Odabrana

Kristal Ferber

U pola četiri ujutro Sid je zbog čudnih snova ustala i odlučila da ode da se umije u kupatilo. Krećući se ka kupatilu na stočiću je satekla je novine.
Kristal Ferber
Viđena sa tri muškarca, flašom vina i špricem u ruci.
Sid prevrnu očima i nastavi ka kupatilu. Kada je otvorila vrata preseče je Silvija.
"Gospođice je li sve u redu?" Upitala je zabrinuto
"Da, zašto si budna ovako kasno?" Upitala je Sid. Silvija prevrnu očima i pokaza ka stepenništu.
"Gospođa Ferber je stigla" rekla je ona.
"Ahh, idi spavaj, ja ću se pobrinuti za nju" rekla sam. Silvija je pogleda čudno. 

"Ne brini, i sledeći put kada ona dođe nemoj da ustaješ, ne sme ti ništa ako ja tako kažem" namignu Sid. I bila je istina. Njena majka je ostavljala nju za glavnu u kući, kada je otpustila njenu omiljenu dadilju iz ljubomore Sid joj je zapretila da više ne sme da otpusti nikoga iz te kuće i Kristal ju je poslušala. Silvija se zahvali sa izrazom spokoja na licu i ode u sobu da spava. 

Sid uze sa stočića novine i siđe dole gde je Kristal sedela za kuhinjskim stolom"Sid? Budna si" reče Kristal promuklim glasom. Oči su joj bile crvene, verovatno od pića. Sid ne odgovori nego joj baci novine na sto njoj kod lica. 

"Ćerko, ti znaš da to nije istina" reče joj mama mrtva ozbiljna.
"Hah! Da nije istina, molim te majko ja nemam više 10 godina!" Viknu Sid i izvuče stolicu da bi sela pored majke.
"Sid, ljubavi, ja ne znam šta bih rekla" zakuka Kristal
"Nema tu šta da se kaže! Kakva si ti to majka! Jesi li me ikada pitala da li sam dobro? Šta ima novo u školi? Ha? Kada si mi poslednji put dala neki savet? Ne sećaš se je li?! Ti si sve samo moja majka nisi!!!" Vriskala je Sid, van sebe od besa. Sada je majci govorila sve što je htela. Sve što je godinama prećutkavala krijući se u sobu da nebi srela majku. Kristal je sada plakala.
"Šta je? Narkomanko jedna!" Vriskala je Sid nemilosrdno.
"Sid" zajecala je.
"Ja idem da spavam. Više nemoj da budiš Silviju. Ako se već vraćaš u gluvo doba noći naduvana i pijana ko klada, sama se snađi." Dobacila je Sid dok se pela uz stepenice, ka svojoj sobi. Ostavila je majku bez reči.
"Sid. Stani molim te!" Pozvala je. Sid se ukoči ma stepenicama, zatim se okrenu ka njoj i podignutim obrvama dade joj znak da kaže šta treba.
"Ja sam ti majka povrh svega..." Sid joj ne dozvoli da završi. Preko lica joj prelete zlobni osmeh
"Ne, ti nisi moja majka Kristal" mrtva hladna reče i pope se uz stepenice. Kristal osta da plače i jeca u sobi. Ode to kuhinje i uze flašu vina. Nagrnu iz flaše, ali onda je ostvi setivši se Sidinih reči.

 Sid se pope u sobu i krenu da plače. Jecala je dok nije začula je kucanje na prozoru. Otvori prozor i kroz prozor uskoči Sem. Isto onako obučen, sa kačketom okrenutim naopako iz kog je virila njegova crna kosa.

"Sem!" Vrisnula je Sid.
"Psssst" prošaptao je i stavio joj ruku na usta.
"Šta ćeš ovde?" Pitala je Sid.
"Kako šta radim, pa pozvala si me." Sem je prevrnuo očima.
"Ne nisam, samo sam poželela da imam sa nekim da pričam" a onda je shvatila. Sem je bio tu da bi sa nekim pričala.
"Pa eto, pričaj" blago se osmehnuo. Ona je selaa na krevet i stavila noge u turskj sed.
"Sedi ovde ako ti nije glupo" potapka mesto na krevetu pored sebe. Seo je i osmehnuo se.
Stvarno je lep. Nisam to primetila. Pomisli Sid, Sem i jeste bio lep. Sa svojim prodornim toplim crnim očima i crnom kosom, malo pegica na licu, visok i zgodan.
"Pah ovaj ništa. Samo sam se svađala sa Kristal" rekla je ne upotrebivši izraz majka, jer Kristal to nije bila.
"Da li bih mogao da saznam više o toj svađi?" Upitao je. 

"Zapravo ne. Shvatila sam da ne znam ništa o tebi, zašto ti ne bi pričao?" Upitala je Sid sa osmehom na licu. Bio on lep ili ne bio joj je prvi i jedinj prijatelj koga je imala.
"Paa, znaš kako si ti odabrana?" Ona je klimnula glavom i on nastavi.
"Na neki način i ja sam. Ja sam odabran da te čuvam. Da budem tu kada ti nešto treba. Ispruži ruku." Rekao je šta je i učinila. On ispruži ruku i prisloni je uz njenu. On je takođe imao polu mesec, ali to je bila druga polovina meseca na njenoj ruci. Savršeno su se spajali, Sid odvoji pogled od njihovih ruku i pogledaga u oči.
"Spajaju se" prošaputa.
"Aha, s tim što je mene otac naučio već sve što treba, tebe tek čeka trening." Rekao je on sa osmehom.
"Čekaj i ti imaš magične moći?" Upita Sid.
"Na neki način. Mogu da osetim kada si ti u nevolji i imam moć da se suprotstavim onom ko ti preti, bez obzira na to ko je. Takođe i kul dodataak čiju tehniku usavršavam" namignuo je.
"Kakav dodatak?" Zaintrigirano je upitala.
"Mogu da se teleportujem" rekao je.
"Ozbiljno?! Kul" rekla je i osmehnula se. 

"Da, ali nisam baš siguran kako se to radi." Osmehnuo se. Sada su samo sedeli u tišini i gledali se. Onda je Sid zevnula.
"Spava ti se?" Upita Sem.
"Aha malo" rekla je ona, ali nije želela da Sem ode.
"Pa idem ja onda vidimo se sutra. Spakuj se. Ja ću biti ovde oko dva" rekao je i iskočio kroz prozor. Gledala je dugo za njim. Zatim je proverila koliko ima sati. 05:46, pa nema svrhe da spava sada. Ustala je i otišla do kupatila gde je dugo posmatrala svoj odraz u ogledalu. Je li stvarno ona bila odabrana. Je li stvarno ona bila neko ko može da uništi celu planetu samo ako to želi? Pustila je hladnu vodz i umila se, zatim otišla u sobu da se pakuje. Biće sutra veliki dan.