Odabrana

Konačna odluka. Italija!

Želela je da mu pomogne, ali nije znala kako, ona se svojih moći neće odreći, nije bilo šanse, ali na pamet joj je pala druga stvar....
"Džaspere? Mislim da imam ideju" trgla se iz misli sa oduševljenim osmehom. Ispružila je ruku spremna da na glas izgovori ključne reči.
"Želim da Ejmi ož..." nije stigla da završi kada ju je Sem presekao bacivši se na nju. Beleg je prestao da šljašti, a ona ga je samo zbunjeno gledala.
"Jesi li poludela?" Vrisnuo je.
"Ne možeš tek tako oživljavati druge, i u Stofomu imaju zakoni! Zakoni koji se ne smeju kršiti, a njihova policija nije blaga kao ovde!" Dodavao je Džasper, vičući još glasnije.
"Šta je vama dvojici jeb'o te?" Upitala je Sid zgranjeno.
"Sid postoje neke stvari koje ne smeš da radiš. Plus ne bi to tako ni uspela, postoje..." Sem nije završio svoju početu rečenicu, Džasper ga je prekinuo.
"Zaveži golupčiću. Postoje stvari koje ne smeš da radiš. Jedna od njih je oživljavanje ljudi. Tu prestanemo sa pričom." Hladno je završio njegovu misao Džasper.
"Zašto ne bih uspela?" Sid je zaintrigirala Semova ne dovršena rečenica. Njih dvojica se samo pogledaše. Džasper je pogledom dao do znanje Semu da ne sme ni da pisne, na šta je on samo oborio glavu dole.
"Sid! Tu si!" Muškarac sa toplim glasom stajao je na vratima.
"Taticeee!" Vrisnula je i bacila mu se u zagrljaj.
"Jesi li dobro? Šta se desilo?" Pitao ju je. Pa sada barem novinari imaju o čemu da pišu.
"Ništa, zavrtelo mi se u glavi. Kada mi krećemo?" Upitala je Sid sa anđeoskim osemhom, davajući ocu do znanja da ide sa njim u Italiju. Otac se blago nasmeši.
"Sledeće nedelje. Razgovarao sam sa Karli. Znao sam da će ti biti teško da ostaviš karijeru, pa sam je upitao želi li ona da se preseli sa tobom. Ja bih joj plaćao stan, plus mnogi menadžeri se sele sa svojim klijentima. I zapravo se složila, šta više bila je čak i srećna." Rekao je Dejmon, ponosan što je video osmej na ćerkinom licu.
"Hoćemo li kući, Džaspere ideš sa nama, a ti dečko gde ti živiš možemo li da te povezemo?" Upitao je Dejmon okrenuvši se ka Semu.
"Ah, neka nema potrebe, mislim da me moji čekaju ispred" brzo je odvratio Sem i istrčao iz svlačionice. Džasper i Sid nemo su išli jedno pored drugog dok nisu izašli iz hale. Tada je Sid shvatila. Pa ovo je njen najbolji prijatelj kog nije videla dve godine. Cimnula mu je ruku i on ju je pogledao upitno, ali videvši suze u njenim očima, sažaljenje je preplavilo njegov pogled.
"Nedostajao si mi" zajecala je je i stavila mu glavu na grudi. On ju je grlio jednom rukom zatim i drugom, pa je i on krenuo da plače. Na rukama prijatelja koji joj je dugo vreme bio ceo svet, Sid je osećala nešto u grudima. Sreću? Ne, drugačije je. Spokoj, možda se tako može nazvati ovaj čudan osećaj koji je Sid imala u grudima. Seli su u auto i pričali o svemu.
"Hm, ovaj Džaspere, Kristal i ja nismo pričali o tome da prespavaš kod nas dok ne krenemo, ali neće imati problema" rekao je Dejmon dok su izlazili iz njegovog velikog crnog BMW-a.
"Ček, šta bre?" Upitala je Sid dižući obrve. Dok ne krenu, i Džasper ide sa njima?
"Ahh pa da Vanesa i ja sada živimo zajedno, a pa znaš i Džez je sa nama pošto mu je to majka" izgovorio je trapavo Dejmon otvarajući vrata vile.
"Kako misliš zajedno? Kao venčani ste?" Izgovorila je Sid skidajući kožnu jaknicu.
"Zar ona to nije znala?" Upitao je Džasper i zbunjeno pogledao u Dejmona.
"Naravno, mislim barem je trebalo da zna, majka ti je dala pozivnice za venčanje zar ne?" Upitao ju je otac dok su laganim koracima, da ne probude nikoga u kući koračali ka spratu gde su sobe.
"Ne, nikada mi nije spominjala nikakvo venčanje, nikada mi nije spominjala tebe, govorila je da treba da te zaboravim jer ti mene ne voliš i nešto tog tipa." Izgovorila je Sid mrtva hladna, niko ne bi ni posumljao da se ispod maske ove ledene devojčice, negde skoro nevidljiva krije se jedna mala, koja plače i silno želi da se baci ocu u zagrljaj.
"Ne verujem! Moraću da porazgovaram sa njom o tome. Meni je rekla da si ljuta zbog mog venčanjaa i da ne želiš da dođeš." Dejmon je gotovo krenuo da viče u predsoblju.
"Tata smiri se, probudićeš nekog, pričaćemo sutra" rekla je Sid, njen otac je klimnuo glavom, zatim otišao u pravcu jedne od gostinjskih soba da spava. Džasper je krenuo za njim, ali Sid ga je pipnula po ramenu.
"Molim?" Upitao je sa osmehom.
"Nećeš valjda da spavaš? Ajde dođi ovamo, toliko toga imam da te pitam." Rekla je i otvorila vrata svoje sobe. Ne rekavši više ni reč ušao je za njom u sobu.
"Pa dakle, pevaj ptico, kakve su tvoje moći?" Rekla je Sid i bacila se unazad na krevet. Njemu je prstom pokazala ka stolici kod njenog radnog stola i on je seo.
"Zašto misliš da imam moći?" Vragolasto ju je upitao.
"Možda zato što u Stofom ne ulaze obični ljudi" Sid napravi grimasu.
"Moguće. Pa vidiš, ja mogu da poprimim tuđ izgled, kao recimo gledaj" rekao joj je. Zatim je Sid posmatrala kako Džasper postaje snob svetlosti koji se savija i na kraju poprima nečiji drugi izgled. Njen.
"He he, jupiii ja sam tinejdž pop zvezda Sid he he" narugao joj se Džasper zatim se nazad vratio u svoje telo.
"Zanimljivo. I još nešto me zanima" Sid ga je gledala ledenim očima. Pihh sada više nema pravo da Iris zove Gvozdena lejdi jer je već videla sličnost sa njom. Ali ipak će je tako zvati. Ko će pa i saznati za ovo?
"Da?" Osetivš njenu ozbiljnost i Džasperu postade neugodno. Sid je od uvek imala taj dar da kada joj nešto padne napamet to i dobije.
"Zašto ne bih uspela da izvedem zabranjenu čaroliju?" Sid poteže temu ta koju se Džasper nadao da je zaboravila.
"Pa baš zato što je zabranjena" pogledao ju je u pod znajući da će ga oboriti i da će pokleknuti ako bude nastavio da je gleda u zelene oči. Ozbiljno, da pogled ubija od ovog bi dosta njih stradalo.
"Ako je tako kako je onda Ejmi uspela da je izvede, a ja ne bih. Sem je rekao da to tako ne bih uspela i da postoje...., e sad nije završio šta. Tako da ti hoćeš." Ton joj je možda čak bio smrtonosniji od pogleda. Nije želela da pominje Ejmi jer je znala koliko mu je teško, ali morala je. Morala je da sazna kako da oživi Ejmi pa makar je to koštalo života.
"Sid, to ne treba da te se tiče, mada verujem da ćeš saznati. Onaj lik je toliko zacopan da će ti sto posto izdeklemovati sve kada ga pitaš. Ali ja ti to sada neću reći jer verujem da postoji nada da to ostane tajna." Džasper po prvi put za sve godine koje su proveli zajedni uspeva da odoli Sid i da joj kaže ne.
"Još ćemo videti." Sid je hladno rekla. Mogla je od njega da izvuče to bez i malo muke, ali je odustala. Mnogo joj je nedostajao da bi se odmah svađala sa njim i promenila je temu. Ali kao što Džasper kaže ona će to saznati, na ovaj ili na onaj način.
"Nego, kako je u Italiji, kakav je kraj u kome živimo? Mislim u kome ću živeti, a ti živiš." Pitala je Sid sa osmehom. Srećan što se tema promenila Džasper je krenuo da priča
"Pa veoma je lepo i dosta mirno, sem nedeljom, znaš ima komšija koji su mladi pa prave žurke..."