Sofokle: Antigona

Drugi čin - Druga pojava

Hor, Kreont, Stražar.

STRAŽAR
O care, neću reći kako hiteći
doleteh ti od laka skoka zaduvan!
Ta mnoge misli putem ustavljahu me,
i često okretah se da se povratim,
jer slušah srce gde mi mnogo zboraše:
„Šta ideš, jadan, tamo gde te čeka sud?
Zar, bolan, opet stojiš? Ako Kreontu
ko drugi kaže to, zar nećeš stradati?"
Razmišljajući tako mučno odmicah,
i tako meni kratak odulji se put.
Odlučih najzad amo da se zaputim,
saopštiću ti, mada nemam reći šta.
Ja stigoh ti, jer tvrdo imam nadanje:
pretrpeću tek ono što je suđeno.

KREONT
A zašto li si dahom tako klonuo?

STRAŽAR
Pre svega hoću da ti kažem o sebi:
jer dela nit počinih niti krivca znam,
a nit je pravo zlo da kakvo prepatim.

KREONT
Baš smeraš protiv dela da se ogradiš.
No očito je, nešto novo javićeš.

STRAŽAR
Zbog strašna glasa moram baš da odlažem.

KREONT
Izreci već, pa idi onda slobodno!

STRAŽAR
Pa kazaću. Baš sada neko pogrebe
mrtvaca; suvim prahom posu telo mu
i, kako treba, sveti obred izvrši.

KREONT
Šta govoriš? Ta ko se, ipak, usudi?

STRAŽAR

Ja ne znam. Niti sekira tu udari
nit kuka pade, zemlja tvrda, suha sva,
neispucana, neutrta kolima,
izvršiocu traga nema nikakva.
A prvi kad nas dnevni stražar izvesti
o tome, svima beše čudo jezivo.
On iščeznu, doduše - grob ga ne pokri,
al' ozgo tanak beše. prah, da mine greh.
Tu nit se kakvoj zveri nalazio trag,
ni psetu kakvu što bi došlo glodati.
Među nama se grdne psovke orile,
sve stražar panjko stražara, i gotov boj
na kraju - nikog ne bi da nas rastavi.
Jer svaki od nas beše za to delo kriv,
al' niko jasno, ne znam beše izgovor.
A hteli smo i maziju izvlačiti,
kroz oganj prolaziti, bogom kleti se
da delo nije naše, i da ne znamo
ko smisli ili učini ga. Napokon,
kad ništa više traženjem ne otkrismo,
reč jednog ču se, a mi glavom k zemlji svi
od straha: ne znasmo ni šta da reknemo
ni šta da radimo da dobro ispadne.
To beše reč: o delu tebe moramo
izvestiti, a ne treba ga tajiti.
To pobedi, pa mene zlosrećnika žreb
izbere da se toga erećnog posla prihvatim.
Ja stigoh nerad, a znam: ni ti nisi rad,
jer glasnik zlih glasova nikom nije drag.

HOROVOĐA
Odavno, gospodaru, domišljam se ja:
od božje možda ruke to se dogodi.

KREONT
Umukni, dok me govor tvoj ne rasrdi!
U jedan mah da lud i star ne osvaneš!
Jer tvoja reč je nesnosna kad govoriš
za mrca onog da se brinu bogovi.
Ko dobrotvora zar ga ceniše pa sad
zakopaše, a dođe da im hramove
sa stupovima spali, dare zavetne,
i zavičaj, i zakone, da uništi?
Il' vidiš da bog čini poštu zlotvoru?
To ne! No neki građani već odavno
ne podnose me, protiv mene gunñaju,
i tajno glavom tresu, vrat ne saviše
pod jaram poslušan, da meni ugode.
I dobro znam da ovi baš čuvare te
potplatiše, zločinstvo to da počine.
Za ljude još ne nasta takva uredba
da nosi zlo k'o novac. Taj i gradove
razorava, on ljude toni iz kuća,
on plemenita ljudska srca zavodi,
i uči da na ružna dela pristaju,
on pokaza im način svakog varanja
i svakog delanja obesvećivanje.
A one što za novac to uradiše
njih kadatada kazna za to stići će.

(Stražaru.)

No ako Divu ja još čast iskazujem,
to dobro znaj mi, evo ti se zaklinjem:
ne uvrebate l' krivca za tu sahranu
i na oči ga meni ne dozedete,
e neće dostati mi vaša gola smrt,
no visićete živi dok zločinstvo to
ne odate, da znate gde se bere ćar,
pa posle da ga grabite i shvatite
da ne treba dobitak svugde želeti.
Ta videćeš: zbog sramna ćara mnogi već
postradaše, a sreći se ne doviše.

STRAŽAR
Govorit smem li? Il' da okrenem pa grem?

KREONT
Zar ne znaš da mi i sad mrsko govoriš?

STRAŽAR
Je l' uho ili dušu reč uvredila?

KREONT
Šta kitiš tu? Šta tražiš mesto bola mog?

STRAŽAR
Zločinac dušu, a ja uho vreñam ti.

KREONT
O, gle ti toga! Baš si pravo ćaskalo!

STRAŽAR
Al' dela onog nigde ne izvrših ja!

KREONT
I to, i još za novac dušu prodade!

STRAŽAR
Kuku! Lele!
Ao jada, kad ko sudi pravo ne sudi!

KREONT
Sad sudom šali se, no ako krivce mi
ne prokažete, onda ćete priznati da
samo bedu stvara dobit rđava!

(Odlazi.)

STRAŽAR
Da mogu samo naći ta! No našli ga il'
ne našli, jer sreća sudi kod toga,
tek mene ovde nećeš više videti!
sada, kad se spasoh mimo svaki nad sud,
ja mnogu hvalu bogu dugujem.

(Ode.)