Odabrana

Veliki plan

"Ne, ovaj nije ono što misliš" krenula je da se vadi Ejmi iščupavajući se iz Džejsonovog zagrljaja.
"O je li? Jer ono što ja mislim je da je mala princeza nekako saznala za knjigu i zbog griže savesti te vratila i sada si došla ovamo da on poništi čaroliju i desilo se ljubakanje." Iris je zatreptala očima kao nevinašce i nastavila da ih posmatra kako rumene.
"Okej jeste onako kako misliš, ali molim te nemoj da prijaviš Sid, došla sam ovde da on poništi čaroliju." Molila je Ejmi. U očima su joj se skupljale suze. Nije mogla da dozvoli da je jedan momenat ne pažnje doveo do obog momenta.
"Ah ne ne srce, ne ide to tako lako, ljubila si se sa mojim dečkom želim osvetu" zlobni osmeh ucrtao joj se na licu.
"Molim te, molim te uradiću bilo šta" molila je Ejmi.
"Bilo šta kažeš?"
"Bilo šta, samo reci"
"Uzmi makaze" pokazala je prstom u makaze. Ejmi odšeta i uze makaze.
"Sada odseci taj svoj konjski rep" naredila je Iris i za minut tamni uvojci Ejmine duge kose našli su se na zemlji. Iz gumice virio je samo mali čuperak. Iris iako nije htela da prizna videla je da je Ejmi lepa i bez svoje prelepe duge kose.
"I mislim da ću se za sada zadovoljiti time" nasmešila se zatim otperjala. Naravno da se nije time zadovoljila. Naravno da će prijaviti Sid, ali niko to ne mora da zna. Već mulja plan u glavi dok otkucava Sidin broj telefona.
"Hejj, ovde Sid budući da slušaš ovo ne mogu da se javim ostavi poruku posle zvučnog signala. Biiiip hah" a zatim zvučni signal. Sid nije dostupna, ništa moraće da ide do nje. Za samo nekoliko sekundi stvorila se na travnjaku velike vile Ferberovih. Pruža dukački bledi prst i zvoni na vrata. Uz škripu, na pragu se stvorila Silvija sa srdačnim osmehom na licu.
"Dobar dan. Kako Vam mogu pomoći?" Upitala je ljubazno Silvija sklanjajući šiške sa očiju
"Hej, tražim Sid, je l' tu?" Pitala je Iris manje ljubazno zavirujući u kuću iza Silvije.
"U sobi je gore da je zovem?"
"Neka, otišla bih do nje" odvrati Iris i gotovo odgurnu Silviju da bi mogla da uđe unutra. Potrčala je gore i krenula ka Sidinoj sobi.
"Iris? Šta ćeš ti ovde?" Prekide je hrapav glas iza nje. Ona poskoči i okrenu se.
"Hej, uplašio si me, tražim Sid" smuljala je i krenula rukom da pokuca. Džasper je brži, stiže joj ruku i hvata je.
"Zašto?" Diže obrvu i sklanja joj ruku idalje je neoslobađajući iz njegove velike pesnice.
"Prvo ne dodiruj me," istrgla je ruku iz njegove zatim namestila kosu "drugo, zar nemam pravo da je tražim?" Nasmešila se i zatreptala. Džasper ju je posmatrao a onda se iskezio i rekao:
"Naravno da imaš, ali koji je povod?" Pogledao je pravo u oči. Ona je pogledala dole pa zatim u njega.
"Nema povoda, znaš uobičajena ne iznenađujuća poseta" pokušala je da uđe u sobu, ali opet Džasper joj je zadržao ruke.
"Šta je unutra što ne bih smela da vidim?" Iris pređe na stvar. Bilo joj je muka od zadržavanja, treba sprovesti sjajni plan koji je imala na umu.
"Imam direktnu liniju sa Ejminim mislima, znaš bolje od svega šta to znači, znam šta se desilo i nećeš ni prići Sid ako se ja pitam." Digao je obrve i držao je Irisine ruke kako ne bi prišla vratima.
"Rekoh ti, ne dodiruj me! Meni ni ne treba da ja priđem Sid. Mislila sam tako na finiji način, ali sada kada kažeš da joj ne prilazim, samo ću zvati sud pa neka oni odrede" nasmešila se i nestala u vidu lastinog repa. Džasper je stavio lice u šake, šta će sada? Mislio je da će ovim pomoći Sid ali nije. Pa sve jedno neće sedeti i kukati. Iskrice zasjaše i Džasper nestade. Kako je i mislio sa Iris se susreo ispred ogromne zgrade suda u Stofomu, sama pomisao na nju ledila mu je krv u žilama. Sećao se....
"Molim vas, ne vodite je, nije htela ništa loše, pomogla je prijateljici je li to zabranjeno? Molim vas imajte milosti nemojte" plačem i vrištim i molim čuvate koji je odnose. Ne znam ni šta mi ona dovikuje, više je ni ne čujem. 'Mislim da je bilo ne brini žrtvovala sam se u dobre namere' majka pored mene sva otekla trese se i vrišti proklinjući dan kada je magična lopta sletela na Ejmi davajući joj moć da bira.
"I? Nešto si želeo?" Iz misli prekida ga Irisin oštri glas.
"Da, molim te, ne prijavljuj Sid nije mislila loše, radimo na tome da ispravimo grešku." Govori suzbijajući suze, nije želeo da izgubi još jednu osobu tu.
"Ne brini, obećala sam Ejmi da joj se ništa neće desiti. Ni neće. Dozvoli mi da prođem, ili ću prekršiti obećanje" Iris se nasmešila. Ovo je sve bio deo njene ogromne zablude, za koju niko neće znati, samo ona. I Sid naravno. Naravno da će je prijaviti, ali niko to neće znati.
"Šta ćeš onda ovde?" Upitao je uporni Džasper, bilo je nešto u pogledu te devojke što mu je bilo sumljivo.
"Moja majka radi ovde, tu sam svaki dan, pitaj Sema ako mi ne veruješ" rekla je. Naravno da je ponovo slagala, ali ovaj dečko je isuviše uporan za njen ukus.
"Aha, ali čemu sva ona drama kod kuće?" Nepoverljivi Džasper ponovo je pitao. Počinjao je da pada u njenu klopku, ali idalje je bio sumljičav.
"Htela sam malo da te zaplašim, ti znaš da ako bi Sid umrla i moj brat bi, a on je jedina osoba na ovom svetu koju volim" nasmešila se. Ovo i nije bila totalna laž. Polako, kao što rekoh sve u svoje vreme.
"Dobro. Idem ja onda, mogu da ti verujem?" Pitao je. Sada je skorz pao u njenu klopku.
"Da, naravno" nasmešila se. On je uz blesak plave svetlosti nestao. Iris se ponosno zagledala u mesto gde je on malo pre stajao i nastavila ulazivši u zgradu suda.
"Dobar dan, mogu li vam pomoći" izgovorila je recepcionarka kada ju je ugledala.
"Da, hitno je. Radi se o zabranjenim čarolijama" preko lice preleteo joj je zlokobni osmeh.