•OSIJA• prvi deo -ZAVRSENA

19. ...nemoj,poslusaj me

OSIJA P.O.V

Otvaram otekle kapke. Shvatam gde sam. Konacno sam na sigurnom.
Konacno sam sklonjena sa onog mesta, iz one kuce i od onog coveka.

"Osija?"

Okrenula sam glavu na levo i videla mog Valentina. Sedeo je na stolici pored kreveta i gledao me ocima punim suza.
Je l on to... je l on to plakao?

"Valentino on je..."

"Znam" prekinuo me je. "Znam da te je oteo."

Oteo. Da me je samo oteo i ostavio u onoj kuci sve bi bilo lako. Da me je samo oteo. Da me nije vencao i da me nije silovao.

"Uradio je jos nesto.." dodala sam.

U tom momentu sam shvatila da ponovo mogu da pricam. Cak sam pomerila i ruke.

Osecala sam se kao da sam bila u ratu. Ali mogla sam da funkcionisem.

"Reci mi , sta je to uradio? Polomicu mu svaku koscicu u telu kad ga nadjem." Rekao je besno.

"Kad ga nadjes?" Zbunjeno sam pitala.
Kako kad ga nadje? Valentino je dosao u onu kucu. Dosao je po mene. Nikolaj je bio u toj kuci. Kako kad ga nadje?

"Nestao je. Moji ljudi su opkolili kucu ali otisao je pre nego sto smo mi stigli. Pretrazili smo sve ali nestao je."
Rekao je gledajuci u svoje ruke. Izgledao je porazeno.

"Drogirao me je. Zatim je doveo maticara koji nas je vencao. A onda me je.... onda je...." nisam znala kako to da mu saopstim. "Silovao me je."

Na moju prvu rec je vratio svoj pogled na moje oci. Postepeno je sve vise crveneo.

Videla sam da je besan. Videla sam da kipi i da ce uskoro puci. Ali morala sam. Morao je da zna.

Trgnuo se i ustao sa stolice. Na sekundu sam mislila da je izbrojao do 10 i smirio se.

Onda je bas u tom momentu sutnuo sto tako jako da je polomio nogar a ostatak je odleteo preko sobe.

"NIJE TO SMEO DA URADI!!! JEBENO NIJE SMEO!" Vikao je kao pomahnitao. Vena na vratu mu je dosla do izrazaja. Vilica mu se stegla i svi misici na telu su mu postali napeti.
On ludi od besa.

"Ali dobro sam Valentino. Dobro mi je sada."
 Slagala sam. Nije mi dobro. Lose mi je.

Osecam ga na sebi i u sebi. Osecam ga svuda. Nosim njegovo prezime. Zovem se Osija Holi. Kako da se osecam dobro?

Ali Valentino to nije morao da zna.
Bolje je da misli da sam sada dobro.

"UNISTICU TOG GADA! LICE CE MU IZGLEDATI KAO KAŠA! SAMLECU GA U MASINI I ZAZALICE STO SE RODIO!"
Nakon ovih reci je izleteo iz sobe.

Videla sam da nije mogao da kontrolise bes. Sklonio se kako ne bi jos nesto polomio i kako ja ne bih gledala njega ovakvog.

Ubrzo sam zaspala. Bila sam previse umorna.

Imam utisak da sam spavala oko sat vremena. Ispravila sam se malo i namestila se u polu sedeci polozaj. Sve me je bolelo.

U sobu je usla Edita. Pozdravila me je dugim zagrljajem i suzama. Bila je toliko srecna sto sam tu.

"Nemas pojma sta mi je prolazilo kroz glavu." Rekla je u jednom trenutku razgovora. "Mislila sam da si mozda i van drzave, da si mozda i mrtva."

"Ziva sam. Mozes da predahnes." Rekoh joj drzeci je za ruku.

"Bila sam toliko uplasena. Bojala sam se za tebe."

"Edita gde je Valentino?" Upitala sam je.

Pogledala me je nekakvim tuznim pogledom.

"Izleteo je iz kuce pre par sati. Ne znam gde je." Odgovorila mi je gledajuci u pod.

Bas kada sam htela da je pitam za Sebastiana i Paola,zacule smo vrisak iz dnevne sobe a zatim Valentina kako vice. I na kraju smo cule pistolj koji je opalio.

Toliko jaki zvukovi da mi se na momenat ucinio da se to dogadja pored mene.

"Sacekaj." Rekla je Edita i istrcala iz sobe.

Ne, ne , ne. Cula sam Valentina. U kuci je. I tamo je gde je upravo opalio pistolj.

Ko zna sta se desava. Otkrila sam se i jedva ustala na noge. Osecala sam neverovatan bol.
Trcala sam niz hodnik. Teturala se kao pijana. Udarala u zid,  stubove,  police. Ali nisam stajala.
Hodala sam napred i konacno stigla do stepenista.

Isla sam korak po korak sto sam brze mogla.

VALENTINO P.O.V

"GDE JE OTISAO?" Vikao sam.

"Zaista ne znam. Nisam ni videla gospodina Holija." Rekla je toliko nesigurno i lazljivo da sam se iznervirao i pucao joj u glavu.

"Idemo dalje. Ti sa plavom kosom. Gde je Nikolaj Holi?" Upitao sam drugu kucnu pomocnicu.

Ona je drhtala od straha. Kao da stoji na -15 potpuno gola.

"Sta se desava?!" Cuo sam glas svoje sestre.

Uletela je u sobu kao specijalac.

"Cuo se zvuk..." stala je sa recima kad je ugledala bezivotno telo na podu.

"Pokusavam da pronadjem odgovornog da Osijin nestanak od pre neki dan. Izadji." Naredio sam joj.

Medjutim, moja sestra kao da me nije cula. Nastavila je da gleda u mrtvu zenu.

Prestao sam da obracam paznju na nju i dosao do plave kucne pomocnice. Uhvatio sam je za kosu na temenu u jako stegao.

"Gde je?" Upitah iznervirano.
"Zaista ne znam."  Rekla je preplaseno.

E sad stvarno pocinju da mi se penju po kurcu.

Podigao sam desnu ruku i uperio pistolj izmedju njenih ociju.
Ne mogu vise da se igram inspektora.

"Valentino." Cuo sam svoje ime , izgovoreno tako tiho da mi se ucinilo da umisljam.

Okrenuo sam glavu ka vratima i ugledao Osiju kako stoji i drzi se za stolicu.

Gledala je pravo u mene. Izgledala je uplaseno, tuzno. A u isto vreme je odavala utisak kao da ce svakog trenutka da se onesvesti i padne na pod.

"Nemoj. Poslusaj me." Rekla mi je.

"Osija moram da znam gde je! Moram da ga nadjem!" Rekao sam.

"Nemoj da je ubijes." Izustila je.

"Izadji napolje!" Povikao sam.

Tada sam shvatio da sam izgubio kontrolu nad sobom. Izdrao sam se na nju.

Niz njeno lice su proklizale suze. Video sam da su joj oci u sekundi pocrvenele od te slane tecnosti.

I dalje sam drzao onu plavusu i pistolj uperen u nju.

"Valentino..." nije ni stigla da izgovori sta je htela, pala je na pod.

EVO GAAAA I OVAJ DEO!

OSTAVLJAJTE KOMENTAREE , ZELIM DA ZNAM DA LI VAM SE DOPADA.

TAKODJE ZELIM DA ZNAM I STA VAM SE NE DOPADA

KISS