[Nakon što se Filip probudio iz kome nakon 4 mjeseca Barbara se toliko razveselila da sreći nije bilo kraja. Bila je toliko sretna da je zaboravila na Davida i na onu većer kada ju je pokušao silovati. Te se većeri jako prepala, ali da zaboravima malo na tu večer. Više nije ni potrebno misliti na nju. Da vidimo što se dogodilo kasnije.]
Barbara P.O.V
Koliko sam samo sretna što se probudio iz kome. Mislila sam da ću ga zauvijek izgubiti i da umrijeti bez njega. Volim ga najviše na svijetu, David više nije dio ove priče, zaboravila sam na njega. Njegovi su se naljutili na mene, čula sam da si je našao novu curu, nek mu je sa srećom. Nadam se da će ga voljeti onoliko koliko sam i ja njega voljela. Filip me je čekao u bolnici da dođem po njega, jer nije mogao nositi sve stvari. Mislim stvari, to su ustvari bili svi oni buketi cvijeća i naše slike koje sam mu donosila svaki dan dok je bio u komi. Napokon sam došla u bolnicu i vidjela njegov prelijepi osmijeh i oči koje su iskrile od sreće.
Ja: Ej ljubavi. -poljubili smo se.
Filip: Hej. Jedva čekam da dođemo kući, toliko mi fali ta kuća.
Ja: I meni fali taj tvoj predivan osmijeh u toj kući.
Filip: Koliko te samo volim, nemogu ti to opisati. Toliko mi je falila ta mala curica i njena plava mirišljava kosa, njena predivna dva plava oka, njene usne...
Ja: I ti si meni falio neopisivo, kao kisik, dok te nije bilo sve je bilo tužno i tiho, moje srce je pucalo na pola, a sada kuca svom snagom kad te vidi.
Filip P.O.V
Toliko mi je falila, mislio sam da će me zaboraviti u ta 4 mjeseca. Mislio sam da će se vratiti Davidu, da će me zauvijek izbrisati iz svojih sjećanja, a ona je meni sva 4 mjeseca dolazila i donosila mi darove. Gledao sam naše slike, našla je i one slike još iz prve veze, nemogu vjerovati da ih još uvijek čuva. Neželim ni pomišljati kako bi bila tužna kada bih ja umro, njene su me riječi probudile i njene suze koje je svaki dan ispuštala zbog mene. Došli smo kući, kada sam ušao u kuću sve je bilo ukrašeno balonima i mašnama, svi su bili tu, moja sestra, mama, tata, sestrična, mali brat..
Svi: Iznenađenjeeeee!!!!
Ja: O Bože, zašto mi ovo radite, toliko sam sretan što vas vidim. Toliko ste mi falili.
Njegova mama: O moj sine, jesi mi dobro, smršavio si. Koliko te dugo samo nisam vidjela. Samo da ti kažem našao si predivnu curu, hoću da mi je dovedeš kao snahu.
Ja: Eh upravo sam te tu čekao. -okrenuo sam se prema Barbari.
Ja: Barbara, želim te nešto pitati, nešto jako važno. Bit ću nevjerovatno sretan ako pristaneš.
Barbara: Reci, slušam te.
Ja: Hoćeš li se udati za mene? Hoćeš li biti samo moja do kraja života?
Barbara: Da, hoću bit ću samo tvoja do kraja života.
„Volim te. Zbog tebe sam ona koja jesam. Ti si svaki razlog, svaka nada i svaki san koji sam ikad imala. I bez obzira na to što će se dogoditi u budućnosti, svaki dan proveden s tobom za mene je najbolji dan u životu. Zauvijek ću biti tvoja."
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------
EVO NOVI DIO JE GOTOV. NADAM SE DA VAM SE SVIĐA. SAD ZBILJA LJUDI PONESTAJE MI INSPIRACIJE, JOŠ MALO I BIT ĆE KRAJ OVOJ PRIČI. DO 20 POGLAVLJA PIŠEM I KASNIJE PRELAZIM NA NOVU PRIČU, ALI DAJTE MI MALO POMOZITE NA KRAJU, ŽELIM DA VI SLOŽITE OVU PRIČU. PIŠITE U KOMENTAR I JA ĆU OD VAŠIH PRJEDLOGA SLOŽITI PRIČU. PUSAAAAA!!
