Na svim satovima smo ja i David sjedili zajedno, a onda se on ustao u razredu i rekao ovo: "Dakle, pretpostavljam da neznate novost. Ta novost je da smo ja i ovdje prisutna cura Barbara sada zajedno. Volim ju više od ičega i nikada je nebih htio izgubiti, naravno vidim da se ovdje svi slažemo i da samo si dobri zato se nadam da neće biti nikakvih problema zbog toga sto sam ja s njom. Hvala!"
Svi su ga gledali kao da su vidjeli duha, a nakon par sekundi su počeli pljeskati jer su znali da će nešto biti između nas. Nije se mogao suzdržati i poljubio me. Profesorica je zaplakala, jer to još nikada nije doživjela da joj se učenici ljube pred nosom i pred tim još da je on izveo jedan predivan govor.
I napokon je zvonilo, za Davida je zapeo neki lik ramenom i tu nastala svađa, lik se zvao Josip:
David: Daj malo pazi kuda hodaš, što misliš da je ona bila na mom mjestu!?
Josip: Misliš da me briga.
David: Pa trebalo bi biti.
Rekao je to prijetećim glasom. Josip ga je krenuo udariti, ali David se izmakao i mene gurnuo u stranu. Udario je Josipa toliko da mu je odvalio vilicu.
David: Jel ti sada dosta.
Josip: Dobro, dobro oprosti...
David me povukao za ruku sav bijesan i odveo u WC. NAslonio me na zid, i približio mi se. Srce mi je počelo lupati mislila sam da će iskoćiti. Počeli smo se strastveno ljubiti, a onda je on prešao na moj vratu. Ispuštala sam tihi jecaje, zaključao je vrata i počeo se skidati, a kasnije i mene. Odgurnula sam ga od sebe i viknula:
Ja: Davide ne, smiri se, nesmijemo.
David: Zar se bojiš? Obećavam bit ću nježan.
Ja: Ne nije to nego, što ako netko naiđe pa u školi smo pobogu... Saberi se malo! (podignula sam glas)
David: Imaš pravo, ali...
Ja: Nema ali!
Zgrabila sam svoju jaknu i torbu i otrčala van.
David POV.
Što joj je zašto se tako ponaša, ali ima pravo ja sam ovdje kriv, nisam to smjeo napraviti. Htio sam sve najbolje, ali sad nije važno što sam htio, moram za njom.
Ja POV.
O BOže što je ovo bilo, toliko mi je godilo. Kako sam glupa mogla sam mu dopustiti neka radi što hoće od mene. Da bar nisam to napravila... ( suza mi je kliznula niz lice).
Osjećam nečiju ruku na svom ramenu, okrećem se, to je on vratio se i ako sam vikala na njega i bila bezobrazna. Dobar je on ima on dobre živce čim me trpi.
David: Hej
Ja: Hej
David: Oprosti zbog onog što sam učinio, nisam smio, bio sam ljut nisam zano šta radim.
Ja: Ma oprošteno, ali sad te molim trebam biti sama na nekoliko trenutaka.
Idem kući vidimo se sutra...
EVO GA. NADAM SE DA VAM SE SVIĐA, AKO VAM SE SVIĐA OSTAVITE VOTE ILI KOMENTAR.
ZNAM DA NIJE BAŠ NEŠTO, ALI BIT ĆE BOLJE KASNIJE, OVO JE SAMO POČETAK.
PUSAAA!!!!!!
