Klan D

Osveta se služi hladna.

Doktor je otišao, nakon na sat vremena oživljavanja čoveka. Došla je policija, objavila poternicu za monstrumom, koji je pokušao da ubije najvećeg biznismena u državi. Neko ko ima previše hrabrosti da je to zastrašujuće. Njegova ćerka je bila ona hladnokrvna, koga je puno volela. Sada kada šefu nije bilo dobro, pokušaj ubistva ga je razorio i oslabio već slabo zdravlje, ćerka je bila razočarana, jer jedini muškarac koga je iskreno volela i verovala je njen otac.
Majku izgubila već na rođenju, jer joj je dala život i  oduzela sopstveni.
Ćerka je zahvalna majci do kraja života,da nije nje, ne bi vodila očevu firmu, ne bi bila ono što jeste, Vampir koji čeka svojih počinak, čeka svojih početak vladavine.

Šetala je Besno od kraja jednog ćoška do drugog, u očevoj sobi, dok je on ležao na krevetu, teško dišući i molio ju je da sedne, da se smiri i da polako razgovara sa njim.
" OK, tata! Sela sam! Reci mi, kako je izgledao od taj, taj... Ne znam mu ni ime, a mrzim ga! Kako je mogao to da učini! Šta si mu skrivio? Imaš li ti neprijatelja, možda? Ja znam da si ti dobar čovek i da nemaš neprijatelje, ali ko je on da tebe pokuša ubiti!?😬 Želim da znam!! Želim da znam, kako..? Ja ću.. ga uhvatiti i ubiću ga!! Pred tvojim očima!! Samo mi reci, kako izgleda? Jel se sećaš, molim te, objasni mi!! reci mi!! Uh.. kako sam iznervirana!!"

"Polako, smiri se! Samo, molim te, sedi. Objasni ću ti sve. Kroz maglu, sećam se, Pisao sam neke dokumente i on/ona se ušunjao kroz prozor. Imao je, kapuljaču na sebi i neke crne naočare, tako da nisam razaznao kakve oči ima. Polako se ušunjao i  iza mene je bio. Osetio sam negativno prisustvo ali mislio sam da je to neka energija, nisam mislio da je osoba. Uhvatio me za vrat, samo rekao, "Tvoja firma biće moja! Tvoja ćerka biće moja! Tvoj život biće moj, a ti ćeš nestati!" Ja sam ustao i pokušao da se odbranim, ali mi nije išlo. Uhvatio me je za ruku i pokušao da je slomi, ali ja sam se odbranio, nekako, odgurnuo sam ga, ali on je velikom silom došao do mene, uzeo kanap, ali i to sam ga sprečio, pa me je pesnicom udario i onesvestio. Osetio sam, kako mi udara nogom u stomak, da me usmrti, ali je čuo da neko lupa na vrata, pa je odmah otvorio prozor i skočio. Znaš.. Jako je čudno, jer ko još skače sa 18-og sprata? To me jako čudno. Valjda ti znaš zašto, ja ne znam! Ti povlačiš majčinu stranu! Ja nemam takvu silu. Ja sam običan čovek!" Ućutao se, kao da je žalio za tim što je običan čovek.
"Pokušaj da ga nađeš! Možda ti uspe. Osveti se! Kako ti znaš! Neću ništa da ti zabranjujem! Ni da ti pričam, ali zapamti jednu stvar!" Slušala ga je pažljivo i smireno klimala glavom. "Nikad, nikog, pred mojim očima nećeš ubijati! Da li ti je to jasno?"
Polako je otac objašnjavao i jasan je bio. Čisto jasan!

Dok je razgovarala s ocem, u sobu je ušla služavka sa čajem i lekom za spavanje.
"Dobro veče, nadam se da ne smetam, donela sam vam čaj gospodine!" Ušla je polako i zatvorila vrata za sobom "Gospođice, došao je vaš muž, čeka vas dole u holu." Ljupkim glasom je rekla a zatim i pružila šolju sa čajem od šipurka, gospodaru koji se jedva uzdizao i duboko disao.
Uzeo je čaj, i ćerki klimnuo glavom da može ići.

Složila je zadovoljnu facu i polako izašla iz sobe. Očeva soba je bila na kraju hodnika, koji se pružao preko 200 metara. Zatvorila je polako vrata i razočaraju će krenula ka holu. Očeva soba je bila na trećem spratu. Živeli su u vili, što se podrazumeva, ali kuća je bila prazna. Koliko je bila velika, toliko je bila prazna. U njoj su živeli otac, ona, nekoliko sluga, čistačica, baštovan i poneki put njen muž.
Kuća bila zaista velika, imala je prelep vrt iza sebe, koji je, kada se pogleda sa visine, izgledao kao lavirint. Ispred kuće bila je velika staza, sa grmljem, ukrasnim žbunovima sa strane. Imala je veliki parking, sa nekoliko automobila. Pored parkinga bila je velika terasa, koja je  izlazila na levu stranu. Toliko je bila velika terasa, a prazna. Samo leti je bila puna, jer familija je dolazila u vilu. Naravno samo sa majčine strane, jer je otac bio posvađan sa svojim rođenim bratom i sestrom, jer su dobili Veći deo imanja od oca.
Vila je imala krov, a na krovu prelepi bazen. Krov je inače bio kao jedna velika terasa sa bazenom, po vrtu ispred vile, bili su patuljci, razne velike saksije sa prelepim cvećem, a u svakom uglu dvorišta, bio je jedan ogroman grm ruža. Svaki ćošak imao svoju boju, a ispred kuće su bile crvena i bela ruža.
Imao je nekoliko automobila 1.Rols-Rojs
2.Bela Limuzina
3.Nisan
4.Ferari
i 5. Bmv u vlasništvu ćerke od njene 18 godine.
Voleo je najviše voziti Rols Rojs. Njega je najviše voleo.

Čim je izašla napolje, na terasu, za njom je izašao i muž pričajući joj da nije mogao da dodje u onom trenutku kad joj je bilo najteže. Ona je zapalila cigaretu, sela na balkon i gledajući u daljinu. Nije obraćala pažnju na njegovo ne bitno brbljanje. Želela je mir. A onda se trgla, okrenula prema dosadnom muškarcu i povisila ton "Ko je pokušao to !? Koo!?" Uplašio se. Bilo mu je jezivo da je gledaa besnu. Ali nije se uplašio vikanja, nego crvenih očiju koje su ga ubijale. Bilo je uplašen ali je morao neki odgovor da smisli ubrzo ili će izgubiti život. Zamislio se "Kako ću joj reći to? Kako? Zar sam tolika kukavica!?"

I dalje ga je gledala besno. Imala je osećaj da je on nešto uradio, jer inače koja nevina osoba bi se uplašila njene pojave kad je vidi..?
Ustala je, ugasila cigaretu i rekla mu "Ako želiš da spavaš u našem krevetu, da imaš seks sa mnom, ili da jedeš moju hranu, moraćeš da nekako nadješ tog ubicuu!! Inačee..."

Bio je manji od makovog zrna. "Ali zašto ja?"
Okrenula se i rekla "U tebe imam POVERENJA!" Ta reč, POVERENJE mu je zviždala u glavi. Znao je da će istina isplivati na video kad tad a to poverenje će nestati prema njemu kao i on.
Ustao je i rakao "Dušo, iz ovih stopa polazim da tražim krivca. Neće se izvući lako!!" Prošao je brzim korakom pored nje pa se vratio do nje. Stavio joj je svoje šake na njene obraze. Poljubijo ju je, a zatim otišao do svojih kola, dok je ona i dalje stajala i gledala u daljinu dok su joj oči gorele od besa koji je plamteo crvenom bojom.