oči na sekundu, kako misli, i sledeće čega se seća bila je zavezana na podu u sobi potpuno beloj kao da se nalazila u unutrašnjosti kocke. Trepnula je i protrljala oči i osvrnula se oko sebe. Shvatila je da pored nje leži Ejmi idalje u nesveti. Osećala se pomalo mamurno. Pokušala je da ustane, ali lanci su je samo vratili nazad na zemlju. Bila je prikovana lancima koji su bili zakačeni za njene zglobovo na rukama i nogama. Ponovo protrlja oči u nadi da je ovo samo san ali ništa. Osećala je užasnu glavobolju i jedva je pomerala svaki delić tela. Ponovo je snažno zatvorila oči i u roku od jedne sekunde ponovo zaspala.
"Si, Si, Sid?!" Zvao ju je ponovo glas. Otvorila je oči jedva shvativši da jedva se jedva pomera. Ejmi je bila uspravno nad njom bez ikakvih lanaca na sebi.
"G-gde s-sam?" Promucala je jedva mičući usne.
"Dobro došla u stofomski zatvor" Ejmi se kiselo nasmeši i sruči se na zemlju pored nje.
"Z-zašto s-se o-o-ovako o-o-osećam?" Usne su joj podrhtavale i jedva se borila sa željom da zatvori oči spava opet.
"Zbog lanaca, magični su ne znam kako bih ti objasnila ali crpe energiju iz tela i uz još neke pojave tipa glavobolja i tako" objasnila je Ejmi zagledana u bele zidove. Sid joj ništa ne odgovori umor ju je obarao i ona opet sklopi oči. Sada ni u njenim snovima nije bilo ničeg, ništavilo. To je ono što joj prethodi još mnogo godina. Plašila se ničega. Bežala je od toga, ali to je kao bežati od vremena ili od samog Boga. Tako je, nemoguće. Oči su joj se otvorile, ali se ovoga puta osećala daleko snažnije. Više nije bila ni vezana. Sada je sedela u nekoj vrsti čekaonice. Ejmi je dremkala pored nje.
"Ej?" Pozvala ju je.
"Da?" Cimnula se.
"Gde smo, zašto su nas pustili iz zatvora?" Pitala je.
"Na vreme si se probudila. Uskoro mi ulazimo u sudnicu." Ejmi se nasmeši. Kroz sve ovo je već prošla. Samo ovoga puta Sid je bila pored nje. Drhtala je i tiho hodala ka sobi smrti (sudnici). Sele su na mesta, bilo je drugačije od normalne ljudske sudnice, Sid je sela na jedno mesto pored sudije a Ejmi je sedela preko puta nje. Stolovi između njih bili su označeni natpisima:
Šteta, krivac, sudija i tužilac. Sve je lebdelo, a umesto poda bila je magla. Kao po naredbi čim su se vrata otvorila Ejmi se stvorila ma mestu šteta Sid na mestu krivac dok je mesti tužioca zauzimala Iris, a mesto sudije visok crn čovek.
"Dobar dan" izgovori sudija i razbi ubistvenu tišinu. Svi klimnuše glavom i on poče.
"Dakle ovde smo zbog počinjenog zločina koji bi spao u najgore moguće i u običnim slučajevima odmah bez ikakvog maltretiranja odlučili bismo se na smrtnu kaznu, ali danas je slučaj poseban..." započeo je sudija. Sid je zinula od iznenađenja, je li moguće, neće umreti? Sa pogledom punim nade pogledala je u Ejmi čije je lice bilo nečitljivo. Za razliku od Sid znala je da iako neće umteti čeka je tolika kazna da bi volela da su se odlučili za smrt.
".....dakle kako smo prošli kroz detalje situacije shavtili smo da bi doživotna zatvorska kazna bila jedina odgovarajuća kazna za počinjeni zločin. Što se tiče štete tj oživljene devojke dobiće pravo da živi u normalnom svetu bez potere stofomskog suda. Moje izlaganje je gotovo, neka pitanja, primedbe?" Sudija je monotono završio ponašao se kao da odgovara neki dosadni predmet u školi, a ne kao da deli kazne za zločin. Jedino o čemu je Sid razmišljala bio je zatvor. Kako li izgleda, je li isti kao normalni? Bio joj je potreban razgovor sa Semom on joj je uvek objašnjavao takve stvari. Sem, ahhhh nedostajaće mi, a mama ili tata? Šta li će biti sa njima. Sumljam da će dobiti neko vreme da se pozdravim sa svima. Gde mi je bila pamet kada sam ovo uradila i ko zna šta će mi se posle desiti? Sid je razmišljala.
"Izvinite, da li će biti dozvoljene posete devojci?" Upitala je Ejmi nervozni grickajući usnu.
"Ne, optužena biće zatvorena u nebeskom zatvoru u najdaljim ćelijama" odgovorio je hladnokrvno sudija. Sid se nije obazirala na ovo, nije je bilo briga gde će biti zatvorena. Bitno je da neće umreti što će ostaviti Sema u životu i sve će biti u savršenom redu kao da se ništa nije desilo. To je zapravo i bio Irisin plan, da sve bude kao da se ništa nije ni desilo, a da ona ipak prijavi Sid.
"Dakle ako nema više pitanja neka stražari odvedu zatvorenicu" reče sudija napokon. Dvojica ljudi pojavila se i uhvatili su Sid za ruke i poneli je ka izlazu. Oni su lebdeli na nečemu što je ličilo na ogromni frizbi. Ispred Irisinih i Ejminih nogu stvori se ta ista stvar i one poleteše ka izlazu. Kada su stali na tlo čekaonice Iris potapša čuvare po ramenu.
"Hej, mama mi je rekla da je ja vodim gore tako da brišite. To jest budite korisni odvedite ovu devojku kod moje mame u kancelariju" rekla je pokazavši prstom na Ejmi. Bez reči čuvari su je poslušali i otišli
"Šta hoćeš? Hajde nabi mi na nos to da ću doživotno visiti u zatvorskoj ćeliji? Ha?" Pitala je besna Sid. Ceo život prolazio joj je pred očima. Gotovo je. Sve. Fanovi, koncerti, skupa odeća, skupa šminka sve, sve, sve, samo sa nekoliko reči joj je oduzeto. Suza je polako krenula da se sliva niz njen obraz. Iris ihvati priliku i iz džepa izvadi neku vrstu ogrlice. Dopusti da Sidina suza padne na nju i ogrlica blesnu.
"Ne, toliko mi je dovoljno od tebe" nasmeja se Iris.
"Sada ovo će te možda malo pecnuti, ali hejj mene će više boleti nego tebe" nastavila je Iris i iz džepa izvadila ogroman špric.
"Znaš baš si počinjala da mi se sviđaš, ali, što se mora mora se. Laku noć Sid" reče Iris i zabode joj špric u venu. Sid koja je sve vreme ćutaka sa okamenjenom facom pade na pod.