What Makes You Beautiful [N.H] {Zavrsena}

Part 25

Niall's P.O.V

Budim se u sred noci, ne mogu da spavam od gospodina koji je odlucio da mi siluje usi ako mastavi da jebe... Iskreno, dosta mi ga je vise. Ustao sam, izvadio papir i olovku i napisao.

"Harolde Edward Styles. Ako iz ovih stopa ne prekines da mi silujes usi u nameri pravljenja dece, zivota mi ucicu ti u sobu a to se nece lepo zavrsiti.

    Niall"

Otisao sam i ovo nekako provukao izmedju poda i vrata dovoljno da im papir ode u sobu.

Kada sam se vratio u krevet Medi je bila budna.

"Sta je bilo Niall?" pitala me je trljajuci oci.

"Harry!" culi smo dovoljno glasan uzvik. Ja, vec peti put...

"To je. Sad su ga najebali, oboje. Lepo sam ih upozorio." rekao sam besno kretajuci se belim hodnikom na kojim je zidovima bila po neka slika.

"Niall smiri se. Sredicu to sutra. Vrati se, spavaj. Treba ti sna." rekla je stavljajuci mi ruke na prsa gledajuci me pravo u oci. Lagano sam je uhvatio jednom rukom za struk dok sam je drugom rukom uhvatio za lice palcem milujuci njen obraz. Prislonio sam moje usne na njene i iz laganog prelazio u sve grublji poljubac. Krenuo sam lagano u nazad sve dok nas nisam doveo do nase sobe. Nogom sam gurnuo vrata i gurnuo je na krevet. Lagano sam ostavljao male poljupce po njenom vratu. Ali sam se na brzinu vratio u realnost shvativsi kuda ovo vodi tako da sam se odvojio od nje i lagano se pocesao po vratu dizuci jednu obrvu u znak moje nesigurnosti. Znao sam da ovo ne mozemo uraditi. Pogotovo ne sad kada joj je majka u kuci... Mislim mogao bih ali ipak...  Ne. Nisam ja za to.

"Znam... Zeznuto je." rekla je gledajuci kroz prozor u zvezdano nebo.

"Izvini... Ali zaista ne bi mogli sada..." lagano sam joj prisao sa ledja hvatajuci se za okno od prozora naslanjajuci se telom na nju dok sam joj glavu stavio na rame.

"U redu je."

"Vidi." rekao sam pokazujuci na pahulju koja je bila na prozoru i ubrzo nestala.

"Sneg." prosaptala je a ja sam se nasmejao i poljubio je u obraz.

"Niall." rekla je sklanjajuci se iz mog 'zagrljaja' i sela je na krevet.

"Reci malena." nezno sam je uhvatio za ruke cucnuvsi ispred nje.

"Da li ce nasa ljubav trajati vecno?" iznenadila me je pitanjem, trebalo mi je par trenutaka da bih razmislio i dao joj odgovor.

"Ljubav je kao cvet, moras je negovati da bi procvetala, a iz svakog pupoljka nastane lepi cvet. Ali u suprotnom, ako ne obracas paznju na voljenu osobu, ljubav izmedju te dve osobe ce uvenuti, bas kao i cvet." rekao sam joj tiho i lagano, kao kad detetu pricate pricu. Tako nekako. Iskren da budem, sam sebe sam iznenadio ovim odgovorom. Jos par trenutaka me je gledala i onda odlucila postaviti jos komplikovanije pitanje.

"A sta ako jedan cvet povredi drugog i ode?" opet sam razmislio, ovaj put duze.

"Jednostavno, cvet ce ostati takav kakav jeste, ali ce duboko u sebi vec krenuti da vene... I ako zna da taj drugi cvet oseca isto to. On ce nastaviti dalje, ali uzveliku patnju." rekao sam joj prisecajuci se sebe kada je ona otisla.