Sofokle: Antigona

Drugi čin - Prva pojava

Hor, Kreont.

KREONT
O ljudi, grad nam silnom trešnjom bogovi
uzljuljaše, pa opet stojna digoše.
Po glaenicima sa svih strana pozvah vas
da amo dođete, jer znam da Laju vlast i presto svagda poštovaše odano,
Pa potom - dok je Edip gradom upravlj'o,
A kad on pade, sinovima njegovim jednako verno pokoravaste se još.
Al' otkad oni dvojom smrću padoše
u jednom danu kad se sami skobiše
I svojom rukom krvcu grešno proliše,
svu, dakle, vlast i presto imam sada ja, po rodu jer sam pokojnima najbliži.
Al' ne može se znati srce, mišljenje i sud
Ma koga čoveka, dok prvo ne vidiš
Da vešto vlada i da zakon poznaje.
Ko celim gradom upravlja, a ne mari
Za pravi savet, već od straha nekoga
svoj jezik veže, zato gi sada mislim Ja
I odavno već da je rđa najgora.
Ni onoga što više voli srodnika
no otadžbinu, ne cenim ja nimalo.
Ta ja - nek znade Div što svagda vidi sve
zaćuto ne bih nikad kad bih video
Da beda ide zemlji mesto spasenja,
A nit bih dušmanina grada uzeo
za prijatelja, jer znam: grad je nama spas;
I dokle srećno jedrimo pod njegovim
podjedrima, mi prijatelje tečemo.
Tim zakonima ovaj grad ću dizati.
Istim se slaže što sam građanima sad
za Edipove sinove naredio.
Eteokla, što za naš grad se boraše
i pogibe, a kopljem prvi junak bi,
nek sahrane i svaku nek mu dadu čast najboljim mrtvima što dole pristaje;
A brata mu - o Poliniku zborim - sad
Što htede zavičaj i boštva rodbinska
Na povratku iz bekstva ognjem spaliti
I bratove se krvi htede napiti,
A građane odvesti kao robove,
Da niko ga - naredih gradu ovome -
Ni grobom ni naricanjem ne i očasti,
Već da bez groba - svakom oku nakazan
Od ptica i od lasa bude razderan!
To sudje moj, i nigda rđe kod mene
pred poštenima neće čast uživati.
Al' ko je odan ovom gradu, mrtva ga
i živa ja ću poštovati jednako.

HOROVOĐA
Ti smeš to činiti, Menekejeviću,
Sa dušmanom i s prijateljem države,
al' možeš svakim služiti se zakonom
za mrtve ko i za nas koji živimo.

KREONT
Čuvari mojih zapovesti bićete!

HOROVOĐA
Naredi neko mlađi neka bude to!

KREONT
Al' kod mrtvaca straža već se postavi.

HOROVOĐA
Pa šta nam, dakle, drugo još naređuješ?

KREONT
Da paziš na red, ako ne veruje ko.

HOROVOĐA
Ludaka nema takva da je smrti rad.

KREONT
I plata takva biće. Ali nadanje u
dobit ljude često u jad strovali.

(Dolazi stražar.)