Odabrana

Kula vremena

Sem je uhvatio Sid za ruku i vukao je uz stepenice na vrh kule. Kada su se popeli Sem je cimnu da se sakriju iza zida i pokaza joj prstom da ćuti.
"Mama nemoj molim te" cičala je Iris zavezana magičnim lancima za jedno mesto. Majka ju je tu pričvrstila da bi je munja tu udarila.
"O Iris neće te boleti ni malo, pa svaka majka pazi na bezbednost deteta" govorila je ona zlim glasom. Zatim koracima koji su odzvanjali iz hodnika siđe dole. Tada Sem i Sid istrčaše.
"Sem, odveži je ja ću da pazim na Rozu" rekla je Sid i stala kod vrata.
"Ohh Semii, nisam mislila da ćeš da dođeš, hvala ti." Rekla je Iris dok ju je on polako oslobađao.
"Kako te je tata pustio?" Upitala je.
"Pa i nije me pustio, ne zna da sam ovde" rekao je. Ponovo su se iz hodnika začuli koraci.
"Ne brini, ja ću je zadržati" viknula je Sid.
"Ohh pa to je moj mali dečak" reče Roza kada se popela gore i ugledala Sid i Sema.
"Nećeš proći!" Prosikta Sid.
"A ko će da me zadrži devojčica koja je imala samo jedan trening" pitala je i prsti su joj se zažarili kao da je između njih prošla mala munja. Sid nije znala šta ju je snašlo kada je Roza krenula da ispaljuje munje. Spretno ih je izbegavala, ali nije stizala da baci neku magiju. Sid se spremi, ispruži ruku i sa dlana krete snob ružičaste svetlosti, sa kojom se suočila srebrnkasta svetlost munja iz ruku Roze.
"Sem, požuri ne mogu još dugo!" Vrištala je Sid kada je umor krenuo da je obara. Ova žena je bila mnogo snažna, a Sidina magija je slabila. Ružičasti snob svetlosti gubio je pod Rozinom snagom.
"I nemamo mnogo vremena!" Vriskala je Iris kada je nad njima sevnulo.
"Sem beži!" Očajan Irisin vrisak se začuo kada je munja krenula ka njima. Sem je tada napokon uspeo da je oslobodi, ali prekasno, sve se odigralo tako brzo, Iris je svom snagom odgurnula Sema jer je munja bila preblizu, Sem je pao unazad i gurnuo Sid čiji je snob tom prilikom skroz oslabio i ova srebrnkasta svetlost pogodila ju je u srce i Sid se stuštila na pod. Za to vreme ogromna munja pogodila je Iris. Sem je morao nešto da preduzme skočio je na Iris i pomerio je od munje. Kosa joj je bila polu crna, polu plava. Nje bila obučena kao majka ali haljina koju je imala je bila je skroz crna. Sedela ne na podu pored Sema. Sem se osmehnuo i zagrlio ju je. I ona ga je grlila. Smešila se. Okrenuti leđima nisu mogli da vide majku koja im je prilazila sa munjama koje su sevale iz njenih ruku.
"Neeee!" Zaječala je Sid. Skupila je i poslednje atome snage i uspravila se. Iz njene ruke izleteo je neverovatan snob energije koji je pogodio i oborio Rozu. Sid je pala na pod, to je bilo poslednje od njene snage.
"Sid!" Semov vrisak se prolomio celom kulom.
"Semi, Semi, žao mi je što moram ovako da ti kažem, ali njoj nema spasa" izgovorila je Iris gotovo hladnokrvno dok je stajala iznad Sid. Sem je pao na kolena i jecao. Uzeo je Sidinu glavu u krilo, a onda se setio reči
Najveća magija je prava ljubav, jer leči sve samo jednim poljubcem
Je li ovo prava ljubav? Ne zna, ali mora da proba. Savio se i poljubio je u obraz. Ništa.
"Moraš u usne" rekla je Iris opet hladnokrvno. Sem se sada savio. Uzeo joj je ruku i stega. Zatvorio oči, to je bilo to, ako ovo ne upali, ništa neće. Poljubio je.
Ne znam šta mi se dešavalo, strašan bol me je cepao. Nisam znala šta mi se dešava, bolelo je STRAŠNO! Mislila sam da ću da umrem. Gotovo sam se predala. To čudo je cepalo svaki moj atom. Ali onda, nešto umirujuće i toplo prolazilo mi je kroz telo počevši od usana. Smogla sam snage i otvorila oči. Sem me je ljubio. Mislila je Sid dok se budila.
"Najveća magija je prava ljubav" prošapta Sid kada se Sem odvojio od nje.
"Jer leči sve samo jednim poljubcem." Dovršio je Sem sa osmehom.
"Bože, kako ovo boli" zakukala je i uspravila se stavljajući glavu na Semove grudi. Iris napravi grimasu i prekrsti ruke oko grudi.
"Sid, ti mora da si odabrana" progovori ona sa određenom gorčinom u glasu. Sid se odvoji od Sema, ustade i pruži joj ruku da se rukuju.
"Ti mora da si Iris, Semova sestra" rekla je Sid ljubazno. Izvežbala se u tome.
"Aha, holivude, iskreno čula sam tvoje pesme i kreštiš" rekla je Iris prihvativši joj ruku.
"Pa hvala ti gvozdena lejdi" Sid se kiselo nasmeši i okrete ka Semu.
"Kako da stignemo kući, treba da stignem na vreme za koncert" Sem klimnu glavom i pokaza joj rukom da krene za njim. Iris ih je u stopu pratila. Ušli su u neku prostoriju gde je bio isti onaj portal kao i u Irisinoj sobi. Sem je tu uskočio, Sid za njim, pa Iris poslednja. Izleteli su ponovo u Irisinoj sobi u Londonu.
"Ahh, kako mi je nedostajalo ovo mesto!" Zakuka Iris.
"Pa, nadam se da ćeš ovde i ostati" Sem je gotovo prošaptao.
"Ihhh devet sati, ajde, ajde idemo!" Viknula je Sid prekinubši ih. Istrčali su napolje i teleportovali se ispred sale u kojoj je bio koncert.
"Budući da kreštim, ne verujem da bi htela da dođeš na koncert, a ti Seme hajde sa mnom" rekla je uhvativši ga za ruku.
"Ne, zapravo i ja bih volela da dođem" rekla je Iris prevrnuvši očima, kako mnogo je ličila na majku sa prednjim crnim pramenovima.
"Stvarno? Zašto?" Upitao je Sem sa grimasom.
"Htela bih da vidim koliko paćenika se pojavilo" rekla je prevalivši zlobni osmeh. Sid im u ruku ubaci VIP karte i povuče ih da krenu za njom.
"Znaš šta je najgore?" Upitala je Sid dok su je šminkali, a Iris i Sem sedeli pored nje kod stola sa grickalicama.
"Šta?" Upitao je Sem, čežnjivo je pogledavši.
"Što mi se Gvozdena lejdi zapravo sviđa" rekla je.
"Nisi ni ti loša Holivude" osmehnula se Iris. U njen osmeh niko ne bi poverovao, na ovom okamenjenom licu. Sid se namršti, zatim se i ona osmehnu.