Odabrana

"Je l' to Ejmi?"

Jako svetlo zaslepelo je Sid. Iskrice su se razletele svuda po sobi i svetlo je formiralo nešto kao portal kroz koji je izletela ona. Ona...
"Ejmi? Jesi li to ti?" Stajala je tu ispred nje. Živa i zdrava. Ejmi. Gledala ju je svojim krupnim sivkastim očima
"Da li si ti normalana!" Vrisnula je na nju.
"Nema na čemu. Da i ti si meni mnogo nedostajala" reče Sid srkastično.
"Ne, ti ne kapiraš šta si uradila. Pa ako neko prijavi bićeš mrtva. Ne smeš da umreš ti si odabrana! Ako te osude na smrt ceo Stofom će se raspasti i to tvojom krivicom. Zamisli nedužnje ljude koji umiru samo jer si ti iskoristila zabranjenu čaroliju. Neverovatnu. Plus, šta ću je da radim? Ne mogu samo da banem na prag moje kuće kada svi misle da sam mrtva i kažem 'Hejj, ja sam oživela'!" Ejmi se iztresla na Sid.
"Žao mi je. Pa sada je kasno šta mogu uraditi" rekla je Sid vukući je za ruku. Nije joj stvarno bilo žao. Bilo joj je drago što je ponovo može videti i ponovo zagrliti. Čuti. Ona je ponovo bila tu. Ispred nje.
"Uhhhh" izgovorila je Ejmi, ali ni njen ljutit stav nije dugo potrajao pala joj je u zagrljaj i zajecala.
"I vi ste meni nedostajali, mnogo" izgovorila je na njenim grudima.
"Idemo. Džasper će se sigurno obradovati kada te vidi" nasmešila se i krenula ka vratima.
"Ne, jesi li ti poludela, naravno da ne! Niko ne sme da me vidi, ako te neko prijavi biće kraj svega. Želiš li da Sem umre?" Izgovorila je brišući suze.
"Sem, naravno da ne želim. Kako... mislim zašto bi on umro?" Upitala je pomućeno.
Je li moguće da je stvarno tako ozbiljno? Mislila je Sid.
"On je tvoja druga polovina, gledaj to ovako: Imaš jednu ruku sa dva prsta, kada zvekneš ruku, očigledno te bole oba prsta. Tako je na neki način sa vama dvoma. Sada sakri tu knjigu gde je i bila i idemo. Kriću se negde, dok ne nađemo rešenje." Objasnila je. Sid nije rekla više ništa. Nije verovala da je dovela Semov život u toliku opasnost. Nije to želela. Vratila je knjigu na mesto i pokrila je slikom kao i pre i onda izašla iz biblioteke. Na brzinu je napisala učitelju Šonu poruku da ju je tata zvao i da mora da ode zatim brzo nestala držeći Ejmi za ruku. Našli su se u njenom dvorištu, ali u pogrešno vreme. Baš kada su se namerile da uđu Džasper je izlazio iz kuće. Njegove oči su se raširile, bio je sav bled. Morao se pridržati za okvir vrata da se ne bi srušio.
"Znao sam da će zaljubljena ptičica izbrbljati sve vezano za knjigu" smuljao je sebi u bradu.
"Jel si dobro? Da ti dam vode?" Upitala je Sid zabrinuto zbog njegove prebledele face.
"Kreni gore. Niko ne bi smeo da te vidi" Naredio je hladno i ušli su u Sidinu sobu.
"Dobro jesi li ti bolesna?!" Brecnuo se na Sid.
"Oživela si mrtvu devojku. Koliko god mi je nedostajala ovo je pogrešno!" Vriskao je.
"Tiše čućee te neko" Sid je pokušavala da ga smiri, ali je on vikao još glasnije
"A šta misliš da si radila? Glumila super heroja! Ti nisi normalna! A tek kada dohvatim ja onog morona koji mora da brblja!!" Vrištao je.
"Ma tišina tu! Uradila sam to zbog tebe! Zato što sam te danas videla da plačeš nad njenom slikom! Dovela sam svoj život u opasnost zbog tebe!" Vriskali su jedno ma drugo dok je Ejmi bila šćućurena u uglu sobe pokajnički gledajući u pod. Bila je ubeđna da je ona razlog svađa. Sada on viče na nju, pa ona na njega i tako redom.
"Tišina" rekla je Ejmi tiho, ali svi su je poslušali. Sid je mislila da je to samo talenat, ali to su bile moći. Koga god da pogleda morao ju je poslušati, ma šta god rekla.
"Urazumi se Džez, nije to loše mislila. Sid, daj razumi ga samo brine za to da ne završiš isto kao i ja još ćeš time ubiješ Sema i uništiš celi Stofom." Izgivorila je. Sid se sabra protrlja oči pa reče
"Uh, u pravu si izvini Džez" rekla je.
"Nema veze. Izvini ti seko" rekao je.
"Seko?" Ciknu Ejmi.
"Kako bre?" Ponovi pitanje budući da joj nisu odgovarali.
"Paa duga priča skraćeno, Vanesa i moj tata su sada u braku." Izgovori Sid brzo i krete dole ka vratima od vile jer je začula zvono. Ejmi i Džasper su krenuli za njom ne obazirući se na to što bi Ejmi trebala da bude skrivena negde u sobi. Na svu sreću na vratima je stajao samo Sem.
"Hejj" reče rasejano on Sid kada im se pogledi sretoše.
"Hej, uđi" odgovorila je ona.
"Slušaj tata mi je rekao da si danas...ahhhh... ŠTA KOJI KURAC?!" Uzviknu on kada napokon ugleda tamnokosu devojku u holu.
"Jel to Ejmi?!" Vrisnu on. Sid mu pokri šakom usta.
"Ćuti molim te, ajmo gore u sobu objasniću ti sve" rekla je pokušavajući da ga smiri.
"Da objasniš šta Sid, obećala si mi!" Vrištao je dok su zatvarali bela vrata Sidine sobe.
"Jesam, jako jako jakoo mi je žao, prosto nisamm mogla..." Sid je krenula da se pravda.
"Ko sve zna za ovo?" Preseče je Sem. Činilo se da je ni ne sluša. Samo je gledao u Ejmine krupne sivkaste oči.
"Niko samo mi" reče Ejmi gledajući ga.
"Dobro je, niko više ni ne sme da zna." Rekao je hladno. Pogled mu nije spadao sa Ejmi što je učinilo Sid pomalo ljubomornom, nije znala šta se zapravo krilo iza ovog njihovog poznanstva... Samo je nemo prekrstila rukee oko grudi i sela na krevet.
"Iris, može da nam pomogne" izgovorila je Ejmi tiho.
Ohhh lepo, ona zna i Iris mislila je Sid. Odjednom je nije zanimala šteta koju je napravila već samo to da li su Sem i Ejmi imali nešto što je veće od prijateljstva.
"Iris, ne! Naravno da ne! Ne smemo joj reći za ovo. Ona je prva koja bi prijavila Sid. Bez i malo razmišljanja" rekao je Sem. Okrenuo se ka Sid i odmerio je od glave do pete.
"A ako je lepo zamoliš, ipak ti je sestra?" Upitao je Džasper.
"Ne vredi, mogu da je molim ništa neće pomoći." Govorio je Sem.
"A kako to može da nam pomogne?" Upitala je Sid. Rešila je da se umeša u razgovor.
"Ona zna da baca protiv čini" brzo joj odgovori Sem.
"Protiv čini?! Ne dolazi u obzir, pa nisam džabe dovela sebe u životnu opasnost da biste vi bacili protiv čini " brecnula se Sid.
"Sid daj ne budali, moramo nekako da je... pa da je.... vratimo nazad" izgovorio je Džasper, šapućući poslednje izgovorene reči.
"Džez, slobodno reci ubijemo, nije ništa ružno". Rekla je Ejmi, baš u tom momentu neko je zakucao na vrata.
"Sid, ja sam Silvija" čulo se sa druge strane vrata. Sid se okrenu sa raširenim očima. Rukama je pokazala Sid ka njenom ormanu u koji se Ejmi zavukla.
"Umm, ovaj d-da uđi" Sid je nespretno promucala.
"Imate poziv iz bolnice. Mislim da je Vaša majka" rekla je pružajući Sid fiksni telefon"
"Ahha, hvala" smuljala je i uzela telefon u ruku. Silvija je koraknula dva koraka, ali joj je promaja zatvorila vrata pred nosem. Čuvši zvuk vrata Ejmi je rešila da izađe iz ormana.
"Jel otišla?" Upitala je Ejmi.
"Aaaaaahhh, majko mila je li to Ejmi?" Vrisnula je Silvija. Faca joj je postala bela kao kreč i morala se pridržati za okvir vrata da ne padne.
"Ja, ummm ovaj, mii, Ejmi, Silvija, amm, ovaj....." smuljao je Sem dok je Sid ispustila i slomila bežični telefon. Sada su bili uhvaćeni na delu