Hor, Kreont.
HOROVOĐA
On, gospodaru, ode, strašno proreče,
a znamo, otkad ova kosa srebrna
umesto crne glavu nam obavija,
još nigda gradu lažne reči ne rečeKREONT
To i sam znam, i srce mi se zbunilo.
Popuštanje je strašno; opiranje zlo
još strašnije. Prokletstvom dušu raniću.HOROVOĐA
Sad treba saveta, Manekejeviću!KREONT
Pa šta da radim? Kazuj! Poslušaću ja.HOROVOĐA
Da pustiš devojku iz kuće podzemne,
a onom što ga baci grob da podigneš!KREONT
To savetuješ i misliš: treba biti blag?HOROVOðA
Što brže, gospodaru; kazne božije
brzonoge su, brzo stignu grešnike.KREONT
Vaj meni! Teško je, al' srce stisnuću
da popustim; sa silom zaludan je boj.HOROVOĐA
Postupi tako, ne poveravaj to drugima!KREONT
Da, ovog časa. Haj'te, sluge, hajdete
što god vas ima, nema! Budak u ruke,
po žurite na ono mesto pogledno!
A kako sada drugu stvorih odluku,
ja sam ću, kako svezah, i odrešiti.
Jer strah me uči: stare svete zakone
do poslednjega daha treba' čuvati.(Kreont ode sa slugala, a hor sam ostane.)
YOU ARE READING
Sofokle: Antigona
ClassicsAntigona je prema grčkoj mitologiji bila ćerka tebanskog kralja Edipa koju je on dobio sa svojom majkom Jokastom. Mit koji je Sofokle (496. p. n. e. - 406. p. n. e.) dramatizovao u Antigoni pripada krugu tebanskih legendi. Izdavanjem zapovesti da Po...