Odabrana

Učitelj Šon

Sid Ferber, sedela je u sobi i u malu torbu ubacivala stvari. Čula je da neko kuca na vrata. Bila je to Silvija. Sid je samo rasejano viknula da uđe i nastavi da čeprka po ormanu. Nije imala pojma šta bi mogla da ponese na vikend kod učitelja magije.
"Idete negde gospođice?" Upita Silvija. Sid joj više nije išla na živce. Zapravo postajalo joj je jasno kako ova mala ima težak život. Bez obzira na novac koji poseeuje Sid je nedostajala roditeljska ljubav.
"Da, ovaj jedan prijatelj me je pozvao kod njega na vikend, tako da i ti možeš da uzmeš vikend slobodno." Rekla je Sid razgledajući majce.
"Hvala Vam, treba li vam pomoć sa pakovanjem?" Upitala je Silvija sa divnim ljubaznim osmehom na licu, onim osmehom koji nikada nije pokazivala Sid.
"Da, molim te, ja idem da jedem, inače je li ti Kristal nešto rekla?" Pitala je Sid na izlazu iz sobe.
"Ne, sinoć sam zaspala nakon razgovora sa Vama" rekla je Silvija stavljajući nešto u torbi.
"Aha, kaži mi ako ti nešto bude rekla" dobacila je Sid i strčala do kuhinje. Buca joj je dala da jede. Htela je da pozove Sema ponovo ali nije znala kako.
Želim da budeš ovde Sem ajdeee kukala je u mislima. Ispružila ruku kao što to uvek radi, ali nije bilo znaka da će Sem doći. Neko pozvoni na vrata. Mora da je poštar pomisli ona. Ali na vratima je stajao Sem.
"Sem! Ali kako mesec nije zasvetleo uvek zasvetli" rekla je i pogledala u svoj desni dlan.
"Pa tvoj nije, ali moj jeste" nakezio se. Ahh kako joj je bio lep. Silvija se onda pojavila sa torbom.
"Gospođice, jel neko zvonio? Inače spakovala sam torbu." Rekla je ona pružajući joj malu crnu torbu sa stvarima.
"Opa princezo posluga" nekzio se Sem i namignu joj.
"Hehe, ovaj Silvija ovo je Sem, moj drug kod koga idem za vikend" rekla je i uhvatila Silvijin podrugljiv osmeh.
"Jel hoćete da vam nešto donesem?" Upita Silvija.
"Da, sok. Donesi u moju sobu" rekla je i uhvatila Sema za ruku, pa ga povukla ka stepenicama u sobu ostavljajući torbu kod vrata. U dugačkom hodniku naleteli su na Kristal. Čupava sa unezverenim licem gotovo je udarila u Sema.
"Sid..." progovorila je. Sem nije odvajao oči od ove žene. Očigledno da je sinoć bila pijana. Možda čak i naduvana.
"Dobar dan gospođo Ferber" zgroženo izgovori Sem. Sid ga samo prostreli pogledom.
"Ko je ovo?" Brecnu se Kristal
"Idemo Sem." Sid ga uhvati za ruku i povuče ka svojoj sobi.
"Sid, da nisi mala da imaš dečka" dobaci Kristal. Sid sada stade ukopana. Stegla je Semovu ruku kolkiko jako je mogla. Van sebe od besa Sidin beleg zasija na ruci. Sem je to primetio, želeo je da je skloni od majke jer je znao šta će se desiti, ako ta narkomanka izgovori još jednu reč. Uhvatio ju je za ruku da bi joj sakrio beleg, a drugom rukom joj uhvatio bradu. Primakao joj je lice i poljubio u obraz.
"Gospođo Ferber, mi smo prijatelji." Osmehnuo se. Na šta je Kristal samo sumljičavo pogledala. Sem gurnu vrata od Sidine sobe i uvuče Sid unutra. Sid nije imala pojma šta joj se dešava. Neka čudna toplina oblivala joj celo telo. Beleg je šljašteo jače od sunca. Semov beleg je takođe svetleo. Sid je bila u opasnosti. Sem se zaleteo i uhvatio je za ruku sa belegom dok je drugom rukom privlačio u zagrljaj. Semova ruka zasijala je blagom umirujuće plavom svestlosti i on je rukom pomilovao Sidino lice. Zatim joj prešao prstom preko dlana. Beleg je prestao da šljašti, a Sid se steturala na pod. On ju je podigao i prislonio uz sebe, pa je tako doneo do kreveta.
"Šta mi se desilo?" Izmučeno reče Sid.
"Ništa, opusti se sve će ti moj otac objasniti. Hvala Bogu pa si me pozvala. Sama ne bi mogla da se izboriš sa ovim" namignuo joj je.
"Sem, izvini zbog Kristal. Ne mogu da verujem šta je uradila." Rekla je Sid postiđeno.
"Ne misli na nju. Treba da krenemo. Obuci se, ja odoh dole u kuhinju da te sačekam" osmehnuo joj se zatim izašao. Stajao je u predsoblju naslonjen na vrata i čekao Sid. Ona se ubrzo pojavila i krenuli su.
"Koliko daleko idemo da zovem Gasa?" Upita Sid.
"Zašto bismo išli autom kada ima mnogo gotivnijeg načina." Rekao je sa osmehom.
"Kao recimo?" Upita Sid sumljičavo.
"Zašto prosto ne poželiš da si na odredištu?" Rekao je.
Ahh da ja imam magične moći pomisli Sid sva ushićena.
"Dobro onda. Želim da budem na odredištu" Sid ispruži ruku, ali se ništa ne desi.
"Hm, ovaj Sem, zašto ne funkcioniše?" Pitala je sa grimasom na licu.
"Pa možda zato što nisi precizna. Treba jasno da zamisliš odredište, probaj opet." Sid zatvori oči i pokuša opet. 
Želim da sam na odredištu, želim da sam kod učitelja magije pomisli i ispruži ruku. Dlan po običaju zasija i iskrice se pojaviše. Pregršt ružičastih iskrica letelo je oko Sid pravivši oko nje nešto nalik tornada i ona poče da se kreće neverovatnom brzinom. Za tren oka našla se u dvorištu neke nepoznate kuće. Sem je bio tu i neki odrastao, nepoznati čovek. Imao je sličnu facu kao Sem samo sa mnogo više bora. Crna kosa bila mu je prošarana sedim dlakama, bio je takođe zgodan i visok isto kao i Sem. Sid pogleda u Semovom pravcu.
Ne verovatno! Pomisli ona gledajući zadivljeno u svoj dlan.
"Zdravo Sid" reče čovek hrapavin glasom.
"Hm ovaj zdravo" odpozdravi Sid zbunjeno.
"Izvinite na sekund, Sem, ako sam ja došla ovamo magijom, kako si ti došao?" Upita Sid zbunjeno.
"Već sam ti rekao princezo, ja mogu da se teleportujem. Mislim još to usavršavam. Tipa mogu da se teleportujem svuda napolju ili iz jedne sobe u drugu kada sam u kući, ali ne mogu iz kuće napolje ili spolja u kuću." Rekao je on sa osmehom. Sid klimnu glavom, zatim ponovo pogleda u ovog čoveka.
"Ja sam Šon. Semov otac. Ali ti me možeš zvati učitelj Šon"