Sofokle: Antigona

Prvi čin - Druga pojava

ULAZNA PESMA

HOR

Prva strofa

Zrako sunčeva, prekrasni
sjaju, kakav nikada još
Tebi sedmorih vrata pre
zasja onije! Granu, gle,
dana zlatnoga zenice,
preko Dirkinih vira stiže!
Sa štitom belim dušmana,
Što iz Arga oružan sav
dođe nam, njega u bežanje ti
uzdom potera bržom.
U zemlju ga našu Polinik doveo
zbog protivurečnih sporova ljut;
Ko orao glasno klikčući,
od Arga do Tebe preleti put,
a krila ko beli sjala mu sneg,
sav oružan bi
i konjogrivkom zaštićen kacigom.

Prva antistrofa

Iznad krovova stade već
Pa na sedmora vrata svud
zinu kopljima ubojnim,
ali ode pre nego krv
naša žvalo mu napuni,
još pre nego nam venac kula
žar zapali omorikov.
Takav bojni Arejev zvek
s leđa zaori, i žestoki zmaj
tešku bitku je bio.
Veličanje ohola jezika Div
Ne trpi nikako; spazivši njih
Gde snažnom bujicom navaljuju svi
po zveketom zlata se ponose još,
on munjom zavitla pa oboritog
Što srtaše već
na zidu da zapeva pobedu.

Druga strofa

Na tle se odbojno otrovali koji tada
s ognjem uruči u mahnitu napadanju
jurnu pomame pun
kao vetra preljutog mah.
Tu njega takva stiže smrt.
Drugima, gle, drukčiju kob
dosudi taj veliki bog
Arej, presrećan borac.
Na sedmorim vratima sedam se svih
poređalo vođa, svi junački soj,
i silnome Divu prikazuju plen
Ko svečanu žrtvu do jadnika dva;
po ocu i majci rođena braća,
a jedan na drugog udari' kopljem
i obadva jednaku nađoše smrt.

Druga antistrofa

Ali je preslavna Pobeda došla nama,
kolima bogatoj Tebi se poradova;
zato ratove sve
zaborav'te potpuno sad!
U božje hajd'mo hramove,
igrajmo svi vascelu noć,
Bakhija bog biće nam vođ,
Teba sva da se trese!
Al' evo nam Kreont, Manekejev sin, baš ide; u zemlji nam vladar je on,
po skorašnjem božjem udesu dan,
A jamačno misb premišlja neku,
jer svima je nama poslao poziv
i sve starešine ovoga grada
na vanredni ovde sazvao zbor.

(Dolaze Kreont i dva glasnika.)