Sofokle: Antigona

Peti čin - Prva pojava

Hor, Antigona

HOROVOĐA
Sad i ja van granice zakona sam
zanesoh se ovde gledajuć ovo.
I suza ne mogu ustavit vir:
Antigonu vidim, evo je ide
u ložnicu svima što donosi mir.

JADIKOVKA
Prva strofa

ANTIGONA
Oh, gledajte me, ljudi zavičaja mog,
poslednjim putem sad
hodim bolna i sunčev sjaj
gledam, evo, poslednji put,
nikad više! Živu me Had
vodi, kud će otići svi,
na obale Aheronta;
svatovac ne pevaše mi,
niti mi kogod još,
ko mladoj pesmu zapeva,
već Aheront mi ložnica!

HOR
Pa slavna i pohvale dostojna
u mrtvačko skrovište polaziš sad,
nit pogubna sušica satr' ti vek,
nit nagradu eteče što deli je mač,
već svojom ćeš voljom jedina ti
od samrtnih živa silazit u Had.

Prva antistrofa

ANTIGONA
Čuh kako tužno zginu Tantalova kći,
tuđinka Frižanka,
uza Sipilsku Glavicu;
kao bršljan obuze nju
obavita ponikla hrid.
Još je i sad rastače dažd,
kazivaju, a nigda sneg
ne ostavlja; pod plačevnom
obrvom kvasi joj vrat.
I mene sasvim kao nju
na večni pokoj sprema bog.

HOROVOĐA
Al' ona je boginja, božanski soj,
a mi smo smrtnici, smrtnička krv.
Al' veliku slavu si postigla ti
što stradaš i s bozima jednaku kob
i živa i pokojna deliš.

Druga strofa

ANTIGONA
Jao, smeju mi se! Očinskih ti bogova,
što mi se rugaš? Nisam mrtva, no živim.
Grade, o grada mog
najbogatiji rode,
Dirkino vrelo ti,
Tebe lepokolne
dubravo! Evo, sve vas ja
kao svedoke zazivam
da nedužna i nežaljena ni od kog
u grobni zatvor polazim
u neviđene rake mrak!
O jao meni, jao,
ni sljudima ni s pokojnicima,
ni sa živim ni sa mrtvim neću boraviti!

HOROVOĐA
Do krajnje ti se smelosti popnu,
do Pravdina visokog stigla si praga,
al' tu mi se, dete, u propast sruši.
A ko otac ti mi mučiš nekakvu muku.

Druga antistrofa

ANTIGONA
Ti tače u najljuću ranu srca mog,
pretešku žalost oca moga i udes
našega rodasveg -
slavijeh Labdakida.
Materin odre klet
na kom je majka mi
roñeno čedo grlila,
nesrećnog moga babajka,
te nesrećnicu mene rodila!
Ja njima sada prokleta
i neudata polazim!
O jao, brate moj,
ti zlosrećnu si ljubu našao,
pa si mrtav živu mene u smrt povukao!

HOROVOĐA
Bogodušan biti sveta je dužnost,
al' onoga vlast ko stara se za vlast
prestupiti - to se nikako ne sme.
A tebe je tvoja pogubila volja.

Epoda

ANTIGONA
Bez suza i bez srodnika
i bez svatovca jadnu me
već vode putem spremljenim!
Više ne mogu jadnica gledati
ovo sveto oko: svetlosti.
Udes moj neožaljen
od dragih niko ne žali.

(Dolazi Kreont)