Odabrana

2. deo puta

Sidin telefon odjednom se začu iz njene torbice, na šta ona poskoči i zgrabi ga.
"Ha, nisam mislila sa radi" rekla je budući da je telefon bio sav natopljen kao i sama torbica.
"Javićeš se?" Upita Sem kada je ugledao Sidino prebledelo lice. Samo je gledala u telefon.
"Aha" smulja ona i pritisnu zelenu slušalicu.
"Halo tata" reče ona iznenađeno.
"Halo Sid, kada se vraćaš kući?"
"Ammmmmmm, ne znam sutra ujutru zašto, jel si ti to kod kuće?" Smuljala je Sid na brzinu.
"Ima li šanse da dođeš ranije?"
"Ne, žao mi je moj prijatelj živi daleko i ja sam obećala Gasu slobodan vikend, ali vidimo se sutra ostaješ do sutra jel da?"
"Ostajem Sidi, ali imamo nešto važno da pričamo"
"Šta to?"
"Ništa..... pa ovaj zapravo hteo sam to da te pitam kada dođeš kući, ali mogu i ovako pa imaš vremena da razmisliš o tome. Sidi hteo sam da dođeš da živiš kod mene u Italiju" njen otac upravo je izgovorio reči koje je Sid želela da čuje već godinama, ali odjednom joj samo nešto odblesnu u glavi
Sem! Pomisli ona. Ne ne mogu njega da ostavim, ne mogu da ostavim Gasa, ni Silviju, možda da traži da se Silvija prebaci u tatinu kuću, a Sem, Gas, njena karijera, Karli? Ne, ne može samo tako da ode, ali nema šansee da ostane sa majkom sada kada je dobila ponudu da ide daleko od nje i više je ne gleda pijanu.
"Znaš šta tata, razmisliću, pa ću ti sutra reći moju konačnu odluku."
Odlučno reče Sid. Možda joj Sem pomogne, ipak joj je prijatelj.
Dejmon prekinu vezu i Sid duboko udahnu.
"Nevolje princezo?" Upita Sem obgrlivši je jednom rukom.
"Ahhhhh, valjda, ne znam." Reče ona dok su šetali nekim vrtom. Ketrin im je rekla da idu samo pravo.
"Slušam" reče Sem pažljivo.
"Tata me je upravo zvao, želi da se preselim kod njega u Italiju. To sam od malena želela i bila sam presrećna kada je izgovorio te reči" reče Sid dok su joj se skupljale suze u očima.
"Ali...?" Nastavi Sem
"Ali ne mogu tek tako sve da ostavim i odem. Šta će biti sa Karli? Ili sa Bucom? Sa Silvijom? Sa Gasom? I i i ne mogu, prosto ne mogu tebe da ostavim." Sid gotovo prošapta te poslednje reči.
"Pa, od oca možeš da tražiš premeštaj za Bucu i Silviju, Gasa posećuj, a za mene opušteno, da li si znaš gde ja živim?" Rekao je Sem sa vragolastim osmehom, pa da ona zapravo nije imala pojma gde se njegova kuća nalazila, samo se magijom tamo našla.
"Hah, ne, gde?" Pitala je ona zaintresovano.
"U Londonu" nasmešio se.
"Jebo te u Londonu!" Ciknula je ona.
"A šta sa Karli i mojim fanovima, karijerom?" Pitala je odmah nakon što je šok prošao.
"Menadžeri se stalno sele sa svojim klijentima plus promena bi dobro legla tvojoj karijeri." Namignuo joj je odjednom joj sinu
"Joj, fanovi karijera, jebo te do deset moram da budem na koncertu!!" Vrisnu ona.
"Opušteno princezo. Ovde je jedan sat tamo minut, tamo je sada šest po podne" Sid odahnu. Nije volela pažnju, ali obožava da peva i obožava svoju karijeru.
"Nego Sid, jel se i tebi čini kao sa smo ovuda prošli?" Upita sumljičavo Sem.
"Nisam se nešto naročito obazirala, samo sam išla pravo." Rekla je ona sležući ramenima.
"E pa ja jesam i ne deluje mi dobro" rekao je Sem i namrštio se. Pogledao je u pravcu žive ograde i popeo se na nju.
"Hmm ovaj Sid kada bih ti rekao da smo u lavirintu kako bi reagovala?" Pitao je sa grimasom.
"Ne!" Ciknula je i rukama pokrila usta. Sem je klimnuo glavom i skočio do nje.
"Kladim se da bi rekla 'Ne'" našali se Sem.
"I šta sada?" Upita ona iznervirano. Glas joj je sada postao iritirajuće piskav.
"Koliko puta treba da te podsetim da si čarobnica?" Upita je on hodajući polako pored nje.
"Ah daa" reče ona i ispruži ruku. Iskrice krenuše da se formiraju u strelicu kada od jednom blesnuše u Sidino lice.
"Šta sada?" Vrisnu ona kašljajući od iskrica koje su joj upale u usta.
"Onda ćemo da varamo na drugi način." Rekao je Sem i skočio na onu živu ogradu.
"Da se, princezo, ne bi pela samo me prati" namignuo joj je. Sid sam klimnu glavom i nastavi ne rekavši ni jednu reč. Sid uze telefon i ukuca Karlin broj.
"Hej Karls, izvini što se nisam pojavila na probi odeće, samo odaberi tebi najlepšu varijantu ja stižem taman na vreme za koncert." Rekla je Sid na brzinu
"Uh, okej Si, nego majka te je jutros tražila, nije znala gde si"
"Nema veze, ne zanima me. Kada ona pozove nemoj ni da joj se javiš ako nećeš, vidimo se večeras" prekinu vezu Sid.
"Siguran si da stižem na vreme za koncert?" Upita Sid, Sema.
"Ako nastavimo ovim tempom sto posto. I dalje ne znam šta nas čeka na planini vremena." Rekao je namršteno. Sunce je toliko zapeklo da su se sada njih dvoje pekli u znoju. Sid u torbici pronađe gumicu za kosu i veza neku nespretnu punđu.
"Fensi" našali se Sem.
"Daj, ne zajebavaj" Sid prevrnu očima, morali su da čkilje da im znoj ne bi upadao u oči.
"Jel ima još mnogo?" Upitala je ona beznadežno.
"Zavisi, koliko je tvoje mnogo" upita Sem. Uvek je pokušavao da se šali.
"Daj Sem samo mi kaži po tvom mnogometru da li ima mnogo ili nema" rekla je Sid uobičajeno piskavo.
"Ne, još sasvim malo." Rekao je.
"Je li to bilo teško reći prvi put kada sam pitala?" Sid krete da ga izaziva.
"Dobro princezo, šta je? Smeta malo šetnje" Sem odgovori drsko.
"Daj ućuti, još mi ti fališ!" Viknu ona.
"Sid!" Ciknu on. Raširi oči i gotovo pade sa žive ograde nazad na dupe.
"Šta?" Viknu ona okreću ći se da bi gledala u pravcu u kome je i on. Začu se šuškanje i Sem odskoči do druge žive ograde i za uvo izvuče dečkića možda u 10,11 godina za uvo.
"Sid ne verujem da si upoznala Džonasa, vražića" reče on prevrćući očima.
"Vra... čega?" Upita Sid sa dignutim obrvama.
"Vražići, to su besmrtna deca od oko desetak godina koja svojim pogledom posvađaju ljude. Žive po lavirintima i uglavnom svađama sputavaju ljude. Ovaj ovde je pokušao da nas posvađa" rekao je i zveknuo ga po potiljku. "Heh, ti mora da si odabrana Sid" reče on vragolastim dečjim glasićem.
"Da, a ti mora da si kreten" Sid prevrnu očima." Zaobiđoše vražića i nastaviše dalje. Sid pogleda Sema sa blagom nesigurnošću i progovori.
"Sem, da li smem nešto da te pita? Vezano za tvoju porodicu." Poslednje reči prošapta.
"Sid, ja poštujem to što ti ne želiš da pričaš o majci i ne pitam te o njoj, možeš li i ti da me ne pitaš o mojoj porodici?" Rekao je Sem, glas mu je gotovo drhtao.
"Ali Sem..... dobro.. samo sam mislila.. znaš šta nema veze. U pravu si, nije trebalo da te pitam ako znam da ti to smeta." Klimnula je glavom i nastavila da ga prati dok je on išao po živoj ogradi. Neko vreme su ćutali što je za Sid bilo ubitačno, jer je mislila da ga je naljutila, ali na kraju, sasvim tiho, začu se Semov glas.
"Šta te zanima?"
"Ne moramo da pričamo o tome, ako nećeš" rekla je Sid tiho, više je i nije toliko zanimalo.
"Ne, okej je, pitaj" nije zvučao uverljivo, ali Sid je ipak pitala.
"Šta se desilo sa tvojom majkom?" Upitala je isto onako nesigurno.
"Hajde sedi da se odmorimo, ovo je duga priča" rekao je i skočio sa ograde da bi seo pored nje na pod.
"Ne moraš" prošaptala je Sid.
"Nema veze i onako bih ti je ispričao. Pa kao što si mogla primetiti ona nije baš dobra, zapravo veoomaaa je zla. Koliko god to smešno zvučalo, svi mi smo bili zlikovci u Stofomu. Dok ja nisam sa 4 godine spasao Ketrin od moje majke, Roze, hah slobodno se smej ironično je. Mislim ona onako crna, gotski obučena sa crnom kosom i dva bela pramena na vrhu se zove Roza, ali nije imala takvu kosu bila je plava. Tog dana, tata je primetio beleg na mojoj ruci. Saznao je sve o odabranoj i o tome tako, i o mojim moćima. Svi smo se iz Stofoma preselili u London, glumeći da smo normalna porodica. Iris se svideo naš način života, ali nikada se ona nije toliko promenila. Iris ima drugačiju vrstu moći, stići ću i do tog dela. Mama je nastavila da se tajno viđa sa svojom mentorkom u Stofomu, i za to je znala samo Iris, zbog toga je portal tako skriven u njenoj sobi. Jednog dana, ja sam imao 6, a Iris 10, mama se pojavila u dnevnoj sobi obučena isto onako kako je i danas sa crnom kosom i belim pramenovima. Bila je skroz ošamućena i govorila nešto tipa
'Nemam potrebnu snagu, nemam potrebne moći', od tada ne živi sa nama. Bilo nam je super te dve godine dok se Iris nije posvađala sa tatom i otišla kod mame. Ubeđen sam da je koristila vražića da ih posvađa. Sve ove godine ona je spremala Iris za ovo. I sad je deo gde se ti pitaš što baš Iris. Zbog njenih moći. Iris ima kameno srce. Kako bih ti to objasnio lakše. Ne oseća bol i uvek je hladnokrvna. Mislim bilaa je dobra ona prema meni. Samo prema meni. I sada vidiš moja majka je slična takva, samo što ona ima neku vrstu osećaja pa joj prilikom prebacivanja moći kosa nije mogla pocrneti skroz nego ima dva bela pramena. Iris se to neće dogoditi. Zato moramo da je spasem, neću da moja sestra bude njena marioneta, neću, neću!!" Oči su mu bile suzne, pesnice skupljene i lupao je rukom u zemlju.
"Sem, i neće postati njena marioneta, imamo vremena idemo brzo!" Viknula je. On je ustao i skočio na ogradu. Nebo se polako naoblačilo.
"O ne!" Vrisnuo je Sem i od jednom potrčao na živoj ogradi.
"Šta ti je, to je samo kiša?" Upita Sid pokušavajući da održi korak za njim.
"Ne, nije. Iz neba treba da sevne munja, munja u kojoj su sve moći i treba da pogodi Iris." Viknu on i nastavi da trči. Sada stade i ukopa se u mestu.
"Šta je?" Upita Sid sva zadihana.
"E-e-evo nas" promuca Sem. Ispred njih nadvijala se jedna ogromna kula sa čijeg vrha mogla se prepoznati ljudska prilika.