Evo ga napokon smo stigli, ispred kuće je stajao David. Ušla sam u kuću bez da sam pogledala u njega, a on je krenuo zamnom. Uhvatio me za ruku. Ja sam samo otrgnula svoju iz njegove. Rekao je:
David: Oprosti mi molim te, ja tebe volim više od ikoga i ičega, samo mi dopusti da ti objasnim. Govorili su mi da si stalno s nekim dečkom i da se s njim družiš više od ikoga. Pomislio sam da me više ne voliš.
Ja: Misliš s Petrom, pa nas dvoje smo najbolji prijatelji, Petar je pokušao samo jednom samnom i nije nam išlo i zakleli smo se da će mo zauvijek biti prijatelji. Ako si mislio da ću te prevariti zašto me jednostavno nisi ostavio, u svakom slučaju bi mi bilo lakše nego da saznam da me varaš s tom droljom.
David: Sad znam da sam pogriješio zato te molim, oprosti mi molim te!!!
Ništa nisam rekla, samo sam se okrenula i otišla u svoju sobu, bacila sve stvari, legla na krevet i zaplakala.
David P.O.V
Zašto Bože, zašto mi nedaš malo mozga u tu moju glupu glavu, zašto joj to radim. Ja ju još uvijek volim, ali kako da joj dokažem, da se bacim pod auto. Evo je silazi, plakala je:
Barbara: Znaš šta, odlučila sam... Odlučila sam da idem sa Anom u Francusku i da ću tamo biti dok se ovo ne riješi i dok shvatiš da je sa nama gotovo.
Ja: Ali daj nemoj, ja ću radije otići i više se ne vraćati nego da ti odeš. Gdje ćeš ići u školu?
Barbara: Ne ja idem bolje je za oboje, nadam se da ćeš naći neku koju nećeš iznevjeriti i prevariti kao i mene. Školu ću zavšiti tamo u Francuskoj. I nadam se da kad se vratim nećeš više dolaziti pred moju kuću i moliti za oprost jer ga nećeš dobiti, bar ne iz mojih usta.
Ja P.O.V
Gledala sam ga ravno u oči, vidjela sam kako mu je jedna suza kliznula niz lice. Nisam jednostavno htijela da ovako završi, mama mi je govorila uvijek dok je bila živa: "Nevjeruj svakome, nikad neznaš kakav je u duši, tijelo mu može biti isklesano kao da su ga anđeli klesali, ali ne vjeruj dok mu ne upoznaš dušu." Zašto je nisam slušala, uvijek sam mislila da sam ja u pravu, ali ipak nisam.
Ana: Hajde Barbara, idemo zakasnit će mo na avion. Jesi spremila stvari?
Ja: Jesam, idem samo po njih u sobu.
David: Idem ja po njih.
Ja: Neideš ti nikuda!
Ana: Hajde požuri se!! Imamo još pola sata!
Brat: Pazi na sebe, nedaj se, ako nešto trebaš samo zovi odmah dolazim.
Ja: Pazit ću, dobro, sad idem javit ću ti se kad stignemo!
Kad smo otišli David je još bio kod mog brata i plakao. Bilo mu je žao, tko mu je kriv, da to nije napravio možda bi mu i oprostila, ali ovako sigurno neću.
EVO NOVI DIO JE GOTOV, NADAM SE DA VAM SE SVIĐA. AKO NE BUDE BAR JEDAN VOTE PRESTAT ĆU PISATI, MOLIM VAS ZATO OSTAVITE VOTE!
