Sofokle: Antigona

Četvrti čin - Prva pojava

Hor, Kreont, Hemon.

HOR
Gle Hemona, najmlađeg deteta, gle,
od poroda tvojega; dolazi l' on
zbog Antigone u srcu noseći bol,
da l' žalosti ga njihov nesuñen brak?

KREONT
To začas bolje znaćemo no vračevi.
(Sinu) O sine, valjda ne stiže na oca ljut
što zaručnici svojoj ču za presudu?
Il' tebi drag sam kako god postupio?

HEMON
Ja tvoj sam, oče! Dobre misli negujuć
i moje dobru putiš; slušaću te ja.
Ta pikakav mi neće preči biti brak
no ti dok putem dobra vodiš sina svog.

KREONT
Da, sinko, da, to treba imat u srcu:
U svemu najpre očev savet saslušaj.
Ta zato ljudi baš i mole bogove
da poslušna im deca diče domove,
da zlo od dušmanina zlom odbijaju,
a prijatelje kao otac poštuju.
Al' kome deca rañaju se rđava,
što drugo - reći ćeš - taj sebi izrodi
no nevolju i silan dušmanima rug?
Pa zato, sinko, nemoj da rad naslade
sa ženom pamet svoju izgubiš, jer znaj
da studen onda čeka tebe zagrljaj
kad u tvom domu živi žena rđava -
ta ima l' veće rane nego rñav drug?
Odbaci, pusti momu tu ko došmanku,
da nekome u Hadu bude nevesta!
Ta nju ja uhvatih gde od svih građana
pred celim evetom ona jedna prkosi;
pa neću gradu da se laža pokažem,
već ubiću je. Neka Diva priziva,
čuvara krvi! Negujem li neposluh
u rodu, rašće jači izvan roda mi.
Jer' ko u svojoj kući strogo postupa,
i narodu će važiti ko pravičan.
Ko zakon gazi, ili silom obara,
il' misli da vladarima gospodari,
od mene takav neće steći pohvalu.
No koga grad izbere, toga poslušaj
i u malom i pravičnom i suprotnom!
I takav čovek znaće - smem se nadati -
da lepo vlada i da sluša sam;
u kolljanoj oluji svoj će položaj
očuvati ko vrli, pravi ratni drug.
Od neposluha nema većega ti zla.
On gradove razvaljuje i domove
raskopava; on kida Kopljanički red
i goni ga u bežanje. A gde je red,
poslušnost samo glavu mnogu spasava.
Pa stoga treba da se brane naredbe,
a ženi nikako podleći ne treba!
Jer, ako treba, nek nas muško protera,
a ne da kažu da smo žena slabiji.

HOROVOĐA
To sve što reče čini nam se pometno
da reče, ako starost duh nam ne vara.

HEMON
Bogovi, oče, daju razum ljudima,
od svega blaga što je blago najveće.
Ja ne bih mogao ni znao tvrditi
da nije istina to sve što kaza ti.
Al' istinu ti katkad vide i drugi.
Od tebe mogu bolje ja da vidim sve
što neko zbori, tvori il' osuđuje.
Jer pred tobom se boji čovek pučanin
da zbori ono što ti čuti ne voliš.
A ja sa strane dobro mogu slušati
tu momu kako ceo grad oplakuje
što ona, od svih žena najnedužnija,
najsramnije za dično delo umire.
Svog brata, što u seči pade krvavoj,
bez groba psima ne dade proždrljivim,
nit ptici kakvoj, da ga oni rastržu.
Zar zlatne pošte nije ona dostojna?
Ovako tihano se tajni širi glas.
A za me, babo, blaga nema skupljega
no to kad vidim da te sreća prati svud.
Šta deci lepše sja no slava očeva
il' ocu dobar glas o deci njegovoj?
Pa zato nemoj samo na to misliti
da valja tvoja reč a druga ničija.
Jer ko god misli da je trezven samo on,
da jezikom il' umom druge nadmaša,
taj, otkrije li dušu, prazan zjapiće.
Al' i mudracu priliči da uči još
a pri tom luk da suviše ne zateže.
Pa vidiš: kad bujice zimi udare,
drveće što se svija grane očuva,
a što se opre, s korenom se izvali.
I brodar kad na jedru čvrsto zategne
užeta, neće vihoru da popusti,
on brodi dalje s izvrnutom palubom.
Popusti zato i promeni naredbu.
Ko mlađi mogu l' i ja svetovati što,
za čoveka je, velim, ponajviša čast
kad svako znanje pamet kiti njegovu.
A nije l' tako, - to se retko dešava -
lepota je i drugu mudru čuti reč.

HOROVOĐA
Čuj, gospodaru, ako zgodno govori!
(Hemonu) Ti oca čuj! To oba mudro zboriste.

KREONT
Ta mi, zar mi s ovakvom kosom srebrnom
od mladog momka tu da pamet učimo?

HEMON
Što nije pravo, ništa. Ako sam ti mlad,
ti više gledaj samu stvar no godine.

KREONT
Zar prava stvar kad neposlušne poštujem?

HEMON
Ne želim da se pošta čini rđama.

KREONT
Zar takva bolest nije nju zarazila?

HEMON
Al' narod sav u Tebi tako ne misli.

KREONT
Zar narod da mi kaže šta da odredim?

HEMON
Zar ne vidiš da baš ko dete reče to?

KREONT
Da za drugog, ne za se zemljom upravljam?

HEMON
To nije država što jednom pripada.

KREONT
A nije l' onog država ko vlada njom?

HEMON
E, lepo bi ti pustom zemljom vlado sam!

KREONT
Taj, čini mi se, onoj ženi pomaže.

HEMON
Da, ako ti si žena. Za te staram se.

KREONT
O huljo, s ocem svojim zar se prepireš?

HEMON
Jer vidim: ti o pravdu sad se ogreši.

KREONT
Pa grešim li što svoje pravo poštujem?

HEMON
Ne poštuješ kad gaziš pravo božije.

KREONT
Ej ćuti pogane što ženi posta rob!

HEMON
Al', nisi našo da sramoti robujem!

KREONT
Bar govor tvoj u korist one ide sav.

HEMON
U tvoju, njenu i u donjih bogova!

KREONT
Al' znaj: dok živi, neće biti žena ti.

HEMON
No umre li, njen grob još nekog primiće!

KREONT
Još pretnjama zar tako drsko prkosiš?

HEMON
Da l' pretim kada korim praznu misao?

KREONT
Sam lud, zar plačem druge da opametiš!

HEMON
Da nisi otac, rekao bih da si lud.

KREONT
Ti robe ženin, ne ulaguj mi se tu!

HEMON
Sam zborit hoćeš, ali drugog ne slušaš?

KREONT
Ti meni to? Al' Olimpa mi samog, znaj:
na svoju radost nećeš mene grditi!
(Pratnji) Dovedite to grdilo, da ovaj tren
tu izdahne pred vereničkim očima!

HEMON
Zar preda mnom? Odbaci svaki pomišljaj!
Tu neće pasti ona, nit ćeš igda ti
mog lica ugledati očima;
već besni tu pred pokornim drugarima!

(Ode)