Sofokle: Antigona

Treći čin - Treća pojava

Hor. Kreont, Antigona, Ismena.

KREONT
Ti što se po kući ko guja šunjala
i meni tajom pila krv, a nisam znao
dve pobune da hranim protiv prestola,
de, reci: da li priznaješ da i ti bi
kod groba, il' se zaklinješ da ne znaš za nj?

ISMENA
Učinih delo, ako ona priznaje;
i ja sam učesnik, i nosim krivicu.

ANTIGONA
Al' pravda taj ne dopušta ti sporazum,
nit htede ti, nit s tobom ja učinih to.

ISMENA
Ne ustežem se da u tvojoj nesreći
po burnom moru jedrim s tobom zajedno.

ANTIGONA
Zna Had i oni dole čiji čin je grob;
ja druge ne volim što ljubi rečima.

ISMENA
Ne, nemoj, sejo, da mi sad zabranjuješ
da s tobom umrem i da mrtvog posvetim!

ANTIGONA
Ti ne smeš sa mnom umreti; ne prisvajaj
što nisi takla! Dovoljna je moja smrt.

ISMENA
A što da živim bez tebe kad ostanem?

ANTIGONA
Kreonta pitaj! Ti se staraš za njega.

ISMENA
A što me vređaš? Ništa ti ne koristi.

ANTIGONA
Da, smejem ti se; al' i patim za to ja.

ISMENA
Pa ima 'l' načina da pomognem ti još?

ANTIGONA
Ti sebe spasi! Bekstvu tvom ne zavidim!

ISMENA
O jadne mene! Udes tvoj da izgubim?

ANTIGONA
Ti život sebi htede, a ja sebi smrt!

ISMENA
Al', svoje nisam razloge prećutala.

ANTIGONA
Ti jednima, a ja ugodih drugima.

ISMENA
Pa jednaka je' sada naša krivica.

ANTIGONA
Ne boj se! Ti si živa! Moja duša već
preselila se davno, služi mrtvima.

KREONT
Te devojke su, mislim, baš poludele:
sad ova, ona otkako se rodila.

ISMENA
U takvim nesrećama, care, nikada
ni žilav duh ne ostaje, no nestaje.

KREONT
U tebe, da, sa zlima zlo kad odabra.

ISMENA
Zar bez nje ja da sama život provodim?

KREONT
Ne spominji mi ove! Više nemanje!

ISMENA
Svom sinu zar ćeš verenicu smaknuti?

KREONT
Za oranje i drugih njiva naći će.

ISMENA
Al' nema ljubavi ko njihova što bi!

KREONT
Ja ne volim da sin mi ženu ima zlu.

ISMENA
Što otac tebe ruži, dragi Hemone!

KRBONT
Baš suviše me ljutiš i ti i tvoj brak!

ISMENA
Razdvojićeš je zar od sina svojega?

KREONT
Ta Had će sprečit bračnu vezu njihovu.

ISMENA
Pa njoj je, kako vidim, određena smrt!

KREONT
To i ja vidim. (Slugama) Ne časite, sluge, sad,
već u kuću ih vodite! Zatvorite
to ženskinje, a ne da šeće slobodno!
I naletice beže kad već uvide
životu njihovu da smrt se primiče.

(Antigonu i Ismenu odvedu.)