Sofokle: Antigona

Treći čin - Druga pojava

Hor, Kreont, Antigona.

KREONT (Antigoni)
A ti ne nadugo već kratko reci mi.
da l' znade da ja to zabranih naredbom?

ANTIGONA
Da, znadoh. Kako ne bih? Svakom jasno bi.

KREONT
I ti se drznu zakon. taj da pogaziš?

ANTIGONA
Ta. valjda ne dade mi Div tu naredbu,
ni Pravda, sustanarka donjih bogova,
što ljudma ove postaviše zakone.
Ne smatrah tako jakom tvoju naredbu
da božje, nepisane, stalne zakone
preteći može; ti si ipak smrtan stvor.
Od danas nisu oni, ni od juče - ne,
no večno važe, niko ne zna otkad su.
Tek strahujući ma od čije obesti,
ja ne hteh za njih trpet kaznu od boga.
Ta znala sam da mreti moram, kako ne?
Pa da i ne naredi ti. No umrem li
pre vremena, to ko dobit samo uzimam.
Ko živi, kao ja, u mnogim jadima,
zar ne bi njemu smrt spasenje donela?
Pa i ja neću žalit ako dočekam
ovakav udes. Ali da sam podnela
da moje majke sin bez groba pstrune,
e, to bih žalila; al' za smrt ne marim.
Pa čini l' ti se da sam ludo radila,
pred ludim kanda trpim prekog ludosti.

HOROVOĐA
Od strasnog oca strasna odaje se ćud
u ćerke; ne zna od zla da se uklanja.

KREONT
No znaj mi, takva prkosna i tvrda ćud
da najpre klone; i najčvršće železo
što pretvrdim ga žarki oganj učini,
najčešće slomi se pa sitni, videćeš.
I znadem da se besni konji ukrote
malenim uzdama. Jer obest onome
ne dolikuje ko je sluga bližnjem svom
Već ta je onda znala da mi prkosi
kad oglašenu prestupi mi zapovest;
sad opet prkosi mi što se razmeće
tim delom, pa se posle njega podsmeva.
Ja, zbilja, ne bih bio muž, već ona bi,
ta drskost kad 'bi nekažnjena ostala!
Pa bila mi od sestre kći, i bliža još
od sviju što ih porodični čuva Div;
ni ona a ni sestra neće najgoroj
umaći sudbi! Jer i onu jednako
okrivljujem da s ovom smisli sahranu
I nju mi zovite! Ta ovčas videh je
gde besni po kući; poludela je već

(Straža bez pratnje Kreontove ode po Ismenu.)

A duša zna se rado napred odati
kad kogod grešno delo tajno zasnuje
Duboko mrzim kad se neko zatekne
u činu zlu, a hoće da ga iskiti.

ANTIGONA
Zar želiš više nego da me ubiješ?

KREONT
Ja ništa. Kad to imam, sve sam lostigo.

ANTIGONA
Šta čekaš, dakle? Ništa mi se ne sviña
od reči tvojih, nit se svide ikada;
a tako ni tebi ne godi moja reč.
Al' otkuda bih lepšu slavu postigla
no otud što sahranih brata rođenog?
Ta svi bi rekli da se njima mili to
kad jezika im ne bi zatvarao strah.
Al' s vlašću druga sreća ide pod ruku,
pa sme da dela i da zbori po volji.

KREONT
Ti jedina od Kadmovića vidiš to!

ANTIGONA
I ovi vide, ali ćute pred tobom.

KREONT
Ne stidiš se kad misliš od njih drukčije?

ANTIGONA
Sramota nije činit poštu bratu svom.

KREONT
A nije l' brat i onaj s njim što pogibe?

ANTIGONA
Po ocu i po majci brat je rođeni.

KREONT
Pa što mu onda milost čiviš bezbožnu?

ANTIGONA
To neće pali pokojnik potvrditi.

KREONT
Kad njega ko i grešnog onog poštuješ?

ANTIGONA
Brat brata ubi, ne rob gospodara svog!

KREONT
A zemlju haro nam, a onaj branio.

ANTIGONA
Had, ipak, za sve takve traži zakone.

KREONT
Al' ne da čestit jednak bude rđavu.

ANTIGONA
Ko zna da l' dole to za sveto smatraju?

KREONT
Al', dušman nikad, ni kad umre, nije drag.

ANTIGONA
Za ljubav, ne za mržnju, ja sam roñena!

KREONT
Kad moraš ljubit, ljubi dole obadva,
a ja dok živim, neće žena vladati!

(Dovode Ismenu.)

HOR
Al' eno Ismene pred vratima onde
za sestricom suze gde proliva, gle,
a oblak na obrvi lice joj krasno
nagrđuje i lepovidne obraze kvasi.