Pozovi Me U Smrt (FWC)

5. Susret

Tjedan dana kasnije

Situacija se nakon tjedan dana napokon smirila, no znala sam da Aiden nije zaboravio i stoga me nastavljao provocirati. Pravila bih se da ga ne čujem, ali nisam ga krivila. I ja bih se isto ponašala da se takvo što njemu dogodilo. Nisam dopustila sebi da me obuzme ljutnja, to mi sad nije trebalo pogotovo kad je situacija između Noela i mene bolja. Međutim, to nije značilo da smo i Aiden i ja postali prijatelji. Ovaj naš odnos nije se mogao riječima objasniti.

Dok je moj omiljeni profesor, McDonovan, držao još jedno od svojih dosadnih predavanja zamišljala sam gorak, ali u ovom trenu tako sladak, okus kave kako mi se slijeva grlom. Pospanost je gadna stvar, ali nervoza je još gora. Aiden je sjedi sa mnom, što me ne iznenađuje jer čini sve da me izludi, i priča sam sa sobom. Preokrenula sam očima. Znala sam da profesor gleda prema zadnjoj klupi, nama, i da jedva čeka trenutak kad će me opomenuti.

„Hoćeš li prestati sa svojim monologom? McDonovan umire od želje da mi pošalje opomenu na vrata." Opomenula sam ga iako znam da ga nije nimalo briga. Nacerio se. Uživao je u ovome.

„Nisam znao da ga voliš unatoč vašim razmiricama." Namrštim se. Hvala nebesima da ne slušamo sve predmete zajedno.

„Daj, šuti." Nisam se mogla odmaknuti još dalje od njega jer je zauzeo više od polovice stola. Frknem.

„Što je reći da se ne skrivaš po šumi i čekaš nekog da te spasi, ha?" Opet on.

„Kao prvo, već sam ti to objasnila. I kao drugo, ne tražim nekog da me spasi." Pokušavala sam ostati što smirenija, no s njim je to nemoguća misija. Ne smijem mu priuštiti to zadovoljstvo.

„Drugi put smisli uvjerljiviju laž, Čudna." Nacerio se. Duboko udahnem, znajući da će nastaviti..

„Je l'' sve u redu, zadnja klupo? Ako vam se ne sluša, vrata su tu." Naravno da nije moglo proći bez McDonovana. Sekundu kasnije moj je mobitel zavibrirao.

'Pušteni smo ranije. Čekam te u dvorištu. Znam da ti očajnički treba ta kava. '

„Sve u redu, profesore." Promrmljam više za sebe nego da me on čuje.

„Meni ne izgleda tako, Crvena. Opet lažeš." Šapne mi na uho. Malo mi je falilo da ga šutnem.

„Znaš, ne znam kako te Noel trpi. Jesi li uvijek tako naporan ili ti se samo ja toliko sviđam?" Podignem obrvu. Aiden složi facu i tek sad mogu vidjeti koliko bi mu modrica lijepo stajala. Savršeno.

„Ne laskaj si, draga." Nasmijem se.

„O, gle, ne želim se umisliti, ali zašto onda toliko vremena gubiš zbog mene? Moraš onda imati dobar razlog."

„Jer sam vidio koliko te je lako izbaciti iz takta. I zato što je uvijek zabavno." Namigne i podsmjehne se. To je bila istina, ali i uzvratiti mu bilo je jednako zanimljivo.

„Hvala na dugom i iscrpnom objašnjenju, no i dalje mislim da sam u pravu." Nakon toga sam prestala obraćati pažnju na njega. Zvono se činilo miljama daleko iako je sat pokazivao kako su ostale samo dvije minute. Aiden je imao pravo, provociranje stvarno ubije vrijeme i dosadu. Pokupila sam svoju bilježnicu sa stola i pažljivo ju spremila u torbu. Krajičkom oka primijetila sam Aidenov pogled na sebi. Nasmijem se.

Profesor je nastavio sa svojim govorom, misleći da je zanimljiv još nekome osim štreberici Ashley. Tako me je živcirala. Na svako profesorovo pitanje, pa čak i na ono retoričko, morala je odgovoriti.

Konačno je zazvonilo i cijeli razred se gotovo sinkronizirano ustao i krenuo prema vratima.

„Hej, nije gotovo dok ja ne kažem tako." McDonovan se pobunio iako je već većina bila na hodniku, ne obazirući se na njega. Nekad mi ga je stvarno bilo žao.