Sofokle: Antigona

Drugi čin - Treća pojava

PRVA STAJAĆA PESMA

HOR

Prva strofa

Mnoge sile postoje na zemlji,
al' nijedna kao čovek silna:
čovek plovi i po sinjem moru,
a prati ga južnjak nepogodan
i valovi zapljuskuju burni.
On i Zemlju, najvišu boganju,
med bozima večnu neumornu,
neprestano u duboko ore,
ralo mu se veruga po brazdi
a konji ga svakog leta vuku.

Prva antistrofa

I plemenu lakokrilih ptica
meće zamke te ga vešto lovi,
i buljuku divljih životinja
i gomili riba pod pučinom
razapinje i namešta mrežu
umnik čovek i veštinom svojom
divlju kroti gorohodnu zverku,
vratogriva zauzdo je konja,
gorskom biku još neukroćenu
u jaram je uhvatio šiju.

Druga strofa

I govoru i vetrnoj misli
dovio se i državnom redu
i odbrani od mraza nemila
i strelica dažda plahovita
pronalazač svih putova - čovek.
Bez pomoći ne gre u budućnost.
Od smrti samo ne izbaja leka,
a pronañe ustuk teškoj bolji.

Druga antistrofa

Nad požudom kao mudrost neku
ima svoju stvaralačku snagu,
sad zlu hodi, a sad hodi dobru.
Božju pravdu drži l'ko i zakon,
biće dika svojoj otadžbini,
a sramota kad zlu drsko krene.
Ne prišao mom ognjištu takav
i ne bio nikad s moje strane!