Šesti čin - Druga pojava

93 6 0
                                    

Hor, Kreont.

HOROVOĐA

On, gospodaru, ode, strašno proreče,
a znamo, otkad ova kosa srebrna
umesto crne glavu nam obavija,
još nigda gradu lažne reči ne reče

KREONT
To i sam znam, i srce mi se zbunilo.
Popuštanje je strašno; opiranje zlo
još strašnije. Prokletstvom dušu raniću.

HOROVOĐA
Sad treba saveta, Manekejeviću!

KREONT
Pa šta da radim? Kazuj! Poslušaću ja.

HOROVOĐA
Da pustiš devojku iz kuće podzemne,
a onom što ga baci grob da podigneš!

KREONT
To savetuješ i misliš: treba biti blag?

HOROVOðA
Što brže, gospodaru; kazne božije
brzonoge su, brzo stignu grešnike.

KREONT
Vaj meni! Teško je, al' srce stisnuću
da popustim; sa silom zaludan je boj.

HOROVOĐA
Postupi tako, ne poveravaj to drugima!

KREONT
Da, ovog časa. Haj'te, sluge, hajdete
što god vas ima, nema! Budak u ruke,
po žurite na ono mesto pogledno!
A kako sada drugu stvorih odluku,
ja sam ću, kako svezah, i odrešiti.
Jer strah me uči: stare svete zakone
do poslednjega daha treba' čuvati.

(Kreont ode sa slugala, a hor sam ostane.)

Sofokle: AntigonaWhere stories live. Discover now