•OSIJA• prvi deo -ZAVRSENA

3. Prvi susret sa plavim ocima

Iz nesvesti me budi jak samar. Levi obraz mi bruji i pece od siline udarca.

Otvaram oci iste sekunde i ispred mene vidim dva muskarca u crnom.
Obojica me gledaju sa osmehom na licu.
Napravim zbunjen izraz lica i nastavim da ih gledam.

"To je ta Valentino."  rece covek u crnom zbog kog sam i zavrsila ovde.

"Vidim,nisam slep." Odgovori mu muskarac koji se ocigledno zove Valentino.

Odmah sam primetila njegove jako plave oci. Vise je izgledalo kao da ima safire izmedju kapaka.

 Svetlo u ovoj prostoriji je bilo priguseno i vrlo slabo ali njegove oci kao da su sjajile u polumraku.

Valentino mi je prisao i cucnuo na metar od mene.
Tada sam shvatila da sedim na stolici za koju sam vezana.

"Zdravo Osija." Rece sa osmehom.

Ko je kog vraga ovaj covek i zasto zna moje ime?
I zasto je djavolski lep...

"Zahtevam da me smesta odvezete." Rekoh mu drsko.

Odmah je pogledao u coveka u crnom,te je ovaj odmah dosao iza mene i odvezao me u par poteza.

"Eto,nisi vezana. A sad hocu da znam zasto si prijavila Uliesies-a?" Pitao me je vrlo grubim glasom koji mu se tako dobro slagao uz lice.

Jake crte lica su mu samo jos vise isticale oci od kojih sam se sledila cim sam ih ugledala.

"Nisam ja nikoga prijavila i ne znam o cemu pricate." Odgovorila sam praveci se da ne znam o cemu se radi. A znala sam odlicno.
Zapravo,i nisam nikoga prijavila. Samo sam prijavila ono sto sam nasla u torbici. Policija je sama dosla do tog biznismena Uliesiesa.

Na moje reci,Valentino je naglo ustao i udario mi samar koji cu pamtiti do kraja zivota.

Drugi samar,na levi obraz,u roku od dva minuta... Obraz mi je samo jos vise vibrirao.

"Nisi smela da se petljas sa mnom Osija Swan. Nemas pojma u kakvu si nevolju upala." Rece ostro i prekorno.

Stajao je ispred mene ,sa prekrstenim rukama na grudima i gledao me nasilnicki.

VALENTINO P.O.V

Kada ju je Paolo uneo i postavio na stolicu,shvatio sam zasto ceo grad prica o njenoj lepoti.

Na izgled nezno lice,nezna i mekana koza,prelepo lice i savrseno malo i krhko telo.

Kada ju je Paolov samar probudio iz nesvesti, i kada sam video njen uplasen pogled,bilo mi je zao tog malenog bica.

Ali kada je progovorila,osetio sam nadmenost i samopostovanje u njenom glasu. Ko bi pobogu bio toliko uzdignut i ponosan u ovakvom trenutku?

Kada sam je udario,zaboleo me je dlan. Mogu misliti kako je njenom licu.

Ali sama je gurala nos tamo gde nije trebalo. Srecom pa imam veze u policiji tako da sam je bez problema pronasao.
Smiricu ja ovu malu buntovnicu.

"Zasto si odnela kokain u policiju?" Upitah je gledajuci je strogo.

Ona se nasmesi na moje reci. Kao da sam rekao nesto suludo i glupo.

"A sta sam trebala da uradim?" Upita me povisenim tonom.
Ova mala bas ima muda.

Ponovo sam cucnuo ispred nje i nagnuo glavu na desnu stranu i tako je posmatrao par sekundi.

"Trebala si da bacis to negde a ne da otrcis u policiju. Ako me Uliesies oda i prizna da sam mu ja sef,odoh i ja u zatvor na robiju. A to bi za tebe znacilo SMRT." posebno sam naglasio poslednju rec kako bi ono sto sam rekao uslo u njen mali mozak.