Odabrana

Treninzi

"Koncentriši se Sid" vikao je Šon. Sid je bila u uspravnom položaju. Stajala je sa rukama ispruženim i držala sve predmete u dvorištu i u vazduhu polako spuštajuć jedan po jedan nazad na mesto.
"Jako je teško" zakukala je Sid.
"Ne!" Vrisnuo je učitelj. Nije dozvoljavao da se žali. Govorio je da je teško jedino ako ona misli na to. Sva je bila znojava i mučila se jako da ne slomi predmete.
"Ne pritiskaj je toliko." Zakukao je Sem. Preklinjao je oca da bude nežniji govoreći da ona nikada nije živela težak život.
"Ućuti Sem, zbunjuješ je" govorio je. Sid je uspela da završi sa spuštanjem stavri. Uzdahnu sa olakšanjem i progovorii.
"Gotovo" rekla je.
"Odlično sada probaj da skloniš ove stvari u ovaj ćošak" pokazao je prstom ka ćošku dvorišta.
"Dobro dosta, neka se odmori!" Viknuo je Sem.
"Molim vas" Sid je zacvilela.
"Dobro, imaš pola sata uživaj!" Vinnu učitelj i ode ka kući. Sid se svom težinom sruči na zemlju. Sem joj je pružio flašicu vode i seo pored nje.
"Izvini zbog njega prosto je takav, da moja sestra nije insistirala ubio bi me. Nisam imao snage da mrdnem prstom."  Rekao je sa izmučenim osmehom.
"Ma nema veze, treba mi trening. Nisi spomenuo da imaš sestru" rekla je Sid zaintrigirano. Želela je da zna više o njemu jer nikada nije pričao o sebi.
"Pa to je dugaa bolna tema za mene. Već godinama ne pričamo." Rekao je i naglo se uozbiljio.
"Zašto?" Pitala je, ali se plašila da ne pogodi pogrešnu temu, pa je želela da povuče pitanje, ali prekasno jer je krenuo da priča.
"Posvađala se sa tatom još pre četiri godine i pobegla od kuće. Od tada nismo progovorili ni reč. Jako mi je žao što je pobegla, a nisam stigao ni da se pozdravim" suza mu je skliznula niz obraz.
"Sem..." Sid se strašno kajala zbog nje sada Sem pati. Nije to želela da postigne. Gledao ju je očima iskrivljenim od bola. Plakao je, ali tako nije izgledalo samo su mu išle suze. Sid mu kažiprstom obrisa suzu sa pegavog obraza.
"Izvini. Nisam htela da te rasplačem. Nisam znala da ti je to tako bolno" pokajnički ga je gledala.
"Nema veze. Ajde probaj sada da da pomeriš ove stvari. Manje će te mučiti ako budeš vredna" nasmešio se i ustao sa poda pružajući Sid ruku da ustane. Ona je prihvati ponovo kao onog dana. Ispružila je ruku i beleg je sijao. Stvari su pratile njenu ruku, ovog puta bez iskrica. Učitelj Šon se pojavio na vratima. Celu ovu scenu posmatrao je kroz prozor. Prisluškivao je razgovor dece. Bilo mu je žao zbog Iris (Semove sestre), ali nije on bio zaslužan za to. Ona je sada kod svoje majke u Čikagu i ne planira da se vrati. Sem jako pati zbog ovoga, čak je neko vreme bio osteljiv na ženske osobe. Šon je bio siguran da će Sem ostati sam ceo život i zato mu je bilo jako drago što je upoznao Sid. Ma kakva god bila. Razmažena bogatašica sviđala se njegovom sinu i tu je bio kraj.
"Gotova sam!" Doviknula je Sid učitelju.
"Odlično, sada radimo nešto drugo" učitelj blagim koracima dođe do nje.
"Sem ti je rekao za iluzije?" Pitao je.
"Jeste" rekla je trudeći se da ne bude presrećna.
"Sada ćemo pokušati to. Sem dođi ovamo" viknu učitelj. Sem sede naspram Sid, pa se i ona spusti na zemlju.
"Sada Sid, skoncentriši se. Pogledaj Sema pravo u oči i zamisli neko mesto i njega na tom mestu. Možeš zamisliti bilo šta" rekao je učitelj. Sid pogleda pravo u Semove oči. Te prelepe prodorne crne oči. Zatim zamisli savršen proplanak. Pun cveća, sa prelepim suncem. Sem je sedeo tamo u njenim mislima. Smešio se isto onako kao i uživo dok ga je gledala. Nije želela da razmišlja o tome, ali izgleda da joj se sviđao. Odjednom preseče iluziju time što skrenu pogled. Bila je sva rumena.
"Sid uspela si. Stvarno sam bio na nekom lepom proplanku." Ona se samo nasmešila.
Ne Sid ne razmišljaj tako!! On ti je drug. Najbolji prijatelj. Ništa više! Kritikovala je samu sebe Sid. Nije mogla da dozvoli da se zaljubi. Nije želela da on trpi fanove i novinare. Da trpi Kristal. Nije želela da on pati kao i ona. Da mora da se krije.
"Odlično Sid, probajmo nešto novo sada". Tako joj je protekao dan. Mučno je trenirala sve negde do devet sati uveče. Onda je pala od umora. Sem ju je gledao kako leži u travi nesposobna da pomeri i jedan prst. Pružio joj je ruku koju ona rado prihvati.
"Ajde idi se istuširaj pa lezi da spavaš." Rekao je sa osmehom. Držao ju je za ruku i vodio kroz kuću ka kupatilu.
"Čekajj prvo moram da uzmem stvari" rekla je. Tada su shvatili da se drže za ruke. Sid je istrgla svoju i blago porumenela. Kao i on.
"Dođi ovamo da ti dam stvari" uveo ju je u neku sobu pink zidova sa izlepljenim posterima Lane Del Ray.  To je bila Irisina soba. Sid je to pretpostavila tako da ništa nije pitala. Uzela je torbu koja je stajala pored kreveta i krenula da prebira po njoj.
"Ne, ne, ne!" Zakukala je.
"Šta je bilo?" Zabrinuto upita Sem koji se već uputio ka vratima da izađe iz sobe.
"Silvija je zaboravila da mi spakuje pidžamu." Sid zacvili.
"Pa princezo, čula si onu izreku ako hoćeš da uradiš nešto kako treba uradi to sama" namignuo joj je.
"Čula sam, a šta ću ja sada?" Kukala je.
"Daću ti moju majcu. Biće ti dovoljno dugačka da ti bude kao spavaćica." Rekao joj je. Dao joj je majcu i ona ode da se tušira. Dok je vrela voda polivala njeno telo Sid je razbijala glavu raznim mislima.
Ne, ne može da mi se sviđa. To nije ispravno. Ne mogu to da mu uradim. Ali ne mogu ni protiv sebe. Zaljubljujem se u njega. Tu je kraj. Volela bih da je drugačije. Mislila je Sid. Mrzela je to. Mrzela je što joj se on sviđa. Ali nije mogla reći da joj se ne sviđa. Nije mogla protiv sebe