•OSIJA• prvi deo -ZAVRSENA

10. Malo privatnosti sa tobom

Nakon dugog poljupca,odvojio je svoje usne od mojih uz duboki izdah.
Napravio je mali smesak na licu. Nasmesila sam se i ja njemu.

Ne znam kako,zasto i kada sam skupila hrabrost da ga poljubim.
Toliko kratko ga poznajem a uradila sam ovo.
Poljubila sam ga...

Da,ovo je moj prvi poljubac. A njegov,pa verovatno milioniti.

"Opasna si." Rekao je zajedljivo.

Na njegove reci sam se nasmejala ponovo i gledala ga bez reci.

"Idem da spavam." Rekoh tiho.

Malo se iznenadio mojom izjavom ali me je pustio iz zagrljaja. Ustala sam iz kade i otrcala u svoju sobu.

Nakon brzog tusiranja,obukla sam sorc i majicu i legla u svoj krevet.
Valentino mi nije napustao misli ni na sekund. Toliko postajem opsednuta njim.
Edita kao da je predvidela ovaj dogadjaj onim sto mi je rekla danas.

Polako ali sigurno,utonula sam u san.
Cinilo mi se kao da sam spavala nekoliko minuta kada me je neko prodrmao za ramena.

"Ustani odmah! Osija!" Vikao je Valentino pobesnelo.

Skocila sam iz kreveta.

"Sta se pobogu dogadja?!" Uzviknula sam iznervirano.

On je takodje bio iznerviran i besan.
Otvorio je ormar i skoro sve moje stvari izbacio napolje. Bacio ih je u veliki crni kofer koji ne znam odakle se stvorio.

"Sta se desava ?" Pitala sam ponovo vrlo uzrujanim tonom.

Valentino je nastavio da ,bez reci,ubacuje moje stvari u kofer.
Nagurao je i nesto od obuce. Uglavom cizme.
Zapitala sam se odakle mi toliko cizama ali onda sam se setila da mi je neke poklonila a neke kupila Edita.

Zasto cuti uporno?!

Kada je zatvorio kofer,uzeo ga je u levu ruku a desnu pruzio meni da se uhvatim za nju.

"Gde idem?" Upitah zbunjeno.

Ako ce sada da me vrati u onu garazu,najebala sam.

Odbio je da mi odgovori i samo i dalje drzao ruku ispruzenu ka meni.
Kada je uvideo da mu necu pruziti ruku,spustio je kofer na pod i prisao mi. Velikom brzinom me je podigao i prebacio preko svog ramena. Noge su mi visile uz njegov stomak a glava mi je bila pored njegovih ledja.

STA POKUSAVA ON?

"Spusti me odmah!" Viknula sam ali uzaludno.

"Valentino stani i spusti me!" Nastavila sam da vristim i udaram da u ledja.

Nosio me je niz stepenice. U prizemlju su bili Sebastian,Edita i Paolo. Svo troje su stajali mirno i gledali u nas.

"Pobogu spusti me vec jednom!"
Ove reci nije ignorisao. Odmah me je spustio ispred ostalih i otrcao nazad uz stepeniste.
Okrenula sam se ka njima i upitno ih pogledala.

"Ides u Francusku." Progovorila je Edita.
Tada sam videla suze u njenim ocima.

Paolo me je zagrlio ali me je brzo pustio.

"Sta cu tamo sama?!" Vrisnula sam na njih.

"Ja idem sa tobom." Oglasio se Valentino koji se nekako nasao iza mene sa koferom u rukama.

"Molim?!" Ovog puta sam vrisnula na njega.

Uhvatio me je za ruku,dok je u drugoj drzao crni kofer. Bez reci me je izveo napolje i odveo u garazum.
Hodao je velikim koracima tako da sam ja bukvalno trcala za njim.

Otvorio je suvozaceva vrata i otrcao do gepeka gde je ubacio kofer.
Sela sam u auto i zatvorila vrata.
Odmah je seo za volan i upalio auto. Nije polako krenuo,kao sto sam ocekivala,vec je odmah dao gas i jurnuo iz garaze.

Vozili smo se u tisini nekih pola sata. Odlucila sam da prekinem cutanje.

"Zasto idemo u Francusku?" Upitala sam smireno.

"Osija postoji covek iz Rusije koji misli da te ja drzim kod sebe jer planiram da ti preotmem tvoje bogatstvo. Ali znas i sama zasto si ovde.
On te zeli za sebe,tacnije zeli tvoje bogatstvo." Pricao je vrlo uzrujano.

"Cekaj,kakve to veze ima sa ovim sto idemo u Francusku?"
Nastavila sam sa pitanjima.

"Krenuo je na mene. Zeli da me smakne i da mi te preotme. Stigla mi je dojava da je krenuo sa svojim ljudima u moju kucu. Odmah sam te izveo iz kuce i krenuli smo." Rece gledajuci pravo u put ispred nas.

Boze u sta sam se ja uvalila... Bukvalno sam upala u veliko sranje...
Cekaj malo. Ostali su ostali u kuci...

"Sta je sa ostalima? Sebastian,Edita i Paolo? Ostali su u kuci!" Uzviknula sam.

"Ne brini se. I oni odlaze a kuca i dvoriste ce biti puno mojih ljudi koji im nece dozvoliti da udju u kucu." Ovog puta je smireno govorio.

Sigurna sam da veruje tim njegovim ljudima.

Ucutala sam nakon njegovih reci i uskoro me je uhvatio san...

Valentino me je probudio kada smo bili na granici.
Kada je pruzio ruku granicaru,videla sam dva pasosa. Cekaj odakle mu moj pasos?

Granicar nas je pogledao i klimnuo glavom te vratio Valentinu pasose.

Nastavili smo put u tisini.
Samo jednom sam bila u Francuskoj,u Parizu. I to sa tetkom koja mi , normalno, nije dala da mrdnem od nje.

"Odakle ti moj pasos?" Upitala sam ga tiho.

"Napravio sam ti lazan." Progovorio je gledajuci u put ispred sebe.

Boze on je stvarno snalazljiv i pametan.

VALENTINO P.O.V

Kad smo stigli u malo selo Phutinuq , ubrzo sam nasao kucicu u jednoj sumi.

Odavno nisam bio ovde. Ima sigurno par godina.
Iznajmljivao sam ovu kucicu kako bih mogao da je koristim u ovakvim situacijama.

Kada sam uneo moj i njen kofer,odmah sam ih odneo u spavacu sobu.

Brzo sam se vratio u dnevni boravak gde me je ona cekala.
Vec je sela na dvosed i udobno se smestila.

"Dakle ja sam i dalje zatvorenik?" Upitala me je , pritom me gledajuci nekim milim pogledom.

Ova devojka je toliko cudna. Ume da bude pravi gnjavator,inadzija i vrlo tvrdoglava. Dok je u nekim trenucima vrlo smirena i hladne glave.
Da ne zaboravim da ume da bude vrlo slatka kad napravi neku facu poput ove.

Krenuo sam do police na kojoj je bio veliki televizor.

"Da" dobacih joj preko ramena.

Upalio sam TV i zavalio se u fotelju. Mogao sam da osetim Osijin pogled na meni.

"I samo ces sedeti tako opusteno a ko zna sta se desava sada u tvojoj kuci." Rekla je prekorno.

E sada je postala ona naporna Osija.

"Slusaj,mogu da se nerviram i hodam nervozan ovde, a mogu i da uzivam u malo privatnosti,isto je. Ne mogu da uradim nista odavde povodom toga sto se sada desava u kuci. U ostalom,ovo mi dodje kao neki mali odmor od svega." Pokusao sam da joj objasnim sto sam bolje mogao.

"A i drago mi je sto imam malo privatnosti sa tobom tj sto smo izolovani od ostalih." Dodao sam i pogledao je sa malim osmehom.