Sofokle: Antigona

Peti čin - Treća pojava

ČETVRTA STAJAĆA PESMA

HOR

Prva strofa

I Danajin lik je moro negda
ovu sjajnu ostaviti svetlost
i u dvore okovane ući.
I ložnica, crnom grobu slična,
mladost njenu skrivaše u sebi.
A onase, moje čedo drago,
krasnim svojim ponosila rodom,
zlatnu ona čuvala je kišu,
seme božje pod srcem je krila.
Al' je uvek moć sudbine strašna;
ni bogatstvo njoj uteći neće,
ni bog Arej, niti tvrde kule,
a ni crne morošumne lađe.

Prva antistrofa

I Drijantov sin lakosrdica,
car edonski, okovan ti beše
a zbog svoje porugljive ćudi.
Sapeo ga Dionis, bog silni,
i bacio u tamnicu hladnu.
Tu ga grozna ostavila vatra,
ostavilo besnilo ludačko,
bele pene svenulo mu cveće!
I on vide da je u svom besu
hulnom rečju boga uvredio.
Menadama gušio je zanos,
gasio im klicanje i plamen,
svirkoljubne razdraživo Muze.

Druga strofa

Kad se ide od Mrkih Pećina,
a na jednu i na drugu stranu,
prostiru se bosporske obale
i Salmides leži, varoš tračka.
Arej blizu svoje dvore ima,
i on vide one oči slepe
u dva brata, u dva Finejića,
oči slepe za osvetom viču.
U Fineja divlja ljuba bila,
pastorcima oči oslepila,
udarila oštrim mačem britkim
i još vrhom tkalačkoga čunka.

Druga antistrofa

Ginuli su nesrećnici oni
i plakali jadnu ereću svoju,
jer ih majka porodila njina,
porodila u nesrećnu braku.
Krv su njena Erehtidi stari;
u dalekim ona pećinama,
na strmenim onim hridinama,
na očinskim uzraste burama
ta vilovna ćerka Borejina,
čedo božje; al' su, kćeri moja,
i nju isto oborile tako
tri Sudilje, tri dugovečnice.

(Dolazi Tiresija, vođen od dečaka.)