Sofokle: Antigona

Treći čin - Četvrta pojava

DRUGA STAJAĆA PESMA

Kreont, Hor.

Prva strofa

O srećnika kojima život ne okusi zla!
Kome bogovi kućom potresu, tog jadi
ne minu, već svaki mu naraštaj vazda prate,
baš kao kad nepogodni
trački dunu vetrovi,
pod more u mrak srne uzburkani val,
pa iz dubine tamne pesak valja crn
što silni vetar uzdigne,
a jekom ječi valom udarani žal.

Prva antistrofa

Gle, prastare trpije Labdakida pokojnih
gde još novu trpiju živima rađa:
naraštaju rađa je naraštaj. Evo ih neki
bog ruši, spasa nemaju.
Ta i granu poslednju,
što Edipovoj lozi sjajem zablista,
sad opet donji uzimaju bogovi,
njin krvav zastire je prah,
i reči bezumlje, i gnevna srca strast.

Druga strofa

Dive, koji bi prestupak
ljudski skršio tvoju vlast?
Nju nikada san ne svlada sve što svlada
ni neumorni meseci;
ko vladalac u vekotrajnoj mladosti
olimpskim ti upravljaš sjajem blistavim.
Pa odsad unapred, ko pre,
taj zakon uvek važiće:
za sveg života smrtniku
nijednome čas ne proñe izvan jada.

Druga antistrofa

Nada, bludnica velika,
mnogim ljudima pomaže,
a mnogim je dim nestalni, praznih želja;
ne znadu što im gamiže,
dok žarki oganj noge im ne oprži.
Slavljenu reč pametno neko izusti:
kad u jad koga baci bog,
on za zlo to ne uzima,
no dobra traži u tome;
a kratak trenutak boravi izvan jada.

(Dolazi Hemon.)