•OSIJA• prvi deo -ZAVRSENA

7. Dugujem ti zivot

Proslo je par dana od kad je Valentino upucan. U bolnici su utvrdili da je metak okrznuo desni bubreg. Dva dana je bio prikljucen na aparate a zatim se naglo oporavio.
 Danas dolazi kuci i svi su uzbudjeni oko toga,kao da nisu do sada svaki dan proveli u bolnici kod njega.

Edita je jurila od kuhinje do trpezarije,i zadavala nove naredbe batleru i kuvarici. Nesto joj je falilo na stolu, pa su spremali sta im je palo na pamet samo da joj udovolje.

Sebastian je bio u svojoj sobi vec dva sata. Rekao je "idem samo da se presvucem".
Kao neka zena... zapravo me podseca na moju tetku.

Dok je Paolo bio u dnevnom boravku i gledao tv uz casu belog vina.
Zapravo,tu jednu casu je pio od jutra.

"Osija,taj preliv gurni malo desno kod ruske salate molim te." Zamoli me Edita.

Klimnula sam glavom i uradila kako je rekla.

"E sada je konacno sve savrseno." Rece Edita zadovoljno.

Debeli batler je usao u trpezariju i prvo pogledao u Editu pa u mene.
"Gospodin je stigao." Rece otmeno.

Obe smo izletele iz trpezarije i uletele pravo u dnevni boravak.

Valentino je vec sedeo pored Paola i Sebastiana.
Edita je odmah potrcala da zagrli svog brata. Taj zagrljaj je izgledao toliko smesno da smo se svi nasmejali.

Kada ga je pustila,Paolo je napravio mesto izmedju njih dvojice te je Edita sela pored svog brata.
Ja sam se odmah smestila u fotelju.

Kada je Valentino primetio da sam sela bez pozdrava,ustao je vrlo polako i prisao mi.

"Ustani" naredi mi sa ozbiljnim izrazom lica.

Na njegove reci sam odmah ustala iz fotelje i nasla se na pola metra od njega.

Tada se nasmejao i zagrlio me vrlo polako.
"Hvala ti sto si me spasila. Dugujem ti zivot." Promrmlja tiho.

Svoje ruke sam polako stavila oko njegovog struka i kao mu uzvratila zagrljaj.

"Mislim da bi trebao da odes u krevet i odmoris se." Progovorila sam.

Na moje reci je samo klimnuo glavom.

VALENTINO P.O.V

Vec dva sata lezim u krevetu nepomicno.
Edita mi je donela rucak u krevet i sedela pored mene sve vreme.
Ne mogu da opisem koliko volim to malo crnokoso stvorenje. Ona mi je sve u zivotu.

"Osija je zaista zasluzna sto si ziv i dalje. Mislim da bi iskrvario da ti ona nije izvadila metak i zaustavila krvarenje." Promrmljala je dok je duvala u solju punu vrele kafe.

Ta mala Swan je zaista dobra osoba. Zatvorio sam je ovde,a ona mi je spasila zivot.
Moram da joj se oduzim.

"Znam. Paolo mi je ispricao sve dok sam lezao u bolnici." Odgovorio sam joj.

"Mislim da je i Paolo prihvatio Osiju. Od trenutka kada te je spasila,on prica o njoj kao o svetici i sasvim normalno razgovara sa njom." Zakljucila je Edita.

Drago mi je sto je Paolo spustio loptu i prestao da gleda na Osiju kao na neki predmet koji drzim u ovoj kuci.

OSIJA P.O.V

Ponovo su prolazili sati,dani...
Valentino nije izlazio iz svoje sobe. A Edita je dosta vremena provodila sa njim. Naravno,nije zapostavila setnje sa mnom.
Paolo i Sebastian su takodje obilazili Valentina. Cini mi se da samo ja nisam otisla da proverim kako je.

Pokucala sam na vrata Valentinove sobe.
Zatim sam cula njegov grub glas koji mi je rekao da udjem.

Kada sam prisla krevetu, Valentino je imao mali osmeh na licu.

"Ko se to setio da vidi kako sam?" Ne znam da li je ovo bilo pitanje ili sta vec.

Sela sam na ivicu kreveta,pored njega.