Odabrana

Više o mojim moćima

Sid se sva zamišljena vrati nazad u šminkernicu i zavali se u stolicu ispred koje je bilo ogledalo. Ona pogleda u ogledalo i shvati da joj je šminka uništena od suza.
E superr. Što bih želela da se sve ovo samo popravi samo od sebe pomisli Sid već spremna da ustane i pozove šminkerku da joj popravi šminku, ali iskrice se odjednom pojaviše na njenom dlanu i poleteše u pravcu njenog lica. Kao milion malih leptira koji me ljube pomisli Sid dok su iskrice lepršale po njenom licu. Kada su nestale sa njenog lica Sid se pogleda u ogledalo šminka je bila savršeno nameštena kao i pre plakanja

"Vau" promumla Sid sama sebi u bradu.
"SID FERBER, NA SCENU ODMAH!" čuo se glas grubog muškarca. Sid otrča na scenu. Posle intervijua o kome ona nikada ne bi pričala, jer su pitanja bila osteljiva, sva iznerviana Ferberova sedi na stepenicama na kojima je Sem sedeo i kucka nogom o pod.

"Nervozna princezo?" Čuo se Semov vragolasti glas iza Sid. Ona se okrenula, Sem je stajao sa rukom ispruženom. Ona mu prihvati ruku i ustade.
"I?" Sva uzbuđena reče.
"Ii, prvo treba da sednemo da bih ti nešto ispričao. Sedi ovde" pokaza prstom ka stepenicama.
"Tu? Ne ne. Idemo na sok. Gas bi trebao da bude ovde." Rekla je Sid. Nije mogla da rizikuje da bez maske ostane da sedi ovde. Žuti porše zatrubi kod stepenica i Sid pokaza rukom Semu da krene. On se nagnuo i sapnuo joj.
"Šta je princezo, nema limuzine?" Pitao je na šta se ona samo kiselo nasmešla i pokazala mu da sedne na zadnje sedište što on i uradi.
"Hej Gas, vodi nas u MasAms, treba da pričamo." Gas se okrenuo i odmerio Sema, zatim namigno Sid na šta je ona samo odmahnula glavom.
"Lepo se provedite." Namignu Gas ponovo, na šta Sid samo prevrnu očima.

"I dakle šta onda" govorila je nesptrpljivo Sid dok su zauzimali naj zavučeniji sto
"Smirii se princezo, prvo koliko ti uopšte znaš o tvojim moćima?" Upita Sem. Konobar se približio na šta se Sid brzo okrenula i blenula kroz prozor dok je Sem naručivao.
"Samo da šta poželim desi se kao recimo ovako" rekla je Sid i skoncentrisala se
Želim da se na Semovoj glavi stvoriii... hm mačka pomisli Sid i iz njene ruke krenu mlaz iskrica koji se na Semovoj glavi formiraše u mačku. Mačka zakuka i izgreba Sema, a zatim odjuri ka ljudima.
"Veoma smešno" brecnu se Sem. Sid pokri šakama usne i zakikota se.
"I jeste malo" nakezila se
"Pa ovaj nije to sve što možeš." Reče Sem dok je uzimao gutalj soka. Sid ga samo pogleda i ona otpi malo
"Umeš da stvaraš iluzije." Odgovori on gledajuć u drugu stranu.
"Ha? Iluzije? Kako?" Ciknula je oma svojim piskavim glasićem tako da se svi okrenuše ka njima. "Tiše, ovo nije razgovor koji bi svi trebalo da čuju." Prekori je Sem, a ona rukom pokri usta.
"Ups, a kako stvaram iluzije" pitala je sa čudnim sjajem u očima.
"Da budem iskren princezo? Ne znam. Zato treba da te vodim kod osobe koja će te to naučiti." Rekao je i šeretski se osmehnuo uzimajući još jedan gutljaj soka.
"A čekaj to je kao neka škola magije ili šta?" Upitala je Sid koja samo što ne poleti od sreće.
"Škola magija? Pa šta misliš da je ovo Hari Poter?" Upitao je Sem sa osmehom.
"Pa ne znam ne moraš da se rugaš." Pogledala je ka dole, iskreno tužna. Navikla je na podsmehe, i uvek su je pogađali. Nikada nije volela svoj život.
"Izvini" rekao je Sem. I prstom joj podigao glavu.
"Nisam mislio da se rugam" ona je sklonila glavu i blago se nasmešila.
"Nema veze. Nastavi kako učim." Pitalaa je. "Imaš učitelja. Spakuj se princezo. Za vikend si odsutna" namignuo joj je.

Posle se ništa nije dešavalo. Otišla je kući i sela na krevet. Uzela je laptop i guglovala reč 'odabrana'. Svašta je izlazilo na guglu.

Jednog dana obeležena devojčica otkriće svoje moći i uništiti planetu....

Beleg polu meseca zasijaće na telu odabranog deteta, tada će veštica uništiti ljudsku rasu....

Neverovatne, neotkrivene moći pojaviće se i zbrisati život sa planete....

Svuda na svakom sajtu pisalo je kako je ta odabrana velika opasnost. Je li ona ta opasnost? Hoće li ona uništiti planetu. Ne! Sem je rekao da ako moći ne padnu u pogrešne ruke sve će biti u redu. Hoće li? Sidina glava pucala je od pitanja. Zaklopila je lap top i bacila ga na stočić pored kreveta. Zatim se opružila po celom krevetu. Želela je da učini još nešto da testira svoje moći.
Želim da sve u sobi poleti pomislila je i ispružila ruku sa belegom napred. Svaki predmet u ovoj sobi krenuo je da leti kao u vakumu. Pa je i ona na krevetu lebdela.
Okej dosta! Pomislila je i sve se sa lupnjavom vratilo nazad na pod. Tresak je dozvao Silviju.
"Gospođice jeste li dobro čula sam lupnjavu" rekla je Silvija. Sid ustade i veselo doskakuta do Silvije. Zagrli je.
"Sve je super" rekla je. Slivija se namršti, ova mala nikada nije bila fina prema njoj. Silvija se zgranula

"Silvija, jel će Kris..., ovaj mama biti tu večeras." Nikada nije volela da je oslovljava mama za Sid ona je bila samo Kristal Ferber, žena koja deli isto prezime sa njom. Ona je možda jeste rodila, ali nikada ona nije bila njena majka. Majke su osobe koje su deci prijatelji, sa kojima deca mogu da pričaju sve, majke su one brižne i nežne osobe koje ti poljube ranu kada padne. Kristal je bila sve, samo majka nije.
"Žao mi je, otišla je negde" rekla je Silvija sa iskrivljenim licem.
Jadno ovo dete, mora da joj nedostaje mama.
"U redu je" klimnula je glavom Sid. Silvija je još jednom baci tužan pogled ka devojčici i ode. Sid je sišla da večera i obukla pidžamu, a zatim legla da spava. Kao da je i očekivala da će njena majka biti tu da popriča. Plakala je.