Odabrana

Zatvor

Sid's P.O.V.
Budna sam. Ne znam gde sam samo znam da me svaki mišić u telu boli. Jedva sam pomerala oči da bih osmotrila gde sam. Izgledalo je kao kocka ogromna kocka sačinjena od vode. Sve je bilo providno, a kako sam dodirivala pod ostajao je trag, kao kada se voda u čaši zatatalasa. Bacila sam pogled ka dole. Gotovo sam dobila napad panike, pa ja sam na najvišem mestu u Stofomu. Odjednom sam se osvestila. Sela sam i gledala ispred sebe kada sam čula glas. Moj glas?
"Hej Sidi Sidi?" Neko me je zvao. Mojim glasom!
"Ko je to?" Rekla sam i krenula se okretati ne bih li videla da li je bilo ko tu. Tada sam videla nečiju priliku. Čekaj je li ovo ogledalo ili se neko šali sa mnom? Ispred mene sam stajala, ja.
"K-k-kako?" Zamucala sam.
"Ohh, ne brini nisi luda, to sam ja Iris. Sećaš li se one ogrlice na koju je kanula tvoja suza? E pa magična je. Dok god je nosim izgledaću potpuno isto kao i ti. Šta god da ti se desi. Znači ako ti skratiš kosu i meni je kraća, ti se posečeš i meni ide krv i tako, shvatila si poentu zar ne?" Objasnila mi je sa zločestim pogledom. Pogledom u mojim očima. Kako je mogla to da uradi.
"Čemu sve to?' Pitala sam pokušavajući da sakrijem svoj očaj koji je bujao iz mene.
"Pa obećala sam svima da te neću prijaviti i da ti se ništa neće desiti. Pa nisam ispunila obećanje, ali oni će misliti da jesam" objasnila je gledajući u svoje nokte na ruci.
"A Ejmi? Gde je ona?" Pitam malo više histerično.
"Sviđa mi se manikir, nego šta si pitala za Ejmi? Ne brini za nju. Nije ona više tvona briga" nasmejala se, zatim iščezla.
"Iris! Vrati se! Iris!" Dozivala sam je, ali ništa. Nešto mi govori da se magijom odavde neću izvući, ali moram da probam. Iris ne sme voditi moj život. Ne dozvoljavam. Ispružila sam ruku, ali umesto da nestanem odavde iskrice počeše da lete po kocki napred nazad odbijajući se o zidovo. Na kraju udariše mene. Osećaj je bio kao elektro šok. Prosula sam se na zemlju plačući kao kiša. Rukama sam brisala suze, a onda kada približih desni dlan oku padw mi na pamet. Sem, njegov beleg sijao je kada god mi je potreban.
Sem potreban si mi. Sada. Molim te pojavi se. Ništa. Nema odgovora. Je li to to? Je li ovo kraj. Da li će prosto samo tako neka devojka ušetati u moj život i uzeti mi sve? Uhh što bih volela da onog dana nisam rekla Semu da želim da živim ovaj život, ništa od ovih sranja mi se ne bi desilo. Suze su mi lile jedna za drugom. Ovo ne može biti kraj. Ne može, ne dozvoljavam. Hah, smešno ko sam ja da ne dozvoljavam, kao da imam pravo glasa. Moj život je nestao. Ovo je od sada moj život. Četiri zida.
"I'm looking at this four wals
My life mabye is full of fals,
but not this big, this is so much
this is everything I'm gonna touch
this is everything I'm gonna see
Is this who I'm gonna be?

But in the end I wont you to know
No mather where I go
My heart bellonges to you,
when we meet again, would you say you love me too?

This is the last of me
The last time I say:"We"
And only thing I'm gonna say
That if we meet one day
I wish that you know who I'am
Please doo that for me Sam

But in the end I wont you to know
That no mathet where I go
My heart bellonges to you,
when we meet again would you say you love me too?

I'm calling this my last song
since I meet you everything whent wrong.
But I don't feel sorry
You should not be worry
'Cause I'm fine....

So goodbay forever
I'm going to see you never (again)

So goodbay forever
I'm going to see you never (again)

Nanananana...

But in the end I wont you to know
That no mather where I go
My heart bellonges to you,
when we meet again would you say you love me too

U glavi sam završila moju poslednju pesmu. Niko je nikad neće ni čuti. Ona je samo za mene. Zove se The last song. Nedostajaće mi da pišem pesme. Mnogo. Nedostajaće mi sve. Mnogo. Ali šta ću. To je to.

Tadammm evo ga i kraj prvog dela ove priče, nadam se da vam se svidelaa ostavite komentaree ❤❤
Hvala vam svima što čitate mnogo mi znači volim vas svee ❤❤❤