"Ej, Luna." čula ga je kako se smeje sa druge strane telefona. Pročistio je grlo, i nastavio: "Samo sam mislio da bi htela da znaš.. Nenad je uhapšen."
Njeno lice se ozarilo. Mogla je da oseti kako teško breme na njenim grudima pada. Lomi se u hiljade delova. To što je uništavalo i izjedalo iznutra, sada je uništeno. Dugo joj je trebalo da dođe sebi. Aleksandar je strpljivo čekao njen odgovor. Kao da je mogao videti njeno oduševljenje, iznenađenost i zbunjenost koju je osećala.
"K-kako? Ja.. nisam ni svedočila. Kada treba da dođem... je li ovo šala?" nervozno se nasmejala.
"Policija je sinoć uhapsila njega i celu ekipu dok su prevozili drogu preko granice. Veruj mi, biće u zatvoru još dugo, dugo. Luna, sigurna si." toplo joj je rekao.
"Sigurna sam." potvrdno je odgovorila.
"Mislio sam, ako želiš, mogli bismo da izađemo negde na piće, kafu, ako ti odgovara?" njegova nesigurnost se pomalo osećala u grubom glasu.
Luna je pogledala Miloša. Osećala je njegov pogled svo vreme, i čim ga je uzvratila, on se vratio poslu kao da se ništa nije dogodilo. On nije vredan moje pažnje, a Aleksandar jeste - bile su reči koje su joj prolazile kroz misli.
"Mislim da je sada skroz okej da se vidimo." odgovorila je ubacujući jedan usiljeni osmeh.
Miloš je podigao glavu i video njenu prelepu siluetu. A onda je pogledom prešao preko njenog lica. Divne smeđe oči bile su sjajnije nego ikada. Obrazi rumeni i mekani. Usne savršene, donja malo punija od gornje. Zubi kao najlepši biseri. I smeh, anđeoski smeh. Izluđivala ga je.
Svakim pokretom mu je sve više mutila razum. Kako je tako jedna obična, provokantna, prevrtljiva devojka mogla da ga toliko uzbudi? Sve o čemu je mogao da razmišlja bila je ona. Kako bi je sada strasno poljubio. Rascepao joj tu usku haljinu i vodio ljubav s njom ovde, na radnom stolu. Šaputao joj na uvo koliko je voli dok bi se opijao njenim mirisom.
Najviše od svega ga je izluđivalo to što je znao da on nikada neće biti pravi.
Nikada nije imao ozbiljnu vezu. Sve devojke je iskorišćavao, odbacivao. On nije spreman da bude dečko koji priliči Luni. Znao je da nije sposoban za sve romantične stvari koje veza nosi. Da nikada ne bi mogao da joj kupi ružu, izvede je na večeru, upozna sa roditeljima. Ne bi je nikada zaprosio, vodio na medeni mesec, imao decu sa njom. Ona je previše vredna za njega i ne zaslužuje da bude tretirana na način na koji bi je on tretirao.
Ipak, postojao je jedan deo u njegovom srcu koji se nije slagao sa zdravim razumom. Taj deo je vrištao: ZAUSTAVI JE. NE DAJ JOJ DA ODE SA NJIM. RECI JOJ NEŠTO. URADI NEŠTO.
Da li je to bilo zbog napornog dana, ili zbog velikih vrućina, ili možda iz čiste ljubomore, Miloš nije uspeo da ne posluša taj glas i odlučio je da uradi nešto o čemu nije mogao ni da sanja.
Ne zaboravite da glasate:)
VOUS LISEZ
Da li je vredelo?
Roman d'amour{COMPLETED} {KNJIGA 2 OBJAVLJENA!} Tužni ljudi su nekad bili oni najsrećniji. Ali šteta. Slomio ih život." Spustio joj je ruku sa obraza i uzeo pramen kose. Pleo ga je među prstima dok se polako približavao rupi između vrata i uva, i sarkastično pro...
